ROMANI

Nenad, student istorije, ni ne sluti da će mu se život preokrenuti kada ga pronađe tajanstvena starica i otkrije mu skrivenu istinu o njegovoj porodici. Potraga za izgubljenim pismom iz senke prošlosti vodi ga od Beograda do Barselone, u vrtlog tajnih organizacija, porodičnih laži i ljubavi koja se rađa na ivici opasnosti...

Ovo je autentična priča o putevima organizovanog kriminala, lepoj Beograđanki Dragani, poznatoj u svetu narko-mafije kao Alabaster, i njenim saradnicima i naslednicima. Ispričao nam je iz zatvorske ćelije Piroćanac Ivica S., koji je bio osuđen na 6 godina zatvora zbog mnogih kriminalnih radnji

Hertrudis Gomes de Aveljaneda (1814 1873) je jedna od najoriginalnijih ‒književnica kubanske i španske književnosti XIX veka. Pisala je pesme, drame, romane, priče i legende, a značajna je i njena prepiska s intelektualcima, književnicima i kulturnim poslenicima epohe u kojoj je stvarala.Roman Sab (1841) je priča o neostvarenoj ljubavi između Saba, roba mulata, i Karlote, gospodareve kćeri, ali i o borbi za slobodu u širem smislu. Zbog prisustva abolicionističke i feminističke ideologije, u središtu dela je kritika kolonijalnog društva na Kubi u prvim decenijama XIX veka. Reč je o romanu s univerzalnom tematikom, koja i posle gotovo dva veka od objavljivanja pokazuje zapanjujuću aktuelnost u svetu kojim vladaju dehumanizacija, društvene nejednakosti, poništavanje ljudskih prava i relativizacija osnovnih vrednosti.

Milica Jakovljević Mir-Jam (1887-1952) je srpska književnica i novinarka, čija je književnost bila popularna i cenjena, naročito među ženskom čitalačkom publikom, u periodu izumeđu dva svetska rata.

Bila je najpopularnija i najčitanija spisateljica u Kraljevini Jugoslaviji i jedna od najvoljenijih spisateljica svog doba. Budući da je pisala o društvenim prilikama u gradovima i u svojim delima prikazala vrednosti građanske klase, u posleratnom komunističkom društvu bila je odbačena.

Kritika je tada okarakterisala njena dela kao sladunjavu, plitku i laganu žensku literaturu. Ali, uprkos tome, njena proza je i dalje rado čitana, budući da je osnovna tema – univerzalna i neprolazna književna tema – ljubav i težnja ka sreći.

Knjiga 1 (876 str.) Greh njene mame, Mala supruga, U slovenačkim gorama

Knjiga 2 (694 str.) Nepobedivo srce, Samac u braku

Knjiga 3 (1020 str.)Ranjeni orao, Otmica muškarca, To je bilo jedne noći na Jadranu.

U romаnu Zov plаninа (1895), španski realista Hose Marija de Pereda (1833–1906) prikazuje uslove života u izolovanoj planinskoj oblasti na severu Španije, lokаlnu boju običаjа stаnovnikа tradicionalne lokalne zаjednice, predstavljajući čitaocu originalnu konzervativnu ideološku poziciju, koja podrazumeva nostаlgiju zа „аutentičnijom“ prošlošću.

U romanu Uspomene jednog neženje (1896), nastalom u zenitu književne i umetničke zrelosti Emilije Pardo Basan (1851–1921), prikazana je Marineda (La Korunja), kao prototip provincijskog grada. U sumornom ambijentu, spisateljica vešto predstavlja poroke i vrline španske stvarnosti druge polovine XIX veka, u kojoj se neprestano prožimaju tradicionalizam i liberalizam.

Objavljivanjem romana Razbaštinjena (1881), prvog naturalističkog romana u španskoj književnosti, Benito Peres Galdos (1843–1920) započinje novu etapu u svom stvaralaštvu, ali i prekida tradiciju poštovanja tehničkih i formalnih vidova književnih vrsta kako bi postigao veći stepen efikasnosti sopstvene ideološke i društveno-političke borbe na polju klasnih sukoba koje prikazuje u književnim delima.

Roman Morsamor (1899) često se među španskim istoričarima književnosti smatra vrhuncem stvaralaštva Huana Valere (1824–1905) i nekom vrstom duhovnog testamenta književne Generacije 1868. Valera je ovaj roman napisao u poslednjim godinama života, te se u njemu prepoznaju i elementi duhovne autobiografije pisca, njegovo viđenje značaja hrišćanstva, interesovanje za teme ezoterije, kao i preispitivanje granicâ racionalnog saznanja, nastalo pod uticajem budizma i indijske filozofije.

Španski realista Leopoldo Alаs „Klarin“ (1852–1901) književnik je istаnčаnog ukusа i rаzvijenih čulа, pаžljivi posmаtrаč i svedok dogаđаjа špаnske svаkodnevice druge polovine XIX vekа, аli i brаnilаc ideаlа prаvde i istine. Leopoldo Alas je posebno cenio kraće prozne forme, novele i pripovetke, smatrajući da se upravo na tom polju u punom sjaju pokazuje veličina talenta jednog književnika.

Radnja Imanja Uljoinih (1886) španske spisateljice Emilije Pardo Basan (1851–1921), smeštena je u njenu rodnu Galisiju. Priroda ove oblasti na severozapadu Iberijskog poluostrva, njena sela, gradovi, živopisni običaji i ljudski tipovi, čine raskošni dekor pred kojim se odvija radnja romana. Delo nastalo u najboljoj tradiciji evropske realističko-naturalističke proze.

Kraj dugogodišnje veze za Uroša predstavlja kraj svega u šta je verovao. Raskid sa devojkom u koju se zaljubio još u detinjstvu navodi ga da napusti fakultet i bend u kome je svirao i povuče se u samoću. Ali, uprkos potištenosti i letargiji iz koje kao da ne želi da izađe, u njemu se začinje specifična, ponekad autodestruktivna borba često obojena ironijom i osobenim humorom. Jedina osoba koja pokušava da ga izvuče iz beznađa u kom se našao je Srđan, večiti optimista i Urošev najbolji drug iz školske klupe.

Rođeni i odrastali krajem devedesetih godina dvadesetog veka u zemlji koja je neprestano u tranziciji, krizi i previranjima, njih dvojica zajedno su prolazili kroz sve što bi zadesilo kako zemlju, tako i njihove porodice. Ipak, jedan neočekivani susret sa tajanstvenom devojkom pokrenuće događaje koji će sve promeniti. Lavina „slučajnosti” i sticaja okolnosti dovešće ga u rizik da izgubi jedino vredno što mu je ostalo i do čega mu je stalo – prijateljstvo sa Srđanom.

„Ples piona” je priča o plesu između ljubavi, prijateljstva, odrastanja i sazrevanja u nevreme. Pokušaj da se postave pitanja i daju neki odgovori u ime generacije bez glasa.

„Moja igra, moj put” je autobiografija slavnog košarkaškog trenera koji je svoju ljubav prema sportu, predanost i uspeh krunisao svetskim zlatom. Ali, ovo nije samo autobiografija, niti je samo knjiga o košarci i o treniranju. Ovo je knjiga o životu, o principima i vrednostima koje vode do uspeha. Znanje, iskustvo i pobednički pogled na svet koji su nesebično dati u ovoj knjizi mogu se primeniti na svim životnim poljima.

Nastavak bestselera „Dozvoli da ti ispričam...”
Prošlo je dvadeset godina. Demijan, srdačan junak knjige Dozvoli da ti ispričam, skoro je navršio četrdeset. Prošlo je mnogo vremena otkako je prestao da kontaktira sa Horheom, psihoteapeutom koji ga je naučio da se suoči sa životom, pričajući mu priče. Ali, sa dolaskom zrelosti, Demijan se nalazi u novoj krizi. Njegov brak nije uspeo i mora da krene novim putem. Profesinalni izazov dovodi ga do preseljenja u drugu zemlju, odnosi s porodicom se preokreću i, povrh svega, u njegovom životu pojavljuje se žena, njemu veoma važna.
Demijan ne zaboravlja kako mu je Horhe pomogao u mladosti i oseća potrebu da ga potraži. Najzad, uspeva da ga pronađe, ali sada će morati mnogo više da se pozuda u sopstvene resurse.

Nakon nekoliko decenija snažne diktature u Santamori, general Kuevas neočekivano raspisuje demokratske izbore. Uzbuđenje i radost stanovništva brzo se pretvaraju u užas i pometnju zbog niza terorističkih napada, otmica i ubistava. U nastalom haosu psihijatar Agustin Montiljano, televizijska reporterka Karolina Giharo, i njihov prijatelj, lekar Mario Fosi, pokušaće da otkriju ko vuče konce ovakvog bojkota. Cilj zavere je očigledno uništenje jedine mogućnosti zemlje za demokratsku budućnost. Istraga će ugroziti njihov život i naterati ih da preispitaju svoje prijateljstvo, ideje i vrednosti.
     „Kandidat“ je napet psihološki triler fokusiran na opasnu igru moći. Prikazana je sposobnost političara da manipulišu običnim ljudima i da koriste ljudske potrebe za slobodom i pravdom radi lične koristi, kao i, sa druge strane, nesebična borba onih koji veruju u odbranu slobode i pravde.
      Ovde se Bukaj otkriva kao besprekorni pripovedač i romanopisac, sposoban da prodre u motive ljudskog ponašanja, kao i da ponudi zamršen i ubedljiv zaplet. Ovo je priča kojoj ne trebaju čitaoci, već pratioci.

Iz klasičnih bajki i priča možemo da naučimo mnogo više o ljudima i životu nego što nam to govore pouke koje smo iz njih naučili kao deca. U bajkama su sadržani naši strahovi, maštanja i snovi, ciljevi koje smo postavili i koje smo postigli, kao i izazovi i prepreke s kojima se moramo suočiti.
Modernim jezikom punim magije, Horhe Bukaj pripoveda 15 klasičnih bajki i priča (Ružno pače, Uspavana lepotica, Legenda o Odiseju itd.), sa tradicionalnom poukom i novom, ličnom interpretacijom kojom dublje zadire u najbolje i najgore od nas i našeg ponašanja.
Svojim osobenim stilom pripovedanja vraća nas na početak, u period kada je svaka od ovih priča nastala, i ne štedi nas težih i mračnijih aspekata koji su kasnije ublaženi ili uklonjeni iz verzija prilagođenih deci. U magiju svake priče uvodi nas kroz druga vrata, sa nekog drugog mesta, kako bi nas podstakao da bolje razumemo ono što pokreće naše delovanje, baš kao i ono što nas koči na našem putu prema boljem životu.
Na tragu nezaboravnih bestselera Dozvoli da ti ispričam... i Priče za razmišljanje, Horhe Bukaj nam daruje jedinstveno, novo tumačenje najlepših i najpoznatijih bajki i priča kojim nas budi, tera da se zamislimo, a pritom nas sve vreme zabavlja i iznova oduševljava.

Kada jedna tragedija odredi ceo život i duboko zaronimo u gustu maglu smutnih vremena, na koju ćemo stranu krenuti? Može li ljubav biti svetionik, svetlo u pomračini koje će nas izvesti na pravi put, ili je to samo fraza, mnogo puta ponovljena. Šta nas određuje, šta nas nagoni da postanemo žrtve ili nasilnici? Ovo je roman o Srbiji sa kraja dvadesetog veka. Nasmejaće vas, ražalostiti i naterati da se zamislite. Kada je pročitate, odlučite sami na koju ćete stranu.

Priče za uspavljivanje dece i buđenje odraslih


Ovo je zbirka priča u kojima se istražuju jednostavni, a ipak duboki aspekti života, različite strane ljudske prirode, i upoznaju ljudske slabosti i vrline. Osnovne teme su ljubav, mržnja, prijateljstvo, zavisnost od drugih i nemogućnost da živimo bez njih.
Neke od ovih priča događaju se svakodnevno, a druge su plod piščeve mašte i kreativnosti. Ispričane su u stilu bajki, sa zanimljivim zapletima i neočekivanim, često duhovitim, raspletima.
Autoru nije cilj da podučava, niti da daje lekcije i gotove odgovore na životne dileme, već da podstakne na razmišljanje. Između redova, u duhu i atmosferi svake priče skriveno je njeno značenje, koje sami otkrivamo ako se zamislimo. Jer, mudrost se postiže samo kada se pređe trnovit put upoznavanja sebe.
Pričajući ove priče, Horhe Bukaj stvara za nas magiju: čitanje je zabavno i lako, i skoro neosetno stižemo do dubokog uvida u ljudsku prirodu i svoju sopstvenu suštinu.

Demjan, radoznao mladić nemirnog duha, želi da sazna više o sebi i traži odgovor na pitanje: šta treba da uradim da bih bio srećan?

To traganje dovodi ga do Horhea, vrlo neobičnog psihoterapeuta, koji mu pomaže da se suoči sa životom i pronađe odgovore koje traži, i to pomoću specifičnog, ličnog metoda: svaki put ispriča mu jednu novu priču.
Te klasične i savremene alegorijske priče Horhe crpi iz života, ili iz narodnih predanja, zen-mudrosti i antičkih mitova, i nanovo ih pripoveda, dajući im lični pečat, kako bi pomogao svom mladom prijatelju da reši sumnje i životne nedoumice.

Iako potvrđuje da život nije jednostavan, knjiga Dozvoli da ti ispričam... prepuna je optimizma. Ova zbirka priča može da pomogne svakome od nas da bolje razumemo sebe, naše sopstvene strepnje i odnose sa drugima. Nekoga će trgnuti i naterati da se zamisli, nekoga zabaviti i nasmejati, ali jedno je sigurno: nikoga neće ostaviti ravnodušnim.

Čudna greška servisa za elektronsku poštu spaja jednog čoveka i jednu ženu. Roberto, neženja i priličan ženskaroš, pomalo umoran od svog monotonog života, na misteriozan način biva upleten u prepisku između dvoje psihologa, Laure i Fredija, koji govore o zaljubljenosti i ljubavi, mogućnostima održavanja veze, veri u ideale, ali i o nedostatku ljubavi, opsednutosti idealizovanim predstavama, divljenju koje prerasta u zavist.
Skriven iza anonimnosti interneta, Roberto preuzima Fredijev identitet i počinje da piše pisma Lauri, iznoseći svoje priče i razmišljanja o ljubavi i sreći, stvarajući tako fascinantnu situaciju kroz koju jedan od najomiljenijih i najčitanijih svetskih psihoterapeuta današnjice Horhe Bukaj, i jednako priznata terapeutkinja Silvija Salinas, promatraju smisao partnerskih odnosa i pravo značenje ljubavi.