SAVREMENI ROMAN

Autorka romana Deca Volge i Vozom za Samarkand

Dobitnica priznanja Velika knjiga, Jasna Poljana i Nagrada za najbolje prozno delo godine

Zulejha živi u tatarskom selu Julbaš. Udata je veoma rano. Vaspitana da bude pokorna i da služi, pokušava da preživi torture surovog supruga i pakosne svekrve. Iako trpi i trudi se da ispuni očekivanja, sudbina joj samo zadaje nove udarce.

U zimu 1930. godine Zulejhinog muža ubijaju komunisti pod optužbom da je kulak, a ona biva prognana u Sibir. Prisiljena je da se prilagodi strašnim životnim uslovima tajge uz obalu reke Angare. Začudo, novi uslovi izgledaju joj kao blagodet u odnosu na prethodni život. Logor u Sibiru postaće mesto gde će prvi put osetiti ljubav muškarca, gde će podići sina, gde će ostati.

„Roman Zulejha otvara oči poseduje odliku prave književnosti – pogađa direktno u srce. Priča o sudbini glavne junakinje, tatarske seljanke iz doba raskulačivanja, odiše takvom originalnošću, verodostojnošću i magijom na koje se retko nailazi u poslednjim decenijama u ogromnoj bujici savremene proze. Autorka vraća čitaoca u umetnost preciznog posmatranja, tananu psihologiju i, što je najbitnije, u onu ljubav bez koje se čak i najtalentovaniji pisci pretvaraju u hladne beležnike bolesti vremena. Izraz ženska književnost nosi u sebi nijansu potcenjivanja – uglavnom po milosti muške kritike. Roman Guzelj Jahine – van svake sumnje – jeste ženski.

O ženskoj snazi i ženskoj slabosti, o svetom materinstvu, ne na fonu engleske dečje književnosti već na fonu radnog logora, paklenog rezervata koji je smislio jedan od najvećih zlotvora čovečanstva. I za mene ostaje zagonetka kako je mlada autorka uspela da stvori tako moćno delo koje proslavlja ljubav i nežnost u paklu… Od sveg srca čestitam autorki na veličanstvenoj premijeri, a čitaocima – na velikoj prozi. Ovo je blistavi početak.–Ljudmila Ulicka

Autorka romana Deca Volge i Zulejha otvara oči

Dobitnica nagrada Velika knjiga, Jasna Poljana i Velika nagrada Ivo Andrić

Poslednjih godina Ruskog građanskog rata živote duž Povolžja odnosila je glad. Mnogobrojna deca postala su siročad, skitnice i beskućnici. Boljševička vlada odlučila je da oko 150.000 napuštene dece koja su umirala od gladi hitno evakuiše u provincije u kojima je bilo više hrane.

Ova priča počinje 1923. kada komandir Dejev i komesarka Bela organizuju evakuaciju pet stotina dece-beskućnika iz Kazanja za Samarkand. Dejev se poput Odiseja, Herakla ili Jasona na putu suprotstavlja apsolutnom Zlu – Smrti – koja dolazi u raznim oblicima, kao Glad, Bolest ili Ubistvo. Ipak, u očima dece, tokom šest nedelja putovanja nižu se uzbudljive i opasne avanture kroz nepregledna prostranstva: od šuma Povolžja i kazaških stepa, preko pustinje Kizilkum i planina Turkestana. Široka paleta sudbina i likova: izbegli seljaci, čekisti, kozaci, ekscentrični svet malih skitnica sa svojim neobičnim jezikom, psihologijom, sujeverjem i nadama smenjuju se u neočekivano dirljivim situacijama i mizanscenima.

Jahina zadire u bolne teme iz prošlosti Rusije koje su se nesumnjivo odrazile na savremeno rusko društvo. Tim pre se veština njenog pisanja jasno odražava na svakoj stranici romana koji zrači životnom snagom.

Dobitnica nagrada Velika knjiga, Jasna Poljana i Velika nagrada Ivo Andrić

U maestralno napisanom romanu Deca Volge ruska autorka Guzelj Jahina obuhvata dvadesetak godina burne ruske i sovjetske istorije opisujući život nemačke autonomne zajednice u stepama kraj Volge. Učitelj Jakob Bah, glavni junak romana, živi miran život na selu, sve dok ne počne da podučava Klaru. Među njima se rasplamsava zabranjena ljubav, i tu počinje nezaboravna priča o preosetljivom ranjivom junaku, roman u čijem su prvom planu ljubav, rađanje, deca, ali i smrt, istorija i rat…

Majstor snažnih lirskih scena, Jahina u prvi plan pripovedanja – o Bahovoj ljubavi prema Klari i očinskoj ljubavi prema ćerki Ani i usvojeniku Vasji – upliće magični svet nemačkih i ruskih bajki, kao i simboličke, sugestivne opise Volge, njenih obala i podvodnog sveta, uvodeći nas u svet fantastike, daleko od realnosti u kojoj se naziru aveti rata. Jahina maestralno komponuje roman u pet slika, stvarajući u svakoj od njih arhetipske priče o ljubavi, nežnosti i surovosti na obalama Volge.

„Enciklopedijski sažeti podaci upućuju na zaključak da ova knjiga ima dokumentarističku osnovu i da je odgovorno utemeljena na istorijskoj istini, ali to nije smetalo darovitoj autorki da raspali maštu i zaviri u mrtvi svijet na dnu Volge; da sa izuzetnom sposobnošću uživljavanja osmisli nezaboravne književne junake; da ostvari antropološke uvide i prodore u Klarinom liku; da ispiše jednu od najvećih pohvala ljubavi i praštanju, ali i želji za rađanjem i djecom; da svojoj knjizi da ozbiljnu autopoetičku dimenziju. Cijela jedna poetika umjetničke bajke izložena je u ovom izuzetnom romanu.“
– Prof. dr Jovan Delić, Iskra