Dugo čekani novi prevod knjige jednog od najznačajnijih čuvara Tradicije. Zajahati tigra je najrealnije i najpesimističnije delo koje je iznedrio Julijus Evola. Takođe, ovo je Evolina knjiga koja je najmanje shvaćena i dosta lošije protumačena od mnogih drugih koje je napisao, jedna od onih oko koje je bilo najviše nesporazuma od njenog prvog pojavljivanja među čitaocima kojima je i upućena. Zajahati tigra može se čitati poput priručnika za preživljavanje aristokratske duše u ovim vremenima Kali-juge, vremenima koja moderno društvo vode ka ličnoj i društvenoj, kulturnoj i političkoj katastrofi.
Trenutnu „civilizaciju“ Zapada očekuje suštinski preokret, bez kojeg je pre ili kasnije osuđena na propast. Ona je realizovala najkompletniju perverziju svakog racionalnog poretka stvari. Nema više daha, slobode, ni svetlosti u carstvu materije, zlata, mašina i broja. Zapad je izgubio smisao za zapovedanje i poslušnost. Izgubio je smisao za akciju i kontemplaciju. Izgubio je smisao za hijerarhiju, duhovnu moć, za ljude-bogove.
Studije o zapadnoj "civilizaciji" uopšte, uključujući i američku i sovjetsku između kojih, po Evoli, nema neke suštinske razlike, i koje su u svom sadašnjem stanju - a to je vreme hipi pokreta i hipstera, u stalnom i neminovnom opadanju
Početak raspada tradicionalnih društvenopolitičkih struktura, ili barem onoga što je od njih ostalo u Evropi, desio se kroz liberalizam. Nakon burnog i demonskog perioda Francuske revolucije, principi koji su zagovarani tim političkim preokretom najpre su počeli da deluju pod plaštom liberalizma; stoga je liberalizam koren različitih međusobno povezanih oblika globalne subverzije.
Julijus Evola je bio, uz Rene Genona, jedan od vodećih evropskih mislilaca i tumača tradicionalne i ezoterijske misli, veliki ljubitelj planina i visina, kako onih fizičkih tako i duhovnih.Upravo u „Razmišljanjima o vrhovima”, zbirci eseja napisanih u periodu od 1927. do 1959. godine, Evola kombinuje sećanja na fizičke i duhovne aspekte sopstvenog iskustva osvajanja planine.
