SAVREMENI ROMAN

Kiša pljušti u postindustrijskom gradiću Istočna Radost, mestu zarobljenom u procesu korozije američkog sna, gde duhovi prošlosti lutaju među napuštenim automobilima. Gradić je „iznikao na jednoj krasti od zemlje” duž reke Konektikat, iznad reke se nadvija teretni most, a na mostu stoji Hai, devetnaestogodišnji zavisnik, koji prebacuje nogu preko ograde nakon što je odlučio da se baci s trideset metara visine. I tada, iznenada, nešto prekida ono što se činilo neizbežnim: glas s druge strane reke. To je Gražina, starica zarobljena u lavirintima sećanja, sa uspomenama na davni rat i svoju rodnu Litvaniju.
U mikrokosmosu slomljenih snova i apsurdnog pregalaštva, među zatrovanim ulicama i melanholičnim pejzažima Istočne Radosti, njih dvoje će izgraditi kratkotrajno utočište pred haosom sveta. Povezani iskustvom života na marginama društva, između tog, naizgled nemogućeg, para stvoriće se veza zasnovana na empatiji i prepoznavanju, odnos satkan od zbrke i trenutaka bistrine, koji će se pretvoriti u neočekivano putovanje ka drugoj šansi.
Potresno i mračno duhovito, Vuongovo istraživanje gubitka, zavisnosti i svakodnevnog teškog rada otkriva krhke temelje sveta u kojem preživljavaju oni što su ispali iz njegovih pukotina. Roman ne nudi laka rešenja, već razmatra kako preživeti traumu i u tom preživljavanju pronaći radost, ne odustajući od sopstvenog bića.

Da počnem ponovo, napisaće Mali Pas, mladić u dvadesetim godinama, u prvom redu pisma koje upućuje nepismenoj majci, koja nikada neće moći da ga pročita. Dodeljujući svim čitaocima – osim majci samoj – ulogu neposrednih svedoka intimne ispovesti, Mali Pas otpočinje snažnu priču o identitetu, odrastanju, muškosti i ljubavi. Iskustvima koja će bez zadrške podeliti sa svima – jasno određenima poreklom i seksualnošću, ali i istorijom jedne porodice koja je emigrirala iz Vijetnama u SAD – baca svetlo na životne priče mnogih pripadnika radničke klase u Americi, postavljajući pritom neotklonjivo važno pitanje: kako ćemo preživeti u ovom i ovakvom svetu, a da nikad ne zaboravimo ko smo?
Odnos između majke i sina retko je ispisivan sa ovoliko mučne težine u čijoj osnovi jasno sjaje trenuci neizmerne nežnosti i empatije. Oušn Vuong nesvakidašnjom, lirski i metaforički bogatom prozom daje oštar pogled na američku svakodnevicu, uronjenu u nasilje, traumu i zavisnost o ilegalnim opoidnim lekovima, ali donosi i snažan uvid u vijetnamsku kulturu, najsnažnije i najneposrednije utemeljenu u ženskim figurama junakove porodice. Lepotu na zemlji o kojoj piše, a koja postoji tek nakratko, nemoguće je zaboraviti.

Sirovo… neustrašivo. U prozi blistavoj i ubedljivoj koliko i njegova poezija, Vuong istražuje sposobnost priče da zaceli generacijske rane. – ESQUIRE​

Vuongova duboko proživljena proza mogla bi biti tek prvo veliko delo fikcije o ovoj savremenoj američkoj travestiji, ali je takođe i priča obogaćena i lepim i ružnim tokovima naše istorije. – VOGUE
​
Jedan od najlepših romana koje sam ikad pročitao, književno čudo i delo izvanredne ljudskosti… istinsko remek-delo. –Maks Porter, autor romana Tuga je pernato stvorenje