Vix quaeritur long adsque usu prudentia; što bi reklo: teško se stekne mudrost bez duge prakse! Da bi stekli mudrost, vadite često ovu knjigu iz džepa i čitajte je!
Mudri ljudi ostavili su generacijama posle njih "proizvodom"svoje pameti - mudrost. Izreke tih ljudi su zapisane za budućnost, da se meri prošlost i sadašnjost. Knjiga koju treba stalno čitati!
Pendlton se nakrilio sa Senovitog brega nad samim srcem starog grada. Ovo zdanje Zlatnog doba izgrađeno je 1800. godine kao dom iz snova bogatog industrijalca. Skoro od samog svog početka ova veličanstvena građevina bila je zaodenuta strahom u izlivima ludila, samoubistava, masovnih pokolja i priča o tome koje su umnogome bile strašnije od samih zbivanja. Međutim, od 1970-tih, kada je bila preuređena u zgradu sa luksuznim apartmanima, Pendltonom je vladao mir. Njegovim srećnim i uspešnim stanarima – među kojima su popularna kompozitorka i njen sin, korumpirani bivši senator, advokat, udovac i pohlepni investitor – njihovi stanovi pružali su utočište, a tamna istorija zgrade umalo je zaboravljena.
Ali sada, neobjašnjive senke mile po zidovima, sigurnosne kamere emituju nemoguće scene, fantomski glasovi mrmljaju na nepoznatim jezicima, neljudske kreature lunjaju po podrumu, liftovi uranjaju u nepojmljive dubine. Sa svakim satom strahote narastaju: štagod je zaposelo Pendlton u prošlosti, sada se vratilo. Veoma brzo, sve što se dešavalo među tim zidinama biće zahvaćeno smrtonosnom plimom iz koje će se tek nekolicina spasti.
