U svojim monolozima junaci Teofilovićevih priča oblikuju ljudsko egzistencijalno iskustvo prelomljeno kroz prizmu istorije - od Judeje s početka prvog milenijuma do vremena perestrojke u Rusiji. Snovi i senke otkrivaju pripovedača dugog daha, razuđene, složene fraze i velike psihološke pronicljivosti, od koga se u budućnosti mnogo može očekivati.
Putujući Afrikom u potrazi za lekom koji će spasti život njegove Hajane, Sorak uči kako da otvori svoj um i očisti dušu, kako da zatvorenih očiju vidi suštinu, shvatajući da iluzija katkad nadjačava stvarnost. Priča je svevremenska i imala bi istu snagu i da je smeštena drugde, jer su njene okosnice stalna borba između dobra i zla, nadmetanje ljudskih mana i vrlina, uloga elemenata od kojih se svet sastoji, ideja da se sve u životu dešava s razlogom koji će nam nekada možda u budućnosti biti jasan. Samo od čoveka zavisi da li će dopustiti da u njemu prevlada dobro ili zlo, hoće li se prepustiti stihiji ili će preduzeti nešto imajući jasan cilj pred sobom.
U susretima sa piscima Ivom Andrićem, Milošem Crnjanskim, Miroslavom Krležom, Mešom Selimovićem, recimo, u sukobima sa Oskarom Davičom i Makom Dizdarom, ali i sa nekima iz svoje generacije, R. P. Nogo je u svojoj autobiografiji o drugima zahvatio pola veka naše ubrzane istorije. Ova Nogova knjiga biće upamćena po narativnoj svežini, intrigantnom sadržaju, stilskoj perfekciji i moralnoj doslednosti.
