Konstantin Ljevin, jedan od junaka Tolstojevog romana Ana Karenjina, suošen sa problemom smrti ovako razmišlja: "Zašto ja stojim ovde i teram ih da rade? Ako ne danas, sutra, kroz deset godina će je zakopati ( staricu) i ništa neće ostati od nje, ni od ove kaćiperke u crvenoj marami...i nju će zakoapti. I što je glavno, ne samo njih nego će i mene zakoapti i ništa neće ostati! Zašto?"
