Nova izdanja

"Vremena za predah nema, jer nas višeslojna, misaona i rezantnim tempom protkana ljudska odiseja majstora Urasave vodi kroz „scilu i haribdu“ ljudskog karaktera, do ostrvlja svakojakih zloća u telima prividnih dobrica i mekih duša usađenih u naoko grubijanske crte (a ta plovidba kao da kraja nema), i nezaustavljivo ide dalje dok se stranica za stranicom sama okreće.

Svaki novi potez kista i svaka nova upisana reč otkriva vam novi, odgovarajući deo slagalice, ponekad neobičan, ponekad površinski šokantan, ali toliko uverljivo potkovan zakonitostima vrhunske priče da nijednog trenutka nećete posumnjati kako ste u prisustvu istinske legende devete umetnosti u punoj snazi. Upoznaćete i neke nove likove, od kojih je svaki sa opravdanim razlogom baš tu, što će uostalom svoje opravdanje dobiti do kraja ove monstruozno divne/divno monstruozne povesti. Scene nisu uvek prijatne, mračna podsećanja na davnašnja zla dela zlih ljudi postaju srazmera dobrog koje mora posedovati baš takvu podlogu. Kao da sve to nije dovoljno, bilo da je reč o zvaničnoj proceduri istražnih organa, ili patološkoj želji jednog čoveka da progoni i kriminalce ali i lične demone, priča vas nemilosrdno i znatiželjno vodi sa jednog na drugi kraj zemlje, panoramski prelazi kilometre, panoramski skenira svaki od brojnih karaktera, te znakove pored puta. Ako mislite da ne može brže, napetije, preokretnije, spretnije – verovatno ćete morati da iznalazite nove reči ili epitete s kojima ćete ispratiti ovu treću knjigu. Dr Tenma će sigurno moći da vam pomogne u tome.

Ponori kao da su još dublji, a opet, brojni domaći oduševljeni čitaoci ovog serijala shvataju da to mora tako jer će im se dublje urezati u sećanje i tako zauvek ostati tamo. Borba protiv svakojakih opačina, mračnjaštva i surovosti, neprestani ljudski napor da pobedimo sami sebe kako bismo mogli da pobedimo zlo oko nas, obično ne može da prođe bez posledica, bez žrtava, bez odricanja ili tegobnog tumaranja po bespućima duše – Urasava, taj književnik u svetu mangi, iznova ostavlja najmoćniji zalog svog stvaralaštva, zalog zbog kojeg je svaka prava umetnost (a prepoznaćete je odmah kao takvu!) veća od života jer nas uči kvalitetnijem življenju sa bližnjima do nas.

I onda vam se učini, već sad i već ovde, dok četvrti tom već vreba iza ugla, da to ne može biti osuđeno na neuspeh, da poruka Naokija Urasave nadilazi puke okvire ove priče, ovih likova, vas čitalaca koji ste s nestrpljenjem iščekivali i ovaj nastavak, da nadilazi krhke granice našeg sveta. I bićete u pravu, samo nastavite ovim putem i ne skrećite s istog, to je savet dr Tenme za ozdravljenje čovečanstva.

Otkad je Zagor kročio u živote brojnih čitalaca, jedan od najupečatljivijih motiva ovog serijala bili su traperi i njihova supkultura. Zaista fascinantna skupina! Već u prvom broju Zagora, u „Šumi zamki”, u Fort Henriju srećemo trapersku koloniju sa izvesnim Patom na čelu. Kasnije je Zagor postao donekle anahron i mešao je u sebi više epoha Divljeg zapada. „Šuma zamki” je pak u najvećoj meri oslikavala stvarnu atmosferu američke granice iz prve polovine 19. veka. Međutim, upravo su traperi jedan od segmenata Zagora koji su opstali u serijalu kao obeležje ove epohe.

Dilan Dog se obreo na mestu koje mu je oduvek stvaralo najveći užas: u kancelariji. Umesto da se bori (i saoseća) sa vampirima, vukodlacima i zombijima, sada mora da se zlopati sa gomilom papirologije, robovlasničkom korporativnom kulturom, poltronskim kolegama i besmislom života koje nudi radno vreme od devet do pet. Alesandro Bilota i Fabricio de Tomazo, kao u svim velikim pričama Dilana Doga, pripovedaju nam o stravi koja nije ni natprirodna ni nepojmljiva, već ona koju i sami doživljavano. „Ljudska mašina” nam opisuje našu surovu stvarnost.

Paskvale Frizenda rođen je 8. januara 1970. godine u Milanu. Vatreno krštenje imao je u časopisu Sajborg gde je objavio nekoliko ilustracija i prvu priču u stripu. Svoju profesionalnu poziciju učvrstio je kada je postao deo tima u listu Ken Parker Magazin. Nakon toga radio je na projektu Magični vetar (Magico Vento), vestern/horor serijalu Serđa Bonelija, gde je neko vreme radio i ilustracije za naslovnu stranu. Posle toga mu je poverena izrada Velikog Teksa pod naslovom „Patagonija”, što je objavljeno 2009; bio je jedan od saradnika na redovnoj seriji Teksa, nacrtao je jednu priču Dilana Doga kao i albume za Le Storie i Dedvud Dika.

Neko se napokon usudio da napiše nastavak kultne Sklavijeve trilogije o Golkondi, ali ne samo njen. O famoznim rudnicima soli – nebrojeno puta spominjanim u serijalu kao pretnja kojom maše živopisni upravnik paklova – stoput smo čuli, ali ih nikada nismo videli. Sve do sada. Pripremite se za blokbaster: čekaju vas onostrano pljačkanje trezora u upravi paklova i ekskurzija u bespuća nadrealnog!