SAVREMENI ROMAN

Zbirka deset uzbudljivih priča poznatog psihoterapeuta Irvina D. Jaloma otkriva misterije, frustracije, patos i humor u srcu terapeutskih seansi.

Pripovedajući o dilemama svojih pacijenata, pripovedač nam ne daje samo očaravajući uvid u njihove lične želje i motivacije, već, takođe, otkriva i svoju sopstvenu priču iz ugla terapeuta: svoj pokušaj da izmiri svoje suviše ljudske reakcije sa senzibilitetom koji bi svaki psihijatar trebalo da poseduje.

Malo je ko, još od Frojdovog vremena, pokušao da prikaže sa toliko jasnoće i otvorenosti ono što se zbiva između psihoterapeuta i pacijenta iza zatvorenih vrata.
Jalom nam u ovom delu nudi romanesknu, no ipak analitičnu i preciznu rekonstrukciju intrigantnog dijaloga između psihijatra i pacijenta.

„Događa se nešto ozbiljno... Prošlost prodire... Moja dva života, noć i dan, sad se spajaju. Moramo da razgovaramo.“
Stari školski prijatelj Irvina Jaloma tražio je pomoć. U njihovih pedeset godina prijateljstva, Bob Brent nikada nije razotkrio svoje noćne strahote svom bliskom drugu. Sada se, konačno, našao prisiljen.
„Pozvaću policiju“ je moćno istraživanje najvažnijih Jalomovih tema – sećanja, straha, ljubavi i isceljenja – i pogled u život čoveka kakav jeste.

U knjizi Problem Spinoza, Irvin Jalom ispreda činjenice i fikciju u nezaboravnu psiho-filozofsku dramu. Priču o Baruhu Spinozi, misliocu iz sedamanestog vijeka, koji je zbog svoje filozofije ekskomuniciran iz jevrejske zajednice, Jalom iznosi uporedo sa pričom o usponu i padu nacističkog ideologa Alfreda Rozenberga, koji je svojoj operativnoj grupi naredio da opljačka Spinozinu biblioteku u pokušaju da izađe na kraj sa nacističkim "problemom Spinoza". Sa lakoćom prelazeći sa Zlatnog doba Amsterdama na nacističku Njemačku, Jalom istražuje unutrašnji život dvojice zagonetnih ljudi u priči o uticaju i strepnji, porijeklu dobra i zla, filozofije slobode i vladavini terora.

Od autora bestselera Kad je Niče plakao stiže nam provokativno istraživanje neobičnog odnosa koje tri terapeuta ostvaruju sa svojim pacijentima.

Sejmor je terapeut stare škole koji probija granice seksualne prikladnosti sa jednom svojom klijentkinjom. Maršala, koji i sam pati od opsesivno-kompulsivnog ponašanja, muči uloga koju novac igra u njegovim odnosima sa pacijentima.

Najzad, tu je Ernest Laš. Vođen iskrenom željom da pomogne i verom u psihoanalizu, izmislio je nov i radikalan pristup terapiji – totalno otvoren i iskren odnos sa pacijentom koji preti da dovede do razarajućih posledica.
Ogoljujući mnogobrojne laži koje se kod psihoanalitičara izgovaraju na kauču i van njega, knjiga Ležanje na kauču čitaocima obezbeđuje provokativan, maltene neumesan pogled na ono o čemu terapeuti možda zaista razmišljaju tokom seansi. Opčinjavajuća, privlačna i nepopustljivo inteligentna priča, na kraju će duboko dirnuti čitaoce raspletom iznenađujuće humanosti, prožetog iskupljujućom verom.

Lečenje Šopenhauerom je romaneskna slika grupne terapije, unutrašnji pogled na članove grupe i način na koji ih vešti psihoanalitičar vodi i ohrabruje da ne padnu i ne posustanu. Postoje delovi knjige koji se čitaju kao psihoterapeutska verzija Platonove Gozbe, u kojima dinamičnost omogućava junacima da otkriju svoje unutrašnje glasove koji bi im inače ostali potpuno nepoznati. Glavni junak, eminentni psihoterapeut Džulijus Hercfeld, kome je preostala još jedna godina života, nedeljnim seansama sa pacijentima od svoje poslednje godine pravi poslednju volju i testament. Suštinsku vrednost tih terapija, pa samim tim i čitave knjige, predstavlja prisustvo Hercfeldovog pacijenta iz prošlosti kome tada nije uspe

Neodoljiva mešavina činjenica i fikcije, drama o ljubavi, sudbini i volji, koja se odigrava u intelektualnom previranju Beča 19 veka, uoči rođenja psihoanalize. Fridrih Niče, najvećni evropski filozof... Jozef Bojer, jedan od očeva psihoanalize... tajni sporazum... mladi stažista, Sigmund Frojd: ovo su elementi koji zajedno čine nezaboravnu sagu o fiktivnom odnosu između neobičnog pacijenta i nadarenog iscelitelja. Ovaj impresivni roman započinje tako što neodoljiva Lu Salome moli Brojera da leči Ničeovo samoubilačko očajanje svojom eksperimentalnom "terapijom razgovorom". Kad eminentni lekar oklevajući prihvati taj zadatak, doći će do značajnog otkrića, samo ako se suoči sa sopstvenim unutrašnjim demonima biće u stanju da pomaže svom pacijentu. U ovom romanu koji apsorbuje svu našu pažnju, dva briljantna i zagonetna čoveka proniču u dubine vlastitih romantičnih opsesija i otkrivaju spasilačku moć prijateljstva.