STRUČNA LITERATURA

"Ekskluzivna kolekcija najnovijih eseja Slavoja Žižeka o aktuelnim društvenim i političkim pitanjima „Zato što samo čitajući knjige možemo postati svesni situacije – literatura je i dalje privilegovan medijum u kome postaje opipljiva duboka dvosmislenost i složenost naših neprilika.”

„Kada osnovni društveni dogovor koji održava jedno društvo na okupu počne da puca po svim šavovima, krenu da kruže najluđe glasine. Čak i kada su očigledno besmislene, takve glasine oživljavaju naše najdublje strahove i predrasude.”

„Opšta pouka svega toga je da, ukoliko zaista želimo da se suočimo s destruktivnim fenomenima koji su nas zadesili poslednjih decenija, od uspona novog populizma do novih oblika društvene kontrole, treba svoj kritičarski pogled da usmerimo ka samim filozofskim osnovima današnje liberalne demokratije, ka prosvetiteljskoj misli.”

„Nije dovoljno samo reći istinu – istina treba da bude saopštena u pravom trenutku kada će proizvesti efekat istine.” - Slavoj Žižek

Kada smo uhvaćeni u „životno dirinčenje”, nismo u pravom smislu živi već smo samo „uključeni u život”.
Povodom obeležavanja dvesta pedeset godina od rođenja G. V. F. Hegela, Slavoj Žižek nam pruža novo čitanje filozofskog velikana koje menja način na koji razmišljamo o posthumanoj eri. Ova nimalo uobičajena studija o Hegelu istražuje šta bi nemački filozof možda imao da kaže o ideji „umreženog mozga” – to jest, uspostavljanju direktne veze između naših mentalnih procesa i digitalne mašine. Žižek proučava fenomen efekta umreženog mozga i onoga što bi se desilo kad bismo mogli da direktno delimo svoje misli sa drugima. U Hegelu u umreženom mozgu on se bavi ključnim pitanjem kako bi to oblikovalo naše iskustvo i status „slobodnih” individua i ispituje šta uopšte znači biti čovek kad mašina može da nam čita misli.
S karakterističnim žarom i uživanjem u neočekivanom, Žižek povezuje Hegela sa svetom u kojem danas živimo, pokazuje nam zašto je zabavniji nego što mu iko priznaje i zašto bi 21. vek mogao da bude baš hegelovski.

Svi se plašimo da nove opasnosti prete našim teško stečenim slobodama, zbog čega je upravo pojam slobode nešto što zaslužuje posebnu pažnju. Pojam slobode deluje obmanjujuće jednostavno. Mislimo da ga razumemo, ali čim pokušamo da ga definišemo, suočavamo se sa protivrečnostima.

U ovom novom filozofskom istraživanju, Slavoj Žižek tvrdi da je iskustvo istinske, radikalne slovode prolazno i krhko. Suprotstavljajući se ideji slobodarskog individualizma, Žižek se oslanja na filozofe Hegela, Kjekregora i Hajdegera, kao i na dela Kandinskog i Agate Kristi, kako bi ispitivao mnoge aspekte slobode i ono što iz svakog od njih možemo naučiti.

U ovom uzbudljivom nastavku hvaljene knjige Pandemic!: COVID-19 Shakes the World

Žižek zalazi u neke još neočekivanije dimenzije zaključavanja društava, karantina i socijalnog distanciranja, kao i narastajućeg nepokornog protivljenja tim merama od već umorne javnosti širom sveta. Žižek istražuje indirektne posledice loše žetve po snabdevanje hranom, uzrokovane manjkom radne snage i hipereksploatacijom globalne klase zdravstvenih radnika, bez čijeg bi rada bio nemoguć svakodnevni život. Pomoću takvih primera on ističe nesposobnost savremenog kapitalizma da u doba krize efikasno zaštiti zajednicu. Pišući s karakterističnom odvažnošću i žarom, Žižek se kreće od kritičke teorije preko pop-kulture do psihoanalize ne bi li pokazao problematičnu dinamiku između saznanja i moći koja izlazi na videlo u ovim zaraznim vremenima.

Ovo je najbolji Žižek, onaj Žižek koji pojmu i filozofskom izvođenju prilazi s punom ozbiljnošću, a da, istovremeno, ostaje duhovit, žovijalan, razigran. Pojam viška poslužiće mu da nas provede kroz složene Marksove konstrukcije (višak vrednosti, višak rada) i Lakanove jezičke vratolomije (višak zadovoljstva, višak znanja), uz asistiranje Hegela, Junga i Frojda. Pojam fantazma povezaće s logikom rada i paradoksalnim zahtevima savremene kulture, dok će ono nesvesno da zahvati – nimalo očekivano – hegelovskom spekulacijom (što je slično pokušaju da supu zahvati viljuškom, ali Žižeku to, jednostavno, polazi za rukom). Zbog toga prelaz na spekulativni kapital izgleda u ovoj knjizi tako prirodan i samorazumljiv, osim što to nije. I, naravno, film kao opsesija slovenačkog filozofa. Analiza filma Biti ili ne biti Ernsta Lubiča nije samo urnebesni završetak jednog zahtevnog filozofskog teksta, već i posveta onom filozofskom gestu koji zna da je igra moguća samo ako joj se priđe s najvećom mogućom ozbiljnošću.
Ivan Milenković

Nova Žižekova knjiga na osnovu raznolike istorijske, kutlurne i teorijske građe pokazuje dinamiku samim tokom povesti poraženih ideja i ideologema, za koje se stoga obično smatra da im je istorijsko vreme nepovratno prošlo.

On, međutim, jednom provokativnom teorijskom rekonstrukcijom, koju daje u ovoj knjizi, pledira za to da stvar tih tzv. „izgubljenih stvari“, naime onih do kojih je njemu stalo – levičarsko-revolucionarnih – ipak nije nepovratno izgubljena.

Slavoj Žižek je jedan od najpoznatijih živih svetskih filozofa, najveći pečat njegovom delu daje izvorna kombinacija filozofije i psihoanalize. Područja njegovog istraživačkog rada su psihoanaliza, politička filozofija, nemačka klasična filozofija i religija.

Jedan je od najpromoćurnijih posmatrača postmoderne kulture, kako visoke tako i niske. U analizama koje zaustavljaju dah, tako raznolikih autora kao sto su Lacan, Hegel, Marx, Schelling i Hitchcock, Wagner, Raymond Chandler i Ridly Scott, Žižek prati strukturu fantazije kako je ona produkovana i kako se opire poznim kapitalistiičkim instrumentima moći. Ipak, polazna teoretska osnova mu je bila psihoanalitička teorija Jacquesa Lacana. Rođen je 1949. godine u Ljubljani.

Diplomirao je na odseku za filozofiju i sociologiju 1971. godine, a doktorirao 1981. godine na odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Ljubljani. Doktorsku disertaciju iz psihoanalize odbranio je u Francuskoj 1985. godine na univerzitetu Paris VII. Kao gostujući profesor predavao je na više od pedeset univerziteta u svetu: Univerzitet Paris VIII, Univerzitet Minesota, Univerzitet Nju Orleans, Univerzitet u Mičigenu, Njujorku, Vašingtonu itd. Učestovao je na preko 4oo međunarodnih simpozija.

COBISS beleži preko 900 bibliografskih jedinica. Celokupno Žižekovo delo može se podeliti u tri celine: teoretsko psihoanalitični spisi, spisi iz područja filozofije kulture i spisi iz područja politike i politikologije.

Najvažnije knjige koje je objavo su: The Sublime Object of Ideology; Looking Awry; Enjoy Your Symptom; Everything You Have Always Wanted to Know About Lacan; Metastases of Enjoyment. Prevođen je na više od dvadeset svetskih jezika. Kniga Interrogating the Real je bilo prvo Žižekovo delo prevedeno na srpski jezik. U izdanju Akademske knjige još su objavljene knjige: Islam, ateizam i modernost; U odbranu izgubljenih stvari i knjiga Lenjin 2017 koju je Žižek priredio.

Trenutno najangažovaniji planetarni filozof, Slavoj Žižek, ekspresno je reagovao nakon ubilačkog pohoda 7. januara 2015. u prostorijama satiričnog lista Šarli Ebdo zbirkom tekstova naslovljenom Islam, ateizam i modernost – neka bogohulna razmišljanja.

U ovoj knjizi Žižek, s jedne strane, preispituje linije dodira i razdvajanja između demokratskog liberalizma i islamskog (kvazi)fundamentalizma, dok s druge strane podvrgava analizi velike svetske religije koje se smatraju apsolutnim i nespornim. Lakanovski analizira ulogu žene u islamskoj religiji kroz priču o Agari stavljajući u komparativni odnos elemente Kur’ana i Biblije. Naglašavajući da šokantnost trenutka ne sme sprečiti brzo promišljanje, te da razmišljanje hladnom glavom pre normalizuje situaciju i otupljuje oštricu istine, autor tvrdi da kritika islamskog terorizma mora ići uporedo s kritikom liberalne demokratije.

„Ekstatični momenti pariskih manifestacija jesu, naravno, trijumf ideologije: oni su ujedinili ljude protiv neprijatelja čije fascinantno prisustvo momentalno briše sve antagonizme. Dakle, pitanje koje treba postaviti jeste: šta oni zamagljuju? Koja je njihova uloga u zamagljivanju? Trebalo bi, naravno, nedvosmisleno da osudimo ubistva kao napad na samu suštinu naših sloboda i da ih osudimo bez ikakvih skrivenih ograda (u stilu „Šarli Ebdo je ipak previše provocirao i ponižavao muslimane”). Trebalo bi da odbacimo sva slična upućivanja na olakšavajući širi kontekst: braća koja napadaju bila su duboko pogođena užasima američke okupacije Iraka (OK, ali zašto onda nisu napali neki američki vojni objekat umesto francuskog satiričnog časopisa?), Muslimani su na Zapadu defakto jedva tolerisana i eksploatisana manjina (crni Afrikanci još i više, pa ipak ne učestvuju u bombardovanju i ubijanju) itd…”