„Nikada neću saznati kako je provodila svoje dane, gde se skrivala, u čijem se društvu nalazila onih zimskih meseci posle svog prvog bekstva ili kada je, u proleće, ponovo iščezla na nekoliko sedmica. I tu je njena tajna. Mala i dragocena tajna koju dželati, naredbe, vlast koja se zove okupacijskom, zatvori, kasarne, logori, istorija ili vreme – sve ono što nas prlja i razara – nikada nisu bili kadri da joj ukradu.“
„I danas mi se ponekad dogodi da noću na ulici čujem jedan glas koji me zove po imenu. Promukao glas. Pomalo razvlači slogove i odmah ga prepoznajem: to je Luki. Okrenem se, nigde nikoga. Ne samo noću, već i u onim gluvim letnjim popodnevima kada ne znamo koja je tačno godina. Sve počinje iznova, kao nekad. Isti dani, iste noći, ista mesta, isti susreti. Večno vraćanje istog.“
