ROMANI

Drevno zlo vreba u džungli…

Karl Denam je odlučan u tome da snimi najveći film svih vremena, bez obzira na sve opasnosti koje ga čekaju. Denam i njegova filmska ekipa plove do Ostrva lobanja u potrazi za Kongom, mitskim stvorenjem koje nije ni čovek ni zver. Ali niko od njih nije spreman na ono što će otkriti kada budu zašli u srce ostrva kako bi spasili Denamovu glavnu glumicu – En Darou. Kongov svet praistorijskih stvorenja koban je po filmsku ekipu, ali Denam ne odustaje od svoje potrage i umesto toga upoznaje ostatak sveta sa užasom koji se zove Kong
…

Godina je 2500. Dva naučnika i novinar Uliks Meru krstare svemirom, kada sleću na planetu koja naizgled ima iste osobine kao Zemlja. To dokazuje i neodoljiva ženska pojava na obali jezera, koju nazivaju Nova, ali Nova i njeni saplemenici čine se nazadnim i bez sposobnosti govora. Istraživače u razmišljanju prekida bučni dolazak lovačke svite koja uspeva da im odgonetne ovu enigmu: na ovoj planeti, ljudi su plen koji love… majmuni. Uliks Meru postaje zatočenik, odvojen od svojih saputnika.

Ovaj roman pripoveda o tome kako on dokazuje gospodarima ove planete da nije poput njenih ljudi, oštroumno i sa primesom ironije, čime naučno-fantastičnu temu pretvara u strastveni filozofski roman.

Kada Šai uhvate na delu dok mesečevo žezlo zamenjuje svojom besprekornom krivotvorinom, ona mora da se pogađa i pregovara kako bi sačuvala živu glavu.

Nakon napada plaćenog ubice, car Ašravan osta je bez svesti, što su okolnosti koje je prikrila samo pogibija njegove supruge. Ako se car ne pojavi u javnosti po isteku stodnevne žalosti, Tekovinska frakcija će ostati bez vlasti, a carstvom će zavladati haos.

Pročitajte knjigu kojom je otpočeo žanr urbane fantastike.

Zovem se Hari Blekstoun Koperfild Drezden. Prizovite me na sopstveni rizik. Čarobnjak sam. Imam kancelariju malo izvan centra Čikaga.

Koliko mi je poznato, jedini sam zvanični profesionalni čarobnjak u zemlji. Možete me naći u adresaru pod Čarobnjaci. Verovali ili ne, jedini sam.

U japanskoj modernoj književnosti teško će se pronaći delo koje svojim kvalitetima, uverljivošću i zaokruženošću bolje i jasnije prikazuju sliku beznađa jedne ljudske duše.

„Izopštenik”, egzistira kao umetnička projekcija istine (gole i gorke, koja svojom nemilosrdnom stvarnošću i žestinom tera čitaoca da skrene pogled sa teksta) autorovog života i njegovih nejakih stremljenja da se izdigne iz moralne baruštine i sitnodušja u sebi i drugima.

Kroz oči Jozo Obe, Izopštenika, protagoniste i protijunaka, vidimo hladno i objektivno opisivanje Dazaijeve nakaradne stvarnosti, koja ga sudbinski neumoljivo prati još od najranijih godina. Autorova oštrica monološko-asocijativog tipa pripovedanja, putem kojeg protagonista sa teškom gorčinom evocira sećanja na svoje dečaštvo, struže po Dazaijevoj koži i ogoljava ga do njegove najtananije nutrine. Već sa prvom rečenicom: „Proveo sam život pun srama”, saznajemo da ovde nema jezičkog šarlatanstva i zaludnih pokušaja da se umetnički izraz učini prijemčivljijim i dopadljivijim.

Kuća na granici je najvažnije ostvarenje irskog pisca Vilijam Houp Hodžsona.
Njegova književna zaostavština uticala je na brojne velikane fantastike, među kojima su bili H.F. Lavkraft i Teri Pračet.

Roman je napisan početkom 20. veka, a prvi put objavljen 1908. godine. Smatra se jednim od ključnih prežitaka savremenog horor žanra, i podžanra kosmičke strave.

Radnja se odvija u Zapadnoj Irskoj 1877. gde dvojica prijatelja nailaze na ruševine kuće, a u njima i dnevnik čiji je autor vlasnik koji opisuje natprirodne strahote kojima je bio izložen.