SAVREMENI ROMAN

Šezdesete godine prošlog veka, sa svojim seksualnim slobodama i revolucijama, posebno su privlačne romanopiscima, a Gledajte kako plešemo Lejle Slimani obiluje živopisnostima tog perioda – autorka nas vodi u postkolonijalni Maroko, koji pokušava da prihvati tekovine modernog društva dok se istovremeno grčevito drži svog tradicionalnog identiteta, u period obeležen produbljenim klasnim razlikama, represijom i pokušajima državnih udara, ali i dolaskom evropskih i američkih hipika (uključujući i Hendriksa) koji uživaju u drogama i slobodnoj ljubavi. U nastavku Zemlje drugih, impresivne sage zasnovane na istoriji njene porodice, Slimani se fokusira na generaciju svojih roditelja, rastrzanu između uživanja u relativno lagodnom životu s jedne, i ideala o slobodi i jednakosti s druge strane. Iako knjigom provejava gotovo opipljiva ljubav prema Maroku, autorka, opisujući pre svega iskustvo žena, pronicljivo secira klaustrofobiju patrijarhalnog društva i glasno govori o porodičnim traumama i oslobađanju u konzervativnoj sredini. Nije neophodno da pročitate Zemlju drugih da biste uživali u Gledajte kako plešemo – Slimani daje indeks likova koji čitaoce uvodi u priču – ali je doživljaj potpuniji ako ste se susreli s prvim delom.

Lejla Slimani se u „Zemlji drugih“, prvoj knjizi iz planirane trilogije, oslanja na inspirativnu priču svoje porodice. Deset godina koje roman pokriva su godine sve većih tenzija koje će dovesti do nezavisnosti Maroka 1956. godine. Roman opisuje brak između Francuskinje Matilde i Marokanca Amina koji koji se u Drugom svetskom ratu borio u francuskoj vojsci. Posle rata par se naseljava u Maroku i Matilda se bori s nepoverenjem koje izaziva kao strankinja, pokušavajući da odgaji dvoje dece u svetu čija pravila ne razume. Slimani ogoljeno prikazuje žensko iskustvo rata, podređenost opravdavanu tradicijom i pokušaje pobune protiv nje. Kompleksna priča koja otvara pitanje identiteta i pripadnosti, govori i o često suprotstavljenoj odanosti porodici i zemlji. Lejla Slimani (1981), književnica, novinarka i zagovornica ženskih i ljudskih prava, rođena je u Rabatu, od oca Marokanca i majke francusko-alžirskog porekla. Nakon srednje škole dolazi u Pariz, gde je diplomirala na pariskom Institutu za političke studije. Okušala se kao glumica, ali se 2008. ipak opredeljuje za novinarstvo i počinje da piše za časopis Mlada Afrika. Živi i radi u Parizu. Lejla Slimani (1981), književnica, novinarka i zagovornica ženskih i ljudskih prava, rođena je u Rabatu, od oca Marokanca i majke francusko-alžirskog porekla. Nakon srednje škole dolazi u Pariz, gde je diplomirala na pariskom Institutu za političke studije. Okušala se kao glumica, ali se 2008. ipak opredeljuje za novinarstvo i počinje da piše za časopis Mlada Afrika. Živi i radi u Parizu.

Prevela sa francuskog Ljiljana Mirković


Moj cilj ovde nije da napišem sociološku studiju, niti da napravim ogled o seksualnosti u Maroku.

Istaknuti sociolozi i odlični novinari obavljaju ovaj, o, koliko težak posao.

Ono što sam htela – to je da isporučim sirovu reč. Tu drhtavu a žestoku reč, te priče koje su me uznemirile, potresle, dovodile do besa i katkad do pobune. Poželela sam da se začuju ti često bolni isečci iz života u društvu gde mnogi muškarci i žene radije okreću pogled. Sve ove žene, pričajući svoj život i prihvatajući da krše zabrane, svakako su mi saopštile jedno: da njihov život ima važnosti. One se računaju u životu i treba računati s njima. Kroz svoje ispovesti htele su da bar za koji časak izađu iz izolacije i upozore druge žene na činjenicu da nisu same.

Lejla Slimani

Knjiga Lejle Slimani je snažna i iskrena priča marokanskih žena, zarobljenih u društvu predrasuda i licemerja.

Žene koje je Leila Slimani upoznala govore bez stida i tabua o svojim intimnim vezama i seksualnom životu, koji se odvijaju između pokornosti i prestupa. Jer, u Maroku zakon kažnjava i zabranjuje sve oblike intimnih odnosa izvan braka, kao i homoseksualnost i prostituciju.

Knjiga Seks i laži je suštinsko suočavanje s intimnim demonima Maroka i snažan apel za univerzalnom slobodom žena da imaju izbor, da budu, da vole i žele.

Lejla Slimani:
Lejla Slimani je rođena 1981. godine u Rabatu (Maroko), od oca Marokanca i majke francusko-alžirskog porekla.

Po završetku srednje škole, napušta Maroko i odlazi u Pariz na studije. Diplomirala je na pariskom Institutu za političke studije i započela novinarsku karijeru. Bavljenje novinarstvom odvelo ju je 2008. u redakciju časopisa Mlada Afrika.

Svoj prvi roman, U vrtu ljudožderа, Lejla Slimani je objavila 2014. godine. Privukavši pažnju publike i kritike, roman se našao u užem izboru za Nagradu Flor 2014.

Za svoj drugi roman, Uspavaj me, spisateljica je dobila prestižnu Gonkurovu nagradu.

U vrtu ljudoždera, Lejle Slimani – najintimnije, najprovokativnije, najskrivenije fantazije...

Lejla Slimani proslavila se šokantnim trilerom Uspavaj me, a njen roman koji je sada pred vama U vrtu ljudoždera još jednom će uzrdrmati vaš moralni kompas. Adel naizgled ima savršen život. Ugledna je novinarka, živi u predivnom pariskom stanu sa suprugom hirurgom i njihovim malim sinom. Ali ispod sjaja tog „savršenstva“ krije se nešto drugo: strašno joj je dosadno. Osim toga, preplavljena je nezasitom potrebom za seksom, po svaku cenu. Boreći se da obuzda nagon i želju, Adelin život počinje da se vrti oko afera za jednu noć, kašnjenja na posao, laganja muža – sve dok ne upadne u sopstvenu zamku.
„Ova žena je toliko razočarana onim što ima, razočarana je brakom, majčinstvom, svojim poslom i seksom, toliko da izgubi sebe tražeći samo jedan savršeni trenutak, jedan savršeni orgazam, jedan savršeni seks koji će ispuniti prazninu koju ona oseća, ali na kraju se ispostavlja da je to nemoguće.“, rekla je Slimani i dodala, „To je neka vrsta metafore za žensku seksualnost.“
Ovo je roman o ženama i njihovim željama, apetitima i autodestruktivnim nagonima. Ali njegova autorka ne morališe. Ona se uzdržava od osuđivanja, izazivajući time naklonost ili makar razumevanje čitaoca za junakinju. U vrtlog svih ovih tabu tema, Slimani smešta i problematiku majčinstva i svih očekivanja koja uz majčinstvo idu. U vrtu ljudoždera će vas zaprepastiti, zadiviti i zapanjiti; postaviće vam pitanja na koja ćete, još dugo nakon završetka čitanja, tražiti odgovore.


Adel naizgled ima savršen život. Ugledna je novinarka, živi u predivnom pariskom stanu sa suprugom hirurgom i njihovim malim sinom. Ali ispod sjaja tog „savršenstva“ krije se nešto drugo: strašno joj je dosadno. Osim toga, preplavljena je nezasitom potrebom za seksom, po svaku cenu. Boreći se da obuzda nagon i želju, Adelin život počinje da se vrti oko afera za jednu noć, kašnjenja na posao, laganja muža – sve dok ne upadne u sopstvenu zamku.