ROMANI

Nikola Živković je dugogodišnji saradnik Nin-a. Od 1978. do 2010. živeo je u Berlinu. Intervjuisao je mnoge poznate i uticajne ljude iz oblasti politike, književnosti, novinarstva.

Veličanstveni roman koji opisuje pad Singapura pod japansku vlast u Drugom svetskom ratu, ispričan iz perspektive Kloda Lima, mladog Kineza koji je vaspitan tako da poštuje britanske kolonizatore i da prezire sopstveno azijsko nasleđe. Kako se ruši britanska odbrana, tako propada i Klodov svet, prisiljavajući ga na nova određenja svoje kulture i sebe samog.

Čarls Bukovski (1920–1994), jedna od najneobičnijih i najkontraverznijih figura američke literature 20. stoleća, bio je tako plodan pisac da mnoga njegova značajna dela nisu nikada ušla u izbor za publikovanje tokom njegovog života. Delovi... su važan izbor njegovih radova širokog opsega, od kojih većina nije bila dostupna javnosti još od dana originalnog objavljivanja u andergraund štampi, književnim časopisima pa čak i porno magazinima. Među njima je i njegova prva štampana kratka priča, njegova poslednja kratka priča, njegov prvi i poslednji esej, i prvi nastavak njegove čuvene kolumne „Zapisi starog pokvarenjaka.“ Knjiga sadrži njegova razmišljanja o poznatim temama (piće, konjske trke, itd) kao i monologe o ličnostima kao što su Arto, Paund i Rolingstonsi. Drugi značajni radovi sadrže eksperimentalni deo, izmišljeni susret sa njegovim herojem Džonom Fanteom; jednu odličnu kritiku o Hemingveju; snažnu, autobiografsku „Ispovest starog pokvarenjaka“; nekoliko izlaganja o svojoj estetici, koja otkrivaju neočekivano obrazovan um iza na izgled ne preterano ozbiljne produkcije.Odlomci iz vinom isflekane beležnice je značajna knjiga kako za ljubitelje Bukovskog, tako i za nove čitače ovog inovativnog i nekonvecionalnog pisca.

Roman o ljudima sa ruba društva, gde ljubav, mržnja, odanost i izdaja postoje u svim svojim krajnostima.Sagledana očima čoveka koji je pobegao sa desetgodišnje robije u najstrožem australijskom zatvoru, Šantaram je priča o iskupljenju, ljubavi, prijateljstvu i ratu, zasnovana na istinitim događajima koje je autor proživeo tokom osam godina u Bombaju, gradu koji mu je velikodušno podario utočište i slobodu.

''Dok Isak krči šume, razorava njive i na svojim širokim plećima dovlači balvane za buduću kuću, Inger brine o stoci, pravi sireve, gotovi jela i održava red u zemunici. Oni hvale i bodre jedno drugo, nalaze načina da prevaziđu sušu, nerodnu godinu i svaku drugu nevolju, zajedno dižu čak i glomazne grede za buduću kuću i raduju se kao deca svakoj pobedi. Tako priča o Isaku i Inger izrasta u epopeju o nastanku imanja, doma, porodice, u obnovljenom jedinstvu čoveka i prirode, u atmosferi rada i stvaranja, daleko od pomodnih hirova zahuktale civilizacije.
Plodovi zemlje predstavljaju vrhunac Hamsunove proze, gde se najpotpunije spaja njegova izrazita osećajnost, osoben ironijski podtekst i realistički odnos prema modernom društvu i njegovim konvencijama. Roman za koji je Hamsun nagrađen Nobelovom nagradom i koji ga je učinio jednim od najznačajnijih norveških i svetskih pisaca.
Prateći sudbinu Isaka sa Selanroa Hamsun je izgradio gromadni književni lik, verovatno jedan od najznačajnijih u literaturi HH veka. Lik svevremenog i celovitog – večnog čoveka – na kome počiva život i koji stoji naspram „ekonomskog čoveka”, „prosečnog građanina” i drugih obeskorenjenih individuuma na kojima se uspostavljaju moderne civilizacijske forme. Osim što je na realističan i ubedljiv način ukazao na iluzornost tih formi, romanom Plodovi zemlje Hamsun je otvorio pitanja kojima naše doba, sa poraznim rezultatima na polju duha, morala, privrede, ekologije, daje važnost i aktuelnost u većem stepenu nego i u vreme kada je roman nastao.''

Autobiografija jednog od najvecih svetskih naucnika naseg doba, nagradjena prestiznpm Pulicerovovom nagradom! Knjiga koja se u SAD izucava kao obavezna lektira!

Istinita prica o srpskom pastiru iz malog sela Idvor koji je postao jedan od preteca ere telekomunikacija.

"Reci koliko možeš da upoznaš jednog čoveka sa fotografija i iz onoga što čuješ o njemu?
U pravu si. Možda vrlo malo... Tako da moram reći ovako: Malo te poznajem... Malo...
Da li si i ti primetio? Kada kažeš malo, to je tako kratka reč. Sastoji se od A i Z. Čine je samo
dva slova. Ali između njih je čitav jedan alfabet. Tim alfabetom napisano je na desetine hiljada reči i stotine hiljada rečenica. Između ta dva slova nalaze se čak i reči koje sam htela, ali nisam mogla da ti kažem. Jedno je početak, a drugo kraj. Ali kao da su stvoreni jedno za drugo. Da stanu jedno do drugog i da se čitaju zajedno. Kao da su stigli jedno do drugog preskačući pojedinačno svako slovo koje se našlo između njih. Kao ja i ti..."
Priča u kojoj se ukrštaju životni putevi Derde, jedanaestogodišnje devojčice koju na silu udaju za šejhovog sina, i njenog vršnjaka Derde, dečaka s groblja, sina jednog otimača na robiji. Šibana svim vrstama nasilja, ova dva deteta se četrdeset godina spremaju jedno za drugo. Jedan spis je ono što će ih povezati. Ovo je oštrim jezikom napisan roman o nasilju nad decom, o nasilnoj ljubavi, nasilnom životu, nasilnoj veri, nasilnoj ambiciji, o nasilju od A do Z...

Nikola Tesla je jedan od najoriginalnijih mislilaca u istoriji ljudskog roda. Ne postoji nijedno područje tehničke civilizacije na kojem on nije radio kao preteča ili na kojem njegov rad nije ubrzao rad ostalih naučnika, pa se sa razlogom smatra stubom civilizacije.
Biografi i obožavaoci Aristotela kažu da je civilizacija upravo onda počela kada se rodio ovaj veliki filozof. Nešto slično tome može se slobodno reći i za Teslu, jer je u savremenoj civilizaciji napravljen džinovski korak tek onda kada je Tesla dao rešenje problema obrtnog magnetnog polja i polifaznog sistema naizmeničnih struja i time omogućio prenos električne energije na velike daljine.
Imajući u vidu da je knjiga Džona O’Nila do sada služila kao najviše citirana u spisku literature mnogim domaćim i stranim autorima, ona, bez svake sumnje, predstavlja “pravi traktat” za mnoge čitaoce koji vole i poštuju Teslu i njegovo istinsko delo.

Kraj 1600. godine. Snažnim vihorom ratova otrgnut sa rodne zemlje, mladić iz Kluža dospeva u „grad kroz koji protiče more.” Uprkos okolnostima koje se menjaju iz dana u dan, brojnim patnjama i nemaštini, u mladiću ne prestaje da raste zamisao da otvori štampariju... U svom šestom romanu, Solmaz Kamuran vodi čitaoce na putovanje kroz vreme koje predstavlja svojevrsnu igru mašte i stvarnosti. Tokom ovog putovanju opisanog živopisnim jezikom i sa upečatljivim zapletom skoknućete u osamnaesti vek i obići gradove Srednje Evrope, bićete potreseni užasima ratova, raznežiće vas podsećanje na slovo „džim” iz klasične ljubavne poezije. Ponekad ćete se peti Galatom i strmim brežuljcima „grada kroz koji protiče more” i dok čamcem budete krstarili Zlatnim rogom udisaćete atmosferu nekadašnjeg Carigrada. Potom se vraćate u sadašnjost, uzdišete u parkovima Budimpešte oživljavajući životne priče zaboravljene na prašnjavim rafovima moskovske starinarnice, odlazite u Carigrad gde vas dočekuju ljubav i uzbuđenje...
Mađar je u osnovi priča o upečatljivom unutrašnjem putovanju Ibrahima Muteferike.

Gorski vijenac (u prvom izdanju: Gorskıй vıenacъ) je refleksivno-herojska poema u obliku narodne drame Petra II Petrovića Njegoša, nastala u doba srpskog romantizma.

Njegoš je, u „Gorskom vijencu“, ispleo čitavu crnogorsku istoriju, opevao najvažnije događaje iz prošlosti, od vremena Nemanjića do početka XVIII veka, naslikao svakodnevni crnogorski život, njihove praznike i skupove, dao narodne običaje, verovanja i shvatanja, prikazao susedne narode, Turke i Mlečane. U stvari, u „Gorskom vijencu“, u njegovih 2819 stihova (deseteraca, izuzev jedne umetnute pesme u devetercu i jedne tužbalice u dvanaestercu), našla su mesto tri sveta, tri civilizacije, koje su se dodirivale i preplitale na crnogorskom tlu. Prva je crnogorska herojsko-patrijarhalna civilizacija, čiji je najviši izraz klasična Crna Gora. Druga, turska orijentalno-islamska civilizacija, i treća, zapadnoevropska civilizacija, koju oličavaju Mlečani. Toj otvorenosti prema drugim narodima i kulturama, kojoj nije stala na put ni činjenica što su ti narodi bili iskonski neprijatelji Crne Gore, treba dodati i drugu otvorenost speva, otvorenost prema prirodi i kosmosu. Ona dobija različite oblike, od folklornih posmatranja nebeskih prilika, preko makrokosmičkih vizija vladike Danila, do razmišljanja igumana Stefana o kosmičkom poretku, u kojima se hrišćanska tradicija dodiruje s modernim prirodnonaučnim predstavama.

Luča mikrokozma
Luča mikrokozma je poema Petra II Petrovića Njegoša nastala u proleće 1845, koja pripada epohi romantizma. Prvo izdanje je objavljeno u Beogradu iste godine.
U ovom filozofsko-religijskom spevu duša, vođena „iskrom božanstvenom", traga za uzrocima čovekovog pada sa neba i lepotom božanstva. Pesnik opisuje kosmičҝe i rajske predele kao i Sataninu pobunu protiv Boga koja je dovela do izgnanstva čoveka na Zemlju.

Klasici horor-priča,

Priča o duhu Mark Tven,

Smrtni besmrtnik Meri Šeli,

Žena koja je odjahala D.H. Lorens,

Izveštaj o čudnim neprijatnostima u Ulici Ongijer
Džozef Šeridan le Fanu,

Portret Edvarda Randolfa Natanijel Hotorn,

Tajni saputnik Džozef Konrad,

Velečasni dr Radl, Lanston, Kornvol
Duh Doroti Kingli Objavio Danijel Defo,

Prikaza gospođice Vil Danijel Defo,

Skretničar Čarls Dikens,

Gospa od imanja Glenvit Vilki Kolins

Posetilac gospodina Testejtora Čarls Dikens

Duh iz Gudvuda Nepoznati autor

Spremite se! Idemo u neko drugo vreme, u 18. vek i vladavinu Abdul Hamida I... Vodimo vas u osmanski harem, mesto u kome prebiva mnoštvo tajni i večna magija koja uzdiže ljubav iznad ponosa...

U petnaestom veku, mladi sultan, nameravao je da promeni sudbinu čitavog sveta...
Aleksandar koji beži iz Konstantinopolja, centra Istočnog rimskog carstva, mora, kako bi preživeo, da se odvoji od svoje ljubavi iz detinjstva. Aleksandar koji je obećao svojoj voljenoj da će ponovo biti zajedno, na potpuno neočekivan način vraća se na tlo na kojem je rođen. Kao janičar koji je u drugoj zemlji našao pravdu koju je tražio, ali koji nije zaboravio svoju prvu ljubav... U isto vreme, i u istoj geografskoj tački, Italijan Alberti Balbi koji od izaslanika radije postaje putnik, oplakujući svoju voljenu suprugu koju je izgubio, zaljubljuje se u muslimansku devojku Nilufer koja prepisujući umnožava rukom pisana dela. Tajna Albertijeva beležnica u koju red po red, beleži ovu nomoguću ljubav koja se, zapravo, pretvorila u prirodni nastavak njegove stare ljubavi i žala, polako će postati jedan od najvažnijih svedoka istorije. Takođe, u istom periodu, devetnaestogodišnji sultan, mladi Mehmed, namerava da sprovede u delo događaj koji neće promeniti samo Aleksandrovu i Albertijevu sudbinu, već sudbinu celog sveta. Namerava da osvoji Konstantinopolj...

U romanu Dve vrste, drugom delu trilogije Svet Neandertalaca, Ponter Bodit, fizičar iz paralelnog univerzuma, uspeva da ubedi Visoki savet sedokosih u potrebu uspostavljanja kontakta sa drugom Zemljom i drugom vrstom ljudskih bića koje je, spletom okolnosti, otkrio. Rukovođen kako željom da bolje upozna naš svet, tako i željom da produbi svoje poznanstvo sa genetičarkom Meri Von, Ponter ponovo prolazi kroz kapiju koja spaja dva sveta.


Kanadski pisac Robert Sojer jedan je od najpoznatijih autora naučne fantastike danas u svetu. Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima se posebno ističu nagrade Nebula za roman Završni eksperiment i nagrada Hugo za roman Dve zemlje.

Priče o običnom ludilu su zbirka kratkih priča povezanih temama kao što su očajanje i usamljenost, besmisleni poslovi koje smo prinuđeni da obavljamo, seksualne perverzije i potreba za istinskom povezanošću i bliskošću sa ljudima u duboko poremećenom svetu u kojem smo sve udaljeniji jedni od drugih. Istovremeno ispunjene i onim niskim i onim uzvišenim, ravnodušnošću i osećajnošćuludilom i lucidnošću, ove priče nastavljaju da odzvanjaju u nama još dugo nakon što smo ih pročitali.

Bardžisova košmarna vizija bliske budućnosti u kojoj mladići poput Aleksa i članova njegove bande uživaju u nasilničkom ponašanju i prkošenju svim uobičajenim društvenim konvencijama, moralnim normama i opšteprihvaćenim vrednostima predstavlja veliko delo koje postavlja pitanje postojanja slobodne volje i mogućnosti izbora između dobra i zla. Ovo je knjiga koja će se dopasti različitim ljudima iz različitih razloga i koja će ih pogoditi na različite načine. Ali, jedno je izvesno – ovo je knjiga koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim!

Priznat kao jedan od književnih genija svoga doba, Entoni Bardžis je umro 1993. godine ostavivši za sobom 32 romana među kojima se posebno ističe futuristička vizija Paklena pomorandža objavljena 1963. godine koja stoji rame uz rame sa Orvelovom 1984 i Hakslijevim Vrlim novim svetom.
U prvom američkom izdanju Paklene pomorandže prevedenom kod nas bilo je izostavljeno poslednje poglavlje, tako da naši čitaoci sada imaju priliku da pročitaju originalno delo, onakvo kakvim ga je Bardžis i zamislio.

memoari najopasnijeg čoveka Evrope

Služeći se tradicijama i običajima ljudi koji su naseljavali Ameriku, kao i verovanjima domorodačkih plemena koja su se tu zatekla, Orson Skot Kard stvorio je alternativni zapad Amerike u vreme njegovog naseljavanja, gde narodna magija zaista radi, što je dalo neizbrisiv pečat svetu Sedmog sina. Upravo se u tom svetu, gde crvenokošci i dalje vladaju dubokim šumama, rodilo jedno veoma posebno dete...

Saburo Sakai je bio poslednji od posebne vrste - istinski samuraj, profesionalni ratnik posvećen plemenitoj veštini smrtonosnog umeća vazdušnih borbi. Ovo je priča o njemu, iz prve ruke, potpuni bilans njegovih više od 200 borbenih misija i bezbroj neustrašivih podviga.