Knjiga je pisana s namerom da to bude jedan filozofski a ne samo istoriografski spis, pri čemu je pokušao da se suoči i sa krizom pojma filozofije danas. Jer, ako se malo bolje pogleda, čini se da je sama formulacija profesora filozofije, kao obične struke, postala sporna i difamirajuća jer je otvoreno pitanje koliko mi zapravo danas imamo veze sa samom filozofijom. Istinske evropske vrednosti počivaju na dva stuba, a to su helensko-rimska Antika i hrišćanstvo. Samim tim što je evropski identitet u Grčkoj i hrišćanstvu mi kao Evropljani možemo reći da je poreklo naše budućnosti u prošlosti. Zavodljiva, stoga, formulacija da se bezalternativno okrenemo budućnosti je zapravo ukidanje budućnosti, jer onaj koji nije svestan da je njegova budućnost zacrtana u prošlosti taj nema budućnosti.
Ogledi sabrani u ovoj knjizi zalaze u razne oblasti filosofije, kao što su ontologija i epistemologija, antropologija i etika, filosofija istorije i istorija filosofije, filosofija religije i teorija mistike, poetika i hermeneutika. Razmatrani problemi su i tradicionalni i savremeni: samosaznanje i bogopoznanje, transcendencija i paradoksija, teodikeja i antropodikeja, žrtva, nasilje, svetost, odgovornost, odlučivanje, zlo, krivica, pokajanje, praštanje, pamćenje, kao i: mudrost, patnja, dobro, drugi, sloboda, sudbina, istorija, Balkan, rat, racionalnost, a takođe: čitanje, dijalog, pesništvo, metafizika svetlosti.
