SOCIOLOGIJA

"Profesorka Radina Vučetić napisala je vrednu, korisnu i potrebnu knjigu, kojom je zaokružen pogled na najskuplju, najdramatičniju, najobuhvatniju i najambiciozniju akciju zdravstvene službe u posleratnoj Jugoslaviji.
U monografiji Nevidljivi neprijatelj – variola vera 1972, ona s naučnom minucioznošću obrađuje pojavu, tok, uticaj na svakodnevni život i socijalno-političke implikacije najveće evropske epidemije velikih boginja posle Drugog svetskog rata, koja je pogodila Jugoslaviju pre pola veka.
Prof. dr Zoran Radovanović
Prihvatajući se istraživanja epidemije velikih boginja u Jugoslavije 1972. godine, Radina Vučetić je sebi postavila zadatak da analizira ne samo pojavu bolesti i njen zdravstveno-istorijski aspekt, već da posmatra izuzetno složen splet procesa koje je bolest pokrenula u državi i jugoslovenskom društvu.
Ne zanemarujući jedan poseban vid ovog složenog fenomena, svakodnevicu i život za vreme epidemije u gradovima i selima u blizini žarišta, u bolnicama i karantinima, autorka daje sliku lјudskog ponašanja i reagovanja, od požrtvovanosti, prihvatanja nametnutih mera, do straha, sebičnosti, fatalizma, sujeverja...
Pred čitaocem je odlično, i - što nije čest slučaj u istoriografiji - zanimlјivo napisano štivo koje nimalo ne gubi od naučne analitičnosti.
Prof. dr Milan Ristović
"

"Rukopis Radine Vučetić predstavlja celovito i zaokruženo delo o institucionalnoj i vaninstituionalnoj cenzuri u Srbiji u socijalističkoj Jugoslaviji. Polazeći od proučavanja fenomena cenzure u zemljama realnog socijalizma (iza Gvozdene zavese), autorka se fokusira na Jugoslaviju/Srbiju kao zemlju u kojoj samoupravni sistem donosi drugačije perspektive, ali u kojoj partijski aparat nalazi sopstvene mehanizme cenzorskog delovanja.

Ova monografska studija svakako da predstavlja sasvim novi naučni doprinos kako istoriji, tako i kulturnoj politici, menadžmentu u kulturi (institucionalno sećanje) i sociologiji kulture. Na osnovu sopstvenih terenskih istraživanja autorka dolazi do novih uvida i zaključaka, pokušavajući da definiše upravo jugoslovenski oblik cenzure bez cenzure, bez institucionalizovanog okvira i procedura karakterističnih za druge socijalističke zemlje.

Mnoge teme koje knjiga obrađuje, nauka je do sada „preskakala“ , a tek njihovom obradom se mogao steći istinski uvid u mehanizme delovanja kulturne politike.

Praveći razliku između preventivne i suspenzivne cenzure, ukazujući na raskorak između propisa i realnosti, Radina Vučetić je svojim teorijskim i empirijskim istraživanjem osvetlila u celosti teško uhvatljiv fenomen „cenzure bez cenzure“ i omogućila nam da razumemo kulturno-politički kontekst Srbije i Jugoslavije, definisanu kulturnu politiku, ali i njenu realnost, istinsku (ne)implementaciju, tu „fluidnost sistema cenzure“. - Iz recenzije Milene Dragićević Šešić

Značajan prilog istorijskom i kulturološkom istraživanju naše bliske prošlosti. Ovo je izuzetno savesno dokumentovan rad koji koristi bogatu arhivsku građu, kao i gotovo svu dostupnu literaturu koja se bavi fenomenom amerikanizacije i zvaničnim i nezvaničnim putevima kojima je ona ulazila u socijalističko društvo Jugoslavije, imajući tako odlučujuću ulogu u izgradnji njenog posebnog statusa, između Zapada i Istoka. Kultura se ne posmatra kao izolovan domen, već kao srž političkog.
Posebnost ove knjige proizlazi iz lakoće upotrebe složene i fundirane metodologije, što čini da se čita bez napora, s neprekidnim interesovanjem. Tome doprinosi i činjenica da je autorka, kako sama ističe u uvodu, doživela i živela kulturu o kojoj govori, što čini da njena analiza, zasnovana na objektivnim činjenicama, ne dozvoljava da one ostanu apstraktne, već im kroz proces interpretacije dodaje specifičnu boju i teksturu. (Prof. dr Jelena Đorđević)