STRUČNA LITERATURA

Sveti Justin Ćelijski, veliki svetilnik Srpske Crkve i novojavljeni učitelj pravoslavnih, na jednom mestu je napisao: „Bog se nije šalio stvarajući čoveka“. Svedočeći tu nebozemnu istinu čitavog svog života, ovaj čovek Gospodnji je i pred nebom i pred zemljom svedočio da je spasenje moguće svakom ko se za Hrista drži „makar jednom suzom i uzdahom“

Godine 1969, objavljena je Bibija Druge Srbije, Filosofija palanke, Radomira Konstantinovića.Sada je pred čitaocima Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića, Vladimira Dimitrijevića, koja između ostalog odgovara na sledeća pitanja:
- Kako je nastalo drugosrbijanstvo?
- Zašto je Mirosla Krleža pravi otac Druge Srbije?
- Kako je Koča Popović od proleterskog komandanta postao ljubitelj zapadne demokratije?
- Da li je Milovan Đilas sekularni svetac?
- Koliko je Latinka Perović doprinela lažima o srpskom narodu?
Vladimir Dimitrijević nas je posle prošlogodišnjeg izdanja Između Boga i grupleksa, obradovao novim, Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića.

Knjiga Druga Srbija za početnike: portreti karikature, Vladimira Dimitrijevića, bavi se začaranim krugom u kome se našla autošovinistička klika bivših srbijanskih titoista koji su, na NATO platnim spiskovima, postali globalisti.
Saznajte: Kako su nastali čudesni svetovi Đerča Soroša?
Kojim putem je išao Vojin Dimitrijević?
Kakva je razlika između Borke Pavićević i Nikole Miloševića?
Zašto je Dragoljub Mićunović bio za Crveni univerzitet Karl Marks u Beogradu, papočeo da vozi luksuzna kola u suprotnom pravcu?
Hoće li naša deca učiti istoriju po Nataši Kandić?
Vladimir Dimitrijević nas je posle prošlogodišnjeg intrigantnog izdanja Između Boga i grupleksa, obradovao novim, Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića.

U nameri da u ovom novom vremenu i njegovim promenljivim prilikama snažno ukaže na značaj i veličinu srpskog duhovnog luga koji je iznedrio svetitelje poput Svetog Vladike Nikolaja i Svetog Justina Ćelijskog, koji je dao veličanstveni Pokret srpske narodne duše kao jedinstvenu duhovnu pojavu i duboki izraz snažnog pokajanja, preumljenja i preporoda, Vladimir Dimitrijević nastoji da skrene pažnju čitaoca na goruće teme pravoslavlja, na proročke reči Svetog Vladike Nikolaja, osvrćući se i na danas aktuelna pitanja poput modernizma, ekumenizma i evropejstva.Pružajući jasne i nedvosmislene odgovore, autor odabira tekstove Svetog Justina kao polazište, upotpunjujući i bogateći pomenutu riznicu prepiskom sa njegovom duhovnom decom, kao i autentičnim svedočanstvima onih koji su duhovno stasavali u njegovoj blizini. Knjiga pred čitaocem zrači i ne toliko poznatim pripovestima o hilandarskim monasima koji su sačuvali ovu svetinju u vreme teških iskušenja u vreme komunizma, o ocu Andreju iz manastira Slanci, o episkopu Ruske zagranične crkve Savi Saračeviću, prvom životopiscu Svetog Jovana Šangajskog, o Svetom Jakovu Arsoviću, o ocu Joilu iz Ćirilovca, episkopu Hrizostomu i svima onima koji su nam, poput Svetog Justina, nedvosmisleno poručivali: „da se za Hrista držimo makar jednom suzom i makar jednim uzdahom”.

U nedostatku istinskih vrednosti, stihijski prihvatamo one koje nam se podmuklo nameću. U nedostatku znanja i iskustva, slepo pristajemo na neukost, nemar i neukus. U preimućstvu maloverja i krivoverja, u odsustvu drevne duhovnosti i lepote netaknutog pravoslavlja, ostajemo bez večnog spasenja.Knjiga Putovođe ka Carstvu Nebeskom - svetlonosci srpskog pravoslavlja dr Vladimira Dimitrijevića, izlazi iz štampe u času kada je sve manje onih koji su imali istinsku blagodat da duhovno stasavaju uz najveća imena srpske duhovnosti XX veka.Budući jedan od njih, autor u ovoj knjizi otpočinje živopisno i nadahnjujuće uspinjanje ka neslućenim visinama duhovnosti, prenoseći čitaocu svoja dragocena i upečatljiva lična iskustva i neposredan doživljaj duhovnih gorostasa XX veka kakvi su vladika Danilo Krstić, otac Mitrofan Hilandarac, starac Tadej Vitovnički i otac Sava iz manastira Vaznesenje pod Ovčarom.Lepotu ovih nesebično opisanih, i hrišćnskim primerima i poukama ukrašenih ličnih susreta, vešto upotpunjuju izvodi iz dnevnika, beležnica, prepiske, beseda, intervjua i razgovora sa pomenutim duhovnicima, koje je autor brižljivo priredio sa dubokom svešću o tome da, uprkos burama koje prete da uzdrmaju kolevku pravoslavlja, u njenim nedrima i dalje počiva istrajno i nepotkupljivo mnoštvo istinskih bogotražitelja.

Da li su Jesenjin i Miljković dva ubijena pesnika? Ko je bio Dušan Jaglikin, pisac najboljih priča o UDBI? Šta je Crnjanski mislio o cender revoluciji? Kako je psiholog Dragan Krstić postao srpski Vinston Smit? Na kakvoj granici je stražario Dragoš Kalajić? Zbog čega je Momo Kapor prestao da bude amerikanofil? Otkuda su autori „Rečnika tehnologije“ već 1981. znali da posle komunizma dolazi globalizam? Čime se Mika Antić, objavljujući knjigu za decu, zamerio titoističkoj epohi? Gde su se sreli Brana Petrović, pesnički ratnik protiv smrti, i Leonid Šejka, slikar koji je sreo Grupuleksa, naručioca Infernalnog oltara, pa ipak krenuo ka Bogu? Koliku se cenu plaćali Kosta Dimitrijević i Predrag R. Dragić Kijuk, boreći se protiv cenzure? Sudi li se Gojku Đogu i onda i danas? Može li se ostati uspravan među ruševinama?

Knjiga „Između Boga i Grupuleksa“ bavi se borbom za smisao u doba titoizma.

U antologiji hrišćanskih priča Kod majstora za beskrajno i neshvatljivo, sabrane su priče o Bogu i ljudima namenjene mlađim i starijim osnovcima i srednjoškolcima. Ova nadasve važna i pažljivo priređena knjiga, pojavila se kao rezultat potrebe da se deci, njihovim roditeljima i veroučiteljima, ponudi odgovarajuće štivo na hrišćanske teme u vidu kratkih proznih zapisa, poučnih priča i pripovedaka sa snažnom i upečatljivom porukom, kojima se mladim naraštajima na vrlo prijemčiv i slikovit način mogu približiti tajne hrišćanske vere.

Pisci hrišćanske Evrope knjiga je kakvu dosad nismo imali prilike da nađemo u bogatoj izdavačkoj riznici. Ona zrači jednom plemenitom i odvažnom idejom da nas u vremenu svopšte dehumanizacije, u kome polako gubimo osećaj za dela lepe, klasične umetnosti i književnosti, podseti na činjenicu da su neka od najvećih imena evropske književnosti, pisci i stvaraoci poput Dostojevskog, Solženjicina, Šekspira, Sent Egziperija, Čestertona i Tolkina, pišući svoja vanvremenska dela, polazili upravo od hrišćanskih načela. I dok se sve što je hrišćansko dovodi u vezu sa anahronim, autor ove značajne knjige pažljivo razotkriva skrivenu podlogu omiljenih književnih ostvarenja mnogih generacija. Studiozno pristupivši velikanima literature, Vladimir Dimitrijević ukazuje se kao ozbiljan tumač i poznavalac evropskih pisaca i njihovih dela, koja tumači sa hrišćanskog stanovišta na kome ona zapravo i počivaju, a koja do ovog trenutka nismo čitali u pomenutom ključu.