SAVREMENI ROMAN

Osaka, 19. vek. Spora lepota trešanja u cvatu, čudesna muzika kotoa i šamisena i intimni život dobro skriven iza papirnih pregrada, i dalje opstaju u zahuktaloj eri Meiđi. To je svet u kojem Šunkin Mozuja, po svemu izuzetna devojčica iz bogate porodice, nesvakidašnje nadarena za muziku, upoznaje Sasukea, sina malog trgovca koji, već prema tradiciji, dolazi da se uči zanatu kod Mozuja. Ali nakon što Šunkin zadesi velika nesreća, Sasuke postaje njen sluga i učenik za ceo život. I tako počinje ljubavna priča između dva bića iz nespojivih svetova, protkana strašću, lepotom, surovošću, odanošću, čudnim pasijama i mračnim strastima.
Klasik japanske književnosti Đuničiro Tanizaki dao je, s jedne strane, lik žene toliko osobene, toliko talentovane, i toliko nemoguće za vreme u kom je živela, da je divljenje koje je neminovno izazivala uvek budilo destrukciju. S druge strane, stvorio je lik muškarca koji bespovratno živi u svetu van sveta, u ljubavi koja je i štošta izvan i više od ljubavi, i stvorio nezaboravnu ljubavnu priču u čijem se jezgru odigrava dramatična borba svih svetlih dostignuća i mračnih sila ljudske prirode.

Ðuniciro Tanizaki (1886–1965), po mnogima najveci japanski pisac moderne epohe, još je za života postao klasik i jedan od najprevodenijih pisaca posle Drugog svetskog rata. Ova knjiga donosi sedam antologijskih prica velikog majstora pripovedanja, koje obuhvataju pola veka njegovog književnog rada. "Majstor tetoviranja" (l910) jeste sadomazohisticka basna o umetniku kome se ostvaruje želja da istetovira kožu savršene žene. "Strah" (1913), prica o coveku "s mucnom, idiotskom boljkom, jednom vrstom neuroze, fobije od voza" smeštena je u moderni gradski ambijent tramvaja i gužvi koji su podjednako uznemirujuci kao i utvare iz prošlosti. Prica "Lopov" (1921) napisana je jednostavnim stilom i otkriva drukciji poremecaj koji glavni junak priznaje ("Nisam napisao nijednu neiskrenu rec ovde"). U "Pupoljku"(1922) Tanizaki zalazi u skoro nadrealnu fantaziju: Okada, kome je zdravlje isisala mlada ljubavnica, postaje žrtva strašnih halucinacija. Još jedna pišceva okrutna lepotica jeste i darovita junakinja "Šunkininog portreta" (1933), verovatno najlepša u nizu prica koje i po svom stilu i tematici otkrivaju njegovo divljenje prema tradicionalnoj japanskoj kulturi. Tema slepila – koje se u Tanizakijevom svetu cesto dovodi u vezu s ljubavlju – javlja se i u "Slepcevoj prici" (1931), u kojoj se slepi sluga i lepa gospodarica nalaze u najnasilnijem razdoblju japanske istorije, u XV veku gradanskog rata. "Most snova" (1959) ispovest je mladica opsednutog secanjem na majku, koje je prožeto grižom savesti.