STRUČNA LITERATURA

Nalazeći se na delikatnom terenu oštrog sučeljavanja različitih ideologijskih obojenih pristupa, pisac se ne samo uspješno othrvava njihovim zamkama nego ih bespoštedno osporava, iznova istražujući na viziji Islama kao kompleksnog civilizacijskog fenomena.

Imam osnove predvidjeti da će ova knjiga naići na odjek u znanstvenoj i široj kulturnoj javnost. To će biti, makar i naknadno, satisfakcija i samom autoru koji je bio osuđen da u ovim prilozima vodi dijalog sa imaginarnim sugovornikom, a sada će, nadajmo se, imati stvarne subjesednike - pro ei conira. Ovdje je sadržana ne samo građa, nego i solidan teorijski osnov buduće tipologije i socijano-institucionalne morfologije političkih kretanja unutar tzv. “perifernog Islama”. Pred nama je knjiga koja je napisana sa maksimalnom mjerom objektivnosti i optimumom uživljenosti.” - Esad Ćimić

SADRŽAJ:
Pouke dijaloga bez sagovornika
Musliman, a ne islamit
Ko sve zove s minareta?
Mujo Hrnjica i Islam
Islam u Beogradu
Kuran je otvoreno delo
Između Kurana i kazana
Između m i M
Između patriotizma i islama
Džihad po fon Klauzevicu
Pravopisni ili politički daltonizam
Na Istoku ništa/nešto novo
U Evropu preko Islamske konferencije
Daleko je džamahirija
Mani zemlju koja Bosne nema
Turci brane Sarajevo
Islam o državi i naciji
Druga islamizacija Balkana?

Knjiga VELIKI POVRATAK TURSKE? Darka Tanaskovića, najuticajnijeg srpskog islamologa, otkriva koje su namere Turske na Balkanu, preti li povratak islamizma i otomanske imperije, koja je prava istina o „Arapskom proleću“.

Cilju koji treba ostvariti do 2023, stogodišnjice Ataturkove Republike, kad bi Turska, kao članica EU, trebalo da postane jedna od deset privredno najjačih zemalja sveta, 2012, na „istorijskom“ kongresu AKP, obznanjujući (svima poznatu) nameru da se kandiduje za predsednika republike, Erdogan dodaje još jednu futurističku projekciju turske veličine – 2071. godinu, hiljadugodišnjicu čuvene bitke kod Manzikerta, u kojoj je seldžučki sultan Alp Arslan porazio vizantijskog cara i pobedonosno krenuo u osvajanje Male Azije. Savremeni „sultan“ je pozvao omladinu AKP da svoje revnovanje idealno upravi ka toj godišnjici sveturske slave. Tokom kampanje za lokalne izbore 2013, Erdogan je, ocenivši valjda da je vremenski razmak među njima prevelik, između 2023. i 2071. godine umetnuo još jedan simbolički datum – 2053, kad se navršava šest vekova pada Konstantinopolja u osmanlijske ruke, što bi takođe trebalo da postane veliko crveno (ili zeleno?) slovo u kalendaru budućnosti koju će AKP ispisati u hiljadugodišnjoj turskoj povesnici.