STRUČNA LITERATURA

"The edited volume, Echoes of Europe: Cultural Transfer Europe-Serbia in the Kingdom of Yugoslavia, provides a comprehensive study of the complex processes of cultural exchange and transfer between Europe and Sebia in the Kingdom of Yugoslavia. It aims to advance scholarly understanding of cultural transfer as a multidisciplinary phenomenon, including perspectives of history, politics, literature, religion, sociology, economics, and popular culture. The volume provides new perspectives on cultural transfer by expanding the concept of transfer beyond the usual understanding of a one-way influence from dominant European centers to peripheral regions.
It presents cultural transfer as a diverse and dynamic process, where Kingdom of Yugoslavia not only received European cultural trends but also adapted, transformed, and recontextualized them within its unique social and political landscape. By including a wide range of case studies—from the influence of advertising and British fashion and French literature to the role of literary heroes, Russian émigrés, Rotarians and freemasons, national minority policies, the Zionist movement, and (Neo)Protestant religious communities (Lutherans, Calvinists, and Adventists)—this volume showcases a number of cultural interactions. The collection deals with various influences on the Kingdom: French, German, British, Scandinavian. The findings of the volume imply that the impact of Western Europe, and particularly of France, reached its climax in Serbia during this period.
The collection is a monograph in six-volume series “Cultural Transfer Europe-Serbia from the 19th to the 21 Century.” It includes 15 studies by scholars from Serbia, Ireland and Germany and is divided into four sections: 1. Everyday Life and Habits, 2. Actors, 3. Ideas and Concepts, and 4. National and Religious Communities. // Зборник Echoes of Europe: Cultural Transfer Europe-Serbia in the Kingdom of Yugoslavia (Одјеци Европе: културни трансфер Европа-Србија у Краљевини Југославији) пружа опсежан увид у сложене односе културне размене и трансфера између Европе и Србије у Краљевини Југославији. Један од циљева зборника је да унапреди разумевање културног трансфера као мултидименизионалне појаве, укључујући гледишта историје, политике, књижевности, религије, социологије, економије и поп културе. Овај зборник отвара нове перспективе о културном трансферу тако што проширује концепт трансфера изван уобичајног разумевања једносмерног утицаја из доминантних европских центара ка периферним регионима.
Објављене студије представљају културни трансфер као разнолик и динамичан процес у коме Краљевина Југославија није само примала еввропске културне трендове, већ их је и прилагођавала, преображавала и конекстуализовала на нове начине, а у оквиру сопстевеног јединственог друштвеног и политичког крајолика. Укључивањем широког опсега студија—од утицаја адвертајзинга, британске моде и француске књижевности, преко улоге књижевних јунака, руских емиграната, ротаријанаца и слободних зидара, до политика према националним мањинама, ционистичког покрета и (нео)протестантских верских заједница (лутерана, калвиниста и адвентиста)—ова књига показује бројна културна међудејства. У зборнику су обрађени разни утицаји на Краљевину: француски, немачки, британски и скандинавски. Налази монографије указују на то да је западноевропски утицај, посебно француски, досегао врхунац и Србији током овог раздобља.
Зборник излази у шестотомној серији „Културни трансфер Европа-Србија од 19. до 21. века.“ Обухвата 15 студија које су писали стручњаци из Србије, Ирске и Немачке, а подељен је у четири дела: 1. свакодневица и навике, 2. актери, 3. идеје и концепти и 4. националне и верске заједнице. //"

Neformalna i formalna uloga Jovanke Broz u najdugotrajnijem mirnom razvoju Zapadnog Balkana u 20. veku do sada nije bila predmet naučne analize. Ovo je prvi naučni rad o odnosu srpske javnosti prema Jovanki Broz i njenoj ulozi tokom šest decenija istorije SFRJ.

U državi bez snažnijih tradicija, kakva je bila Jugoslavija, obnovljenoj posle najvećeg rata u svetskoj istoriji koji je za jugoslovenske narode bio i najveći verski, etnički i građanski rat, ličnost supruge doživotnog predsednika Republike nesumnjivo nosi sa sobom velika i kompleksna pitanja.

Reakcija javnosti na ličnost i rad supruge predsednika države takođe je složena u državi čiji je poredak totalitaran, u društvu podeljenom dubokim nacionalnim, verskim i kulturnim međama, raslojenom najvećim pomeranjima stanovništva od osmanskih vremena i u potpunosti neintegrisanom. Uloga Jovanke Broz još je značajnija zato što ona nije bila deo partijske oligarhije iz predratnog ili poratnog vremena, nije imala službene funkcije, ali je tokom dugogodišnjeg bračnog života i nastupanja u javnosti zajedno s Josipom Brozom stekla toliki značaj da se tokom sedamdesetih godina ponekad u suprotstavljenim krugovima u vladajućoj partiji i među drugim protivnicima režima, spekulisalo da je u SFR Jugoslaviji uspostavljeno suvladarstvo.

Prateći medije i stav javnosti prema prvoj dami ili prvoj drugarici socijalističke Jugoslavije, autorka analizira transformacije slike o Jovanki Broz u srpskoj javnosti: od komunističke Pepeljuge preko uloge prve dame u jednoj socijalističkoj zemlji, zatim potpune medijske simbioze bračnog para kada se percepira kao suvladarka, do konačnog razdvajanja i njenog izopštavanja iz javnog života kada zadobija epitet špijunke, postaje zaboravljena, pa na trenutke ponovo interesantna medijima, kao svedok vremena koji čuva tajnu.