ROMANI

Džojs u jednom trenutku veruje da je Maršal poginuo u napadima. Isto Maršal očekuje da se to desilo sa Džojsom. Međutim, čeka ih ogromno razočaranje kada otkriju da se to nije dogodilo. Kalfas slika zapanjujuće portrete ljudi toliko obuzetih sobom da sasvim pogrešno razumeju složenost zlokobnih motiva, koji pokreću događaje oko njih. Priču o njihovom mučnom razvodu prate strah od antraksa, bombaši samoubice i ratovi u inostranstvu, a oni moraju da se izbore sa neočekivanim preprekama u sebi i oko sebe. Karakteristični poremećaj je istinski maštovit roman, koji opisuje poznati dezorjentisani svet i pomaže nam da ga vidimo u sasvim novom svetlu. Kroz preplitanje javne i privatne priče, Kalfas priča o tome kako se ljudi snalaze i ne snalaze u pozadini ogromnih i nerazumnih pokreta istorije.

Na granici između fantazmagorije i realnih dešavanja odvija se u romanu Odmorište posrnulih uzbudljiva priča o mogućnostima prekoračenja vlastitih ograničenja, prekoračenje socijalne i društvene zadatosti. Sasvim u skladu sa vremenom, junaci tragaju za davno porušenim vrednosnim orijentirima istovremeno prihvatajući problematične neuspostavljene vrednosti. Tako ovaj roman biva i svedočenje o večnim iskušenjima prodaje duša za postizanje ovozemljaskih ciljeva i britka kritika savremenog društva.

Prisnost odnosa prema stvarima, njihova tajanstvenost kao izvor stalne napetosti, od početka su određujući elementi Tolnaijevog načina posmatranja stvari. Intonacija se ni po čemu ne razlikuje od manira, tona sličnih ispovijedanja izjava, riječ je dakle o ustaljenom kvalitetu progovoranja na koji ne utiču različiti žanrovski konteksti.

Zbog britkog menipskog humora, pisan u formi dijaloga, nekonvencionalan i neočekivan u pogledu književne forme, nastao kao mešavina proze i stiha, Patriota je dugo, bespravno i po inerciji pripisivan Lukijanu iz Samosate. Siromašni Grk u glavnoj ulozi, međutim, svojim nepoznavanjem sintaktičkih zakonitosti, konfuznom upotrebom dijalektizama, raznovrsnim jezičkim manjkavostima, odaje pravu prirodu autora - imitatora, skriveni identitet pseuodo Lukijana. Dijalog je pisan u vreme Nićifora Foke koji je, povrativši 961. godine Krit od Saracena, uzurpirao vizantijski presto 963 . godine. Prvi deo dijaloga usmeren je protiv ondašnjih humanista i njihovog prekomernog entuzijazma prema antičkoj kulturi. Drugi deo se na ozbiljan način obraća za pomoć svim patriotama da podrže vladara i njegovu veliku kampanju protiv neprijatelja Vizantije i hrišćanstva. Lukijanovska forma dijaloga, drsko parodiranje tabua, slojevitost značenja, književne i mitološke reminiscencije, čine ovo delo jedinstvenim biserom vizantijske književnosti.

Baziran na istinitim događajima, kada se grupa britanskih oficira, susrela sa starosedeocima dalekog i hladnog severa roman nas uvodi u nepoznate predele Arktika da bi ispričao potresnu priču o sudarima i nesporazumima dve različite civilizacije…

Kad direktor Frojdove akademije zapreti da će objaviti prepisku koja bi mogla da uništi psihoanalizu, Kejt Ficdžerald, vrstan poznavalac dela Sigmunda Frojda, dobija zadatak da pokrene istragu o novootkrivenim spisima. Radnja romana se premešta iz Toronta u Beč, London i Njujork vodeći vas kroz uzbudljivu detektivsku priču, začinjenu malo poznatim detaljima iz Frojdovog života. Ovaj roman je pravo intelektualno uživanje, jer predstavlja neodoljivu kombinaciju intezivnog tečaja o Frojdovoj teoriji i neverovatno uzbudljivog zapleta.

Muškarci se mogu svrstati u 2 kategorije, vukove i ovce. Ovce su pouzdani i odgovorni, a vukovi... Ovakvim teorijama se bavi Tanzi, autorka kolumni o muško-ženskim odnosima. Sve njene drugarice su udate. A ona voli vukove, koji ne nose papuče.

Ova simpatična knjiga je namenjena svima onima koji su probali brak (i ostali u njemu), onima koji o braku tek razmišljaju, kao i onima koji su se... okrenuli i otišli. Venčanje je bilo lepo, medeni mesec još bolji. A onda je počeo brak. I posao u različitim smenama, kad je on bolje plaćen, a ona više radi. I njegovi roditelji su uvek tu i uvek imaju nešto da kažu. I njena majka se razboli, a nema ko da je neguje. I njegova bivša se muva okolo. I njen novi udvarač ne zaostaje mnogo. I odjednom drama. A niko nije loš i niko nije kriv. Svi misle i rade najbolje što mogu i umeju. Maldenci se vole, iskreno i puno, a brak se trese od temelja do krova. Može li ljubav da pobedi svakodnevni život?

Elementi stila su tragikomična urbana priča o životu bogataša i skorojevića. Na stranicama ovog neodoljivo šarmantnog romana ukrštaju se sudbine uticajnih osoba iz sveta visoke mode, biznisa, filma i estrade sa sudbinama ocvalih doajena bogataških zabava. Sudaraju se pravi, tugaljivi glamur sa onima koji očajnički nastoje da mu se približe. Izrazito duhovito i pažljivo portretišući svoje junake Vendi Vaserstajn, dobitnica Pulicerove nagrade za pozorišno delo, saosećajno i ironično, uz neodoljivi šarm, otkriva mozaik raspusnog i rastrošnog života gornjeg Menhetna nad kojim se nadvija senka devetog septembra.

Roman "Američki momci" je precizan i gotovo klasičan opis rituala uvođenja dečaka u svet odraslih, u Americi koja ne ume da se pomiri sama sa sobom, i atmosfere tipičnog gradića Nove Engleske, rastrzanog društvenim i ideološkim napetostima. Istovremeno to je i portret društva zahvaćenog krizom i moralnim rascepom, ali i priča o odnosu ranjivog protagoniste i surovog sveta.

Seks je, poput vazduha, kažu, nije važan dok ga ima. Dišeš i ne osećaš, ali je veoma nezgodno kad ti vazduh nestane. Izrazito duhovito i šarmantno, ne ostajući nikome dužna, autorka ovde prikazuje šta sve u današnjem svetu čeka zgodnu, pametnu ženu koja je prešla tridesetu i želi samo jednu običnu, normalnu, vezu. Uz parodiju poznatih serija kao “Seks i grad” ona će vas do suza zasmejati svojim sistematičnim potragama za muškarcem koji će ispuniti elementarne uslove, neophodne za pristojan zajednički život. Pred vašim očima ne odvija se bajka već iz istinita i zaista proživljene hiljadu i jedne noći bez seksa u svetu punom testosterona.

Duhovit odgovor na poplavu moderne ženske literature, muška verzija Brižet Džons. Muškarci neće moći da se odvoje od ove knjige, za žene je to korisna i retka knjiga, koja daje potpun uvid u muški mozak.

Ona je lepa, zavodljiva, seksipilna - osoba izuzetnog životnog stila. Dok mnoge zvezde izbegavaju novinare, ona otvoreno govori o bolnom detinjstvu, neprilikima odrastanja, o burnim vezama sa muškarcima i ženama, ličnim fantazijama, problemima sa zdravljem, nervnim slomovima i izazovima biseksualnosti. Danas je dobitnica Oskara, tri Zlatna globusa, ambasdor dobre volje pri UN i majka troje dece, a muž joj je holivudska zvezda Bred Pit. Ova knjiga priča o usponima i padovima, suđenjima, romansama, vatri strasti i lepoti dobročinstva, o potrazi za višim i dubokim smislom postojanja. Zato je vredi pročitati.

Virus romantike nezaustavljivo hara ženskim rodom. Žrtava je oduvek bilo puno, a uz svu ravnopravnost i glasni feminizam, bolest kao da sve jače kosi pripadnice lepšeg pola. Glavna junakinja urnebesnim stilom, ne štedeći ni žene ni muškarce, pokazuje kako se postiže orgazam bez prestanka, šta je zavist prema tenisu, zašto Holivud nanosi zlo, šta je to magično dugmence i zašto ono podstiče romantična raspoloženja. Na kraju se sve završava u savetovalištu doktorke Kuni-Lingus…

Bljesnuo je i zauvek stao uz filmske velikane u iznošenoj majici kratkih rukava, u filmu Tramvaj zvani želja Elije Kazana. Ta uloga je označila početak jedne karijere podjednako burne koliko su to bili i životi junaka koje je igrao... Nazivali su ga briljantnim, sirovim, pažljivim, arogantnim, nežnim, sebičnim. Često su govorili da je razmažena, temperamentna i tvrdoglava holivudska zvezda. Mnogi ga smatraju najvećim glumcem na svetu, čovekom koji je promenio način filmskog izražavanja, najuticajnijim i najčešće imitiranim. Za života je prerastao u mit i postao istorijska figura - umetnik koga će se nesumnjivo sećati i generacije sledećeg veka. Režiser, Elija Kazan, nazvao ga je jedinim genijem koga je upoznao na polju glume. Kao vrlo zatvoren čovek, Marlon Brando je budio emocije i izazivao burne reakcije i kao glumac i kao politički aktivista. Tokom čitave karijere Brando je uvek radije govorio o pitanjima od socijalnog značaja, nego o glumi i filmovima, anagažujući se na pitanjima koja su daleko od izmaštanog sveta filma. Zato i knjiga Lorensa Grobela, autora čuvenih Razgovora s Kapotom, Hjustonovi i Al Paćino, odaje priznanje geniju glume, ali i zaviruje i otkriva malo poznate Brandove osobine. To je priča o Marlonu Brandu, aktivnom učesniku u marševima, o pravom i filmskom buntovniku, o osetljivom čoveku, njegovim ljubavima i tragedijama, o životu koji je bio više od filma.