SAVREMENI ROMAN

Kineski pisac i nobelovac Mo Jan opet nas je odveo u izmišljenu kinesku provinciju, ovog puta je to oblast Raj, gde vlada ohrabruje seljake da sade beli luk, ali ispostavlja se da nije tako lako prodati prinose. Skladišta se pune, porezi su sve veći, a lokalni moćnici maltretiraju čak i one koji su putovali po nekoliko dana da bi prodali svoju žetvu koja polako truli. U međuvremenu, slepi pevač svojim stihovima podstiče mase da preuzmu zakon u svoje ruke, pa ubrzo izbijaju neredi apokaliptičnih razmera.

Balade o belom luku snažna je slika života pod čizmom bezosećajne i od naroda otuđene vlasti. Takođe, to je priča o ljubavi između čoveka i žene, oca i deteta, dva prijatelja i njihovoj borbi da sačuvaju tu ljubav uprkos svim preprekama koje pred njima iskrsavaju.

Kao i uvek, stilski veoma umešno, sa puno ironije i humora, Mo Jan majstorski pripoveda sve one priče koje neki drugi pisci nisu umeli ili nisu smeli da ispričaju. Njihova univerzalnost potvrđuje se svih ovih godina, jer Mo Janove knjige publika rado čita širom sveta bez problema se poistovećujući sa seljakom iz kineskih zabiti, prepoznajući likove državnih službenika koji parazitiraju na grbači naroda, osećajući istu onu ljubav koju osećaju i junaci tih pripovesti.

Mo Jan je dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2012. godine.

U ovoj fascinantnoj satiri, najveći pisac svoje generacije vodi nas u izmišljenu provinciju savremene Kine, Zemlju pića – u jedan pokvaren i nestvarni svet ispunjen drevnim praznovericama, gargantuanskim apetitima i nadrealističkim događajima.

Kad do vlasti stignu glasine da se čudan i neumeren gurmanluk upražnjava u glavnom gradu Zemlje pića (nazvane tako zbog zapanjujućih količina alkohola koje se u njoj proizvode i konzumiraju), iz prestonice šalju prekaljenog policijskog inspektora Dinga Gouera da utvrdi istinu.

Puna cinizma i ironije, po svim merilima politički nekorektna, postmoderna u svakom svom postupku, ali ujedno i vrlo zanimljiva za čitanje, ova knjiga sadrži sve one elemente zbog kojih je Mo Jan dobio Nobelovu nagradu za književnost 2012. godine. Bez sumnje, u pitanju je remek-delo savremene svetske književnosti koje nikog ne ostavlja ravnodušnim.

Ovaj epski roman pre svega je roman o ženama u zemlji u kojoj dominiraju muškarci. Kao što se iz naslova naslućuje, najvažnija slika i metafora u knjizi je žensko telo. Jedan od glavnih likova – majka – rođena je 1900. Udavši se u svojoj sedamnaestoj godini u porodicu Šanguan, rodila je devetoro dece, nijedno sa svojim mužem, koji je bio sterilan. Najmlađe je dečak, jedino muško dete, inače narator u knjizi. Razmažen i neuspešan, sušta je suprotnost svojim tvrdoglavim i energičnim sestrama. Majka, neuništiva, suštinski jaka žena, neprekidno rizikuje svoj život da bi spasla živote svoje dece i unučića tokom godina dramatičnih političkih previranja. Roman je izvanredno napisan: šokantno, sa mnogo krvi i nasilja kakvo se retko sreće u savremenoj beletristici – u skladu sa nečovečnom svirepošću kojom je bio prožet dvadeseti vek u Kini – a ipak nežno i dirljivo. Ovaj divni roman, pun nezaboravnih likova, predstavlja beskompromisno viđenje Kine dvadesetog veka očima izuzetno nadarenog i hrabrog romanopisca.