STRUČNA LITERATURA

Tri javna predavanja koja je Viktor Frankl održao u Beču 1946, u kojima su formulisana osnovna načela i smernice logoterapeutskog metoda.

Logoterapija je psihoterapeutski pravac, ali i praktično umeće pronalaženja i osnaživanja smisla života. U njenoj osnovi leži uverenje da su ljudska bića, mimo potrebe za zadovoljstvom ili moći, iznad svega bića koja su oblikovana traganjem za smislom kao svrhom i najvrednijim stupnjem samoostvarenja. Ova veština razvijana je nakon jednog od najužasnijih poglavlja istorije čovečanstva, u vremenu koje je istovremeno predstavljalo iskorak iz užasa jednog iskustva, ali i nagovestilo mnoge specifično savremene probleme sa kojima se ljudsko biće suočava i koje teži da prevlada. Zato su dela Viktora Frankla, uglednog bečkog psihijatra i neurologa, nezaobilazni sadržaji za upuštanje u možda i najvažniju životnu potragu.

Jedanaest meseci nakon što je oslobođen iz koncentracionog logora, Viktor Frankl je održao niz javnih predavanja u Beču. Psihijatar koji će uskoro steći svetsku slavu izložio je u ovim predavanjima, neposredno govoreći o samoubistvu, uništenju i životu u logoru, svoje ključne misli o smislu, rezilijentnosti i važnosti prihvatanja života čak i pred velikim nedaćama.

Franklove reči danas odjekuju podjednako snažno kao i 1946. On pruža pronicljivo istraživanje maksime „Živi kao da živiš po drugi put, i kao da si prvi put postupio pogrešno, kao što ćeš i sada postupiti”, i otkriva svoje osnovno uverenje da svaka kriza sadrži priliku. Uprkos neizrecivim užasima logora, Frankl je iz snage drugih logoraša stekao uvid u to da je uvek moguće „reći da životu”, što je duboka i vanvremenska lekcija za sve nas.

Viktor Frankl se u knjizi KAKO PRONAĆI SMISAO ŽIVOTA nada da će uspeti čitaocu da prenese svoje uverenje da život, uprkos urušavanju tradicije, u sebi sadrži smisao za svakog pojedinca i da, štaviše, taj smisao sadrži bukvalno do njegovog poslednjeg izdisaja. A psihijatar može svom pacijentu pokazati da život nikada ne prestaje da ima smisao. Naravno, on ne može pacijentu da pokaže šta je smisao, ali može da mu jasno pokaže da smisao postoji, i da se sadrži u životu: da život ima smisla bez obzira na uslove. Prema učenju logoterapije, čak i tragični i negativni aspekti života, kao što je neumitna patnja, mogu, preko stava koji čovek zauzme prema zloj sudbini, da se pretvore u ljudsko postignuće. Nasuprot većini egzistencijalističkih škola mišljenja, logoterapija nipošto nije pesimistička; nego je realistična, utoliko što se sučeljava s tragičnom trijadom ljudskog postojanja, a to su bol, smrt i krivica. Logoterapija može s pravom da se naziva optimističkom, jer pacijentu pokazuje kako da očajanje pretvori u trijumf.

Franklova knjiga PSIHOTERAPIJA I EGZISTENCIJALIZAM, koja se prvi put pojavljuje u prevodu na srpski jezik, sačinjena je od niza studija i eseja, u kojima je ovaj autor u raznim prilikama (kongresi, predavanja, časopisi, zbornici) izlagao načela i teorije logoterapije, kao i njihove primene u psihoterapiji. Knjiga ima za cilj da posluži širokoj obrazovanoj publici kao uvod u logoterapiju i njena teorijska i praktična dostignuća.

Frankl je svetski poznat autor nekih dvadesetak knjiga, od kojih su mnoge prevedene na gotovo trideset jezika, uključujući tu i japanski i kineski. Njegova slavna knjiga Čovek u potrazi za smislom (prevedena kod nas pod naslovom Zašto se niste ubili) prodata je u čak devet miliona primeraka! Kod nas je Viktor Frankl poznat po svojim knjigama Zašto se niste ubili (1994), Nečujan vapaj za smislom: psihoterapija i humanizam (2000) i Bog podsvesti (2001), objavljenih takođe kod ovog izdavača.

Knjiga NEČUJAN VAPAJ ZA SMISLOM sastavljena je od osam eseja u kojima Frankl govori o osnovnim načelima logoterapije koja dalje provlači kroz analizu socijalnih i kulturnih fenomena, odnosno prikaz osnovnih logoterapijskih tehnika. On objašnjava bazične principe svoje teorije komentarišući društvo u drugoj polovini dvadesetog veka koje zadovoljava svaku potrebu sem potrebe za smislom. Iako tvrdi da se osećanje besmislenosti i praznine proteže na sve društvene sisteme, on se najviše osvrće na američko društvo sedamdesetih kome preti gubitak smisla i osećanje beskorisnosti zbog sve više slobodnog vremena tj. nezaposlenosti koja nastaje kao rezultat tehničkog razvoja i materijalnog blagostanja. Obrazlažući uvođenje pojma visinska psihologija, Frankl govori o veri koju treba imati u čovekovu humanost i kaže da uprkos tome što “humana ljudska bića jesu, a verovatno će uvek i biti u manjini” samo verovanje u više ljudske težnje može pomoći da se one pokrenu i razviju.

Najveća vrednost Franklove teorije izložene u knjizi BOG PODSVESTI jeste u tome što na jedan kompleksan način pristupa problemima savremene ličnosti, ne zanemarujući duhovno-religijsku dimenziju čoveka, njegovu strasnu čežnju za smislom življenja, ali i odolevajući iskušenju da ponudi univerzalne recepte za spas, kao što to čine mnoge utopističke ideologije. Ovaj veliki psiholog i humanista ne propisuje “ispravan” ili “smislen” način života nego, naprotiv, hrabri pojedinca da otkrije, pronađe i proživi svoj vlastiti smisao postojanja; bodri ga da preuzme odgovornost (pred drugima, Bogom i svojom savešću) za svoj izbor smisla i za svoj način samoprevazilaženja.