ROMANI

Žitkovske boginje vekovima su prenosile svoje znanje sa kolena na koleno. Ove nadarene žene, koje su autentično postojale u oblasti Belih Karpata, nazivali su boginjama jer su bile u stanju da se povežu sa Bogom i mole za Njegovu pomoć. I ta magija im je uvek uspevala... Na taj način su lečile, izazivale ljubavne čarolije i uticale na vremenske prilike. Boginje su mogle jasno da predvide budućnost. Pa kako onda nisu mogle da sačuvaju sebe od zlehude sudbine, jer su sve do jedne nestale sa lica zemlje.


Dora Idesova je poslednja od boginja. Ona odbija da prihvati ovaj starinski način života i da proriče sudbinu putem izlivanja voska, kao što je to činila njena tetka Surmena. Ali sve se menja kada ona spozna da su okolnosti njenog ličnog života, koje je oduvek smatrala nesrećnim - jer je detinjstvo provela u internatu i u bolnici u Kromeržižu - samo deo brižljivo smišljenog plana. Kasnih devedesetih godina ona otkriva u policijskim arhivima dosije u kome stoji da je njena tetka, boginja Surmena, državni neprijatelj. Urpkos tome što se opire verovanju u fantastični svet boginja, ona u policijskim spisima razotkriva detalje o sudbini svoje porodice i drugih boginja.

Gičin Funakoši – „Otac karate-doa“ – bio je taj koji je povezao vreme kada je karate bio strogo okinavljanska veština samoodbrane obavijena velom najveće tajnosti i današnje doba kad je postao ratnička veština uvežbavana širom sveta. Kao izuzetno skroman čovek, on nije bio voljan da piše autobiografiju i uzdržavao se od toga sve do svoje devedesete godine...
Njegova odlučnost da nastavi vežbanje te veštine kojom je počeo da se bavi isključivo radi poboljšanja svog zdravlja, nepokolebljiva istrajnost u sučeljavanju sa životnim nedaćama, strogo uvažavanje samurajskog životnog stila i samopouzdanje – to su sve bile osobine koje su ga krasile i u poznoj dobi i pripisivao ih je svom vežbanju karate-doa.