SAVREMENI ROMAN

Belina je kao koncizan eho remek-dela Septologija. - Sindre Hovdenak

Fosea ne čitamo kako bismo rastumačili njegove simbole, već da bismo se podsetili koliko je naša stvarnost čudesna ‒ lepa i bolna u isto vreme ‒ i da bismo odstupili korak unazad, iz poštovanja prema misteriji. - Live Lund

Ako želite zimsku knjigu koju ćete pročitati za jedno veče dok se sneg topi, Belina je sjajan izbor. Osetićete hladnoću, videti sneg, strepeti od mraka koji dolazi. - Gerd Elin Stana Sandve

Trilogija je Foseova nagrađivana, blistava ljubavna priča o Asleu i Alidi, dvoje zaljubljenih koji pokušavaju da nađu svoje mesto na svetu. Bez doma, bez sna, oni lutaju u Bergenu po kiši, pokušavajući da stvore život za sebe i za dete koje čekaju. Pletući bogatu mrežu istorijskih, kulturnih i teoloških aluzija, Fose stvara modernu parabolu o nepravdi, otporu, zločinu i iskupljenju.

Trilogija se sastoji od tri novele (Besani, Ulavovi snovi i Umor) i predstavlja zanosnu, misterioznu i setnu priču o ljubavi, za koju je Fose dobio Nagradu Nordijskog saveta za književnost 2015.

Jun Fose stvara poeziju koja zrači i uvlači čitaoca u svoj svet. - Solothurner Zeitung

Jun Fose hipnotiše i zavodi ravnomernošću pokreta i harmonijom jezika, i to čini maestralno. - Berliner Zeitung

Foseov zaštitni znak jeste sažet i ritmičan jezik, prožet poetičnim varijacijama. Opčinjavajuća i teskobna ponavljanja predstavljaju stilsko sredstvo njegove proze. To je visoko stilizovan, a pritom minimalistički jezik, koji prikriva i potiskuje duboko ćutanje i nemoć likova da se izraze. I možda je, kao i često u životu, ono što nije rečeno važnije od onoga što je izgovoreno. - Neue Zürcher Zeitung

Jun Fose je majstor u tome da iznese na svetlost potisnuta duševna stanja. - Lesart

Nežna, bolno tužna norveška zimska bajka. - Der Standard

Čuveni norveški umetnik iz 19. veka Laš Hertervig slikao je zadivljujuće pejzaže, bolovao od mentalne bolesti i umro u siromaštvu 1902. U Melanholiji I, Fose maestralno uranja u Hertervigov um u vreme njegovih studentskih dana, kada je pretrpeo težak nervni slom.

Kao student na Dizeldorfskoj akademiji, Hertervig je bio paralisan paranojom i mahnito zaljubljen u Helene Vinkelman, petnaestogodišnju ćerku svoje stanodavke. Zbog opsesije maloletnicom, pune lirskog sladostrašća i neobuzdanih seksualnih halucinacija, Hertervig završava na ulici.

Izložen porugama, očajnički pokušava da ponovo uđe u stan Vinkelmanovih. Na kraju završava u duševnoj bolnici, gde doktor kao uzrok njegovih problema vidi preteranu masturbaciju.

U poslednjem odeljku prvog dela, početkom devedesetih godina XX veka, upoznajemo se sa takođe poremećenim piscem Vidmeom, koji, inspirisan Hertervigovom slikom „Sa Borgeje”, poput samog Fosea želi da napiše roman o slikaru. Melanholija II smeštena je u 1902. godinu i ispričana iz perspektive njegove izmišljene sestre Uline.

Kombinujući istorijske činjenice sa fikcijom, autor nas uvlači duboko u svet umetnikove tanane duše, čija ranjivost izaziva njegov tragičan kraj, ali koaj poseduje i neverovatan dar da uvidi božanstvenu lepotu sveta tamo gde je drugi ne bi ni opazili.

Iako je prvobitno ovaj roman izdat u dva toma, danas autor insistira na tome da je u pitanju celina koja ne trpi zasebna izdanja. Jun Fose važi za jednog od najznačanijih svetskih autora današnjice, a Melanholija za njegov najbolji roman, po kome je napisana čak i jedna opera.