SAVREMENI ROMAN

Misje ili Princ tame (1974) je prvi deo Avinjonskog kvinteta Lorensa Darela. Objavljen između 1974. i 1985. godine, ovaj niz od pet međusobno povezanih romana istražuje živote grupe Evropljana pre, tokom i nakon Drugog svetskog rata. Darel koristi mnoge eksperimentalne tehnike metafikcije koje je već integrisao u svoj Aleksandrijski kvartet, objavljen između 1957. i 1960. godine. Kasniji kvintet je opisao kao kvinkuns. Delovi nisu linearno povezani, već umreženi u obliku petice na kockicama ili kartama za igru.

Livija ili Živa sahranjena ( Livia, or Buried Alive (1978.)), je drugi tom u Avinjonskom kvintetu, svojevrsnog petoknjižja britanskog autora Lorensa Darela, koji je objavljen od 1974. do 1985. Darel je opisao romane kao „skopčane zajedno poput penjača na steni, ali sve nezavisne... Ideja ove neobične, moderne forme se zapravo opisuje baš u Liviji.

Roman o strasti i politici koji oduzima dah, sa radnjom smeštenom u samom žarištu Palestine četrdesetih godina prošlog stoleća, pisan rukom majstora romanesknog pisanja dvadesetog veka.

Čas je uoči povlačenja Britanaca iz Palestine 1948. godine, trenutka koji će označiti početak novog Izraela. Međutim, kurs istorije je neizvestan pošto neprijatelji koji okružuju teritoriju Izraela razrađuju plan kako da novu državu uguše već na samom rođenju. Judita Rot beži iz koncentracionog logora u Nemačkoj da bi zabasala u novu nepriliku za koju je ulog podjednako visok kako za nju tako i za njen narod.

Prvobitno napisan kao scenario za film iz 1966. godine sa Sofijom Loren u glavnoj ulozi, ovaj do sada neobjavljeni roman Lorensa Darela pruža nam uzbudljiv prikaz mesta i vremena kada se drevna istorija sudarila sa krhkim bedemima savremenog sveta.

Darel ostaje nezamenljivi majstor engleske i evropske književnosti.-The New York Times

Glavni junak, Lorens Lucifer, čije ime saznajemo tek na poodmaklim stranama romana i koji sada obitava na grčkom ostrvu, priseća se važne godine koju je proveo u hotelu „Regina“ u Engleskoj. Iščašen i košmarni narativ podrobno se bavi umiranjem engleske kulture. Mašta glavnog junaka prebira po mitskim i literarnim motivima smrti, rođenja, utapanja, raspeća, a naročito su upadljivi eksplicitni seksualni detalji.

„Naravno, knjiga je samo divlja skica duhovnog i seksualnog iscrpljivanja, ali joj ne nedostaje sopstveni autoritet, i pored nasilnosti s kojom je pisana. Ispod sloja fantazmagorije raspravlja se o pravim vrednostima, artikulisani su i oslikani pravi problemi anglosaksonske psihe.“ – Lorens Darel

„Čitanje vaše knjige predstavljalo je doživljaj u mom životu. Naprosto sam imao utisak da sam pročitao kolosalno delo, nešto od dve-tri hiljade stranica.“ – Henri Miler

Baltazar, druga knjiga Darelove romaneskne serije Aleksandrijskog kvarteta, predstavlja očaravajuće i uznemirujuće delo. Kada se čitalac jednom probije kroz fascinantnu, blistavu površinu, otkriće da ništa nije kao što izgleda.

U Aleksandriji, u godinama pred Drugi svetski rat, jedan Irac pokušava da izađe na kraj sa seksualnom opsesijom. U tom senzualnom limbu sa njim su i dve žene: tuberkulozna plesačica Melisa i Justina, fatalna Jevrejka, žena jednog veoma moćnog Kopta. Ono što iskrsava u razgovorima koje protagonista vodi sa Baltazarom, opskurnim i tajanstvenim likom, je nešto još kompleksnije i mračnije od proste neuroze ljubavnika. Kaleidoskopski narativ Lorensa Darela uvlači nas u svet u kojem oči često varaju, a ljubav se otkriva kao zastrašujući čin izdaje.

“Teško je prepričati Baltazara. Ta se knjiga jednostavno opire sažetom prikazu. Njena srž neprekidno izmiče poput dima. Sam stil pisanja je fantastičan… Izuzetna knjiga; knjiga koju ćete sigurno želeti da pročitate više puta”

The Huston Post

„Aleksandrijski kvartet“ je književno četvoroknjižje. U prvom delu „Justina“ Darel izvodi na scenu glavne protagoniste ovog romana. Ljubavni četvorougao između pripovedača i zanosne Jevrejke Justine, dobija obrise tragedije u susretu sa Justininim mužem Nesimom, ali i pripovedačevom partnerkom Melisom. Erotizam i strast koji kuljaju zadobiće potpuno novo obličje u drugom delu „Baltazar“. Pripovedač koji je pobegao iz Aleksandrije, zahvaljujući beleškama i komentarima prijatelja Baltazara, stvara novu sliku o pređašnjim događajima. Strast smenjuju političke intrige i zavere. One još više bivaju pojačane trećim delom „Mauntoliv“ koji je priča o istoimenom engleskom diplomati i njegovom boravku u Aleksandriji. Završni deo „Klea“ pripovedača vraća u grad šest godina posle događaja iz prve tri knjige. Pozornica je identična, tu su gotovi svi likovi, ali ništa više nije isto.
„Aleksandrijskom kvartetu“ je nemoguće pronaći pandan po stilu, ali ništa manje i po kompoziciji. Prebacivanje perspektiva i pogleda, igranje sa vremenom koje zadobija potpuno drugačije obrise od stvarnosti, nestvarni erotski lirizam koji se meša sa istorijom, mitom, politikom i zaverom, odlike su Darelove proze. Kod Darela je sve podložno igri, onoj koja izlazi izvan svih mogućih granica: „Za svaku činjenicu može da postoji hiljadu motivacija, podjednako valjanih, i svaka činjenica može da ima hiljadu lica. Koliko je istina koje nemaju mnogo veze sa činjenicama!“ Taj literarni vatromet zahteva predanog čitaoca, strpljivog i spremnog na avanturu koja će mu se možda u početku učiniti čudnovatom, ali onu koja će ga na kraju izdašno i bogato nagraditi.