ROMANI

... Rableove tekstove s pravom smatraju za "kanonske tekstove za mehanizam smeha". Rable se ovde prerušava u lažnog i veselog astrologa.
Uprkos nesumnjivoj složenosti i ezoteričkoj slojevitosti, Rableov tekst nikada ne gubi na čitljivosti, sve nas učeći da govorimo slobodno. krepeći nas u oskudicama i iskušenjima života...

... Poput Borhesa, Rable katkad izmišlja autore ili citate, katkad je u tome verodostojan, a katkad stvarnim autorima pripisuje reči koje oni zapravo nisu napisali, u neponovljivoj kombinaciji erudicije, smeha i fantastike...

De Kvinsijeva filozofska proza, jasno i sažeto, duhovito i s neočekivanim i izazovnim argumentima, kroz ironijski dijalog sa Imanuelom Kantom, poziva na razmišljanje o procvatu čovekovog razumevanja i napretku u saznavanju.

Ljubomir Micić još jedan od zaboravljenih blistavih umova Srbije, pokretač zenitizma, predstavnik avangarde ponovo pred čitalačkom publikom. Svojim romanom Barbarogenije decivilizator ukazuje na različite vrednosti u Evropi koji medjusobno vode borbu. U romanu se prekorava Evropa zbog duha kapitalizma koji sve hoće da materalizuje i pretvori u zlato, a osnovne vrednosti i potrebe čoveka gura u drugi plan. Micić nudi rešenje Evropi: DECIVILIZUJTE SE...

Robert Merl (1908-2004) francuski pisac, dobitnik je prestižne Gonkurove nagrade. Svojim specifičnim načinom pripovedanja i sjajnim osećajem kako za psihološko stanje čoveka koji je u smrt oterao dva i po miliona ljudi tako i za detalje koji oduzimaju dah, vodi čitaoca kroz neverovatnu tragičnost jedne epohe. Psihologija čoveka koji je smrt sveo na brojeve pokazuje svu nečovečnost nacizma što je u to vreme nametnuto kao opšteprihvatljiva norma.

Roman Dosije Golubić posvećen je fascinantnoj sudbini Mustafe Golubića, koga je nesmiriva narav idejno prevodila od ujedinjenju svih južnoslovenskih naroda težećeg „mladobosanca“, preko „velikosrbina“ muhamedanskog verskog zakonika, istaknutog „crnorukca“ i najogorčenijeg neprijatelja Regenta Aleksandra Karađorđevića, do jednog od naprisnijih prijatelja Josifa Visarionoviča Staljina i „Crvenoj internacionali“ odanog operativaca. Kao čovek koji je govorio četrnaest jezika, ljubavnik najlepših žena sveta (među kojima su mesto izborile Greta Garbo i Frida Kalo) i volšebnik koji je gradio neraskidiva prijateljstva, u trenutku se znao preobraziti u „vojnika partije“, otmičara i hladnokrvnog egzekutora, osumnjičenog, između ostalih, i za umorstvo Lava Trockog. Nakon što je, na početku Drugog svetskog rata, najverovatnije bio vinovnik dizanja u vazduh nemačkog skladišta municije smeštenog u smederevskoj tvrđavi, kada je stradalo više hiljada ljudi, uhapšen je kao najobičniji švercer, i pošto je, tokom isledničke torture, u toj meri premlaćen da se nije mogao osoviti na noge, iznet je u šatorskom krilu i streljan je vezan za stolicu, naočigled prolaznika, u beogradskom Dvorskom parku.

Kako je u pogovoru romana naveo Dejan Stojiljković, jedno od najrelevantnijih pera savremene srpske proze i koautor scenarija za seriju „Senke nad Balkanom“, u kojoj je liku Mustafe Golubića posvećena naročita pažnja, fabula romana Dosije Golubić prati „Mustafin život od samog početka, probijajući se kroz hodnike vremena i koridore istorije sa neverovatnom lakoćom. Usput, pisac nudi obilje podataka i odlično oživljava istorijski trenutak i atmosferu epohe. Tu je Mustafina mladost, ratne godine, odlazak u Moskvu i obuka u centrali NKVD-a… Tu su Voja Tankosić, Dragutin Dimitrijević-Apis, Rodoljub Čolaković, Božin Simić, kralj Aleksandar Karađorđević, general Pavel Berzin, Staljin, čak i Mao Ce Tung. Zatim ide međuratni period u kome Mustafa stasava u vrhunskog špijuna i ubicu od kog je drhtala čitava Evropa. Autor se, međutim, ne drži striktno samo istorijskog materijala i događaja već se upušta u visprenu literarnu igrariju gde je često njegova interpretacija istorije i događaja, tj. nadogradnja, toliko uspešna i ubedljiva da tvori izvanredne literarne pasaže i čini od Mustafe junaka većeg od života.“

Blaženopočivši Mirko Đorđević, u svom, nažalost, poslednjem objavljenom prikazu nije krio ushićenje, dvoumeći se, jedino, da li je ovo delo „roman ili više od romana“, dok je istaknuti hrvatski književni kritičar, Dario Grgić, pored ocene da je sižejni narativ „obrađen furiozno“, sebe i sve nas, sa pravom, upitao „tko je danas još, uopće, spreman umrijeti za ideju“.