STRUČNA LITERATURA

Kako izgraditi uspešan poslovni sistem koji istovremeno donosi profit, kvalitetne proizvode i bolje uslove za zaposlene?

U knjizi Putem napretka Henri Ford iznosi zrelo viđenje biznisa, liderstva i menadžmenta, zasnovano na iskustvu čoveka koji je promenio način na koji moderna industrija razmišlja o proizvodnji, organizaciji rada i rastu kompanije.

Ford polazi od jednostavne, ali i danas aktuelne ideje: osnovna svrha poslovanja jeste da služi ljudima. Prema njegovom shvatanju, uspešna kompanija treba da ponudi kvalitetan proizvod po pristupačnoj ceni, obezbedi poštene zarade, unapredi uslove rada i stalno traži načine da smanji nepotrebne troškove i poveća efikasnost.

Posebnu pažnju posvećuje ulozi profita, reinvestiranju, odnosu prema zaposlenima, odgovornosti menadžmenta i izgradnji sistema u kojem rast kompanije treba da donese korist i radnicima i društvu.

Ford otvoreno govori i o motivaciji zaposlenih. Za njega nema zamene za poštenu novčanu naknadu za rad, niti se loši uslovi mogu prikriti površnim podsticajima i stvaranjem prividne atmosfere zajedništva.

Putem napretka nije samo knjiga o industriji jednog vremena. To je promišljanje o osnovama poslovanja, organizaciji, liderstvu i odnosu između kapitala i rada, sa idejama koje i danas mogu biti podsticajne preduzetnicima, menadžerima i svima koji žele da razumeju kako funkcionišu uspešni poslovni sistemi.

Zašto pročitati ovu knjigu

donosi poslovnu filozofiju Henrija Forda
obrađuje teme liderstva, menadžmenta i organizacije poslovanja
govori o efikasnosti, troškovima, profitu i reinvestiranju
analizira odnos kompanije prema zaposlenima i njihovim zaradama
pruža istorijski značajan pogled na razvoj modernog biznisa
namenjena je preduzetnicima, menadžerima i čitaocima zainteresovanim za poslovnu strategiju i ekonomiju

„Profit je neizbežan rezultat dobro obavljenog posla.”
Henri Ford je duplirao plate, smanjio radno vreme na četrdeset sati nedeljno, prepolovio cenu automobila, proizvodio preko dva miliona automobila godišnje i u istoriju ušao kao jedan od najuticajnijih biznismena svih vremena. Njegova poslovna filozofija i danas je moderna i primenljiva, a rezultati njegovog rada promenili su svet u celosti.
U knjizi Danas i sutra čitaocu predstavlja poslovna načela koja su ga vodila, proces proizvodnje automobila – od samih izvora sve do konačnog proizvoda – poglede na biznis i društvo, kao i primere uređenja biznisa i njegovog upravljanja.
Praktična, detaljna, inspirativna, jednostavno napisana, knjiga Danas i sutra nezaobilazno je štivo za sve koji se interesuju kako za auto-industriju tako i za biznis uopšte – jer je Fordova vanvremenska filozofija temelj moderne industrije, a rezultati njegovog rada najbolji su pokazatelj delotvornosti te filozofije.

Kao pravi biznismen, Barnum je napisao knjigu koja se brzo čita i nudi obilje korisnih informacija – vreme je dragoceno, kao i znanje – a kao pravi šoumen, čitaoca ne uskraćuje ni za smeh ispričavši mnoštvo duhovitih i poučnih priča i anegdota.
U sticanju novca često se zaboravljaju suštinske osnove, na koje nas Barnum ovom knjigom vraća nudeći bezvremenske savete i predočavajući zdravorazumske stavove.

S obzirom na Barnumov uticaj na industriju zabave, postignut uspeh i dinamičan život, 2017. godine snimljen je film The Greatest Showman, u kom ga igra Hju Džekmen.

Jedan od najbogatijih ljudi svih vremena deli svoju poslovnu mudrost u esejima sabranim u Imperiji biznisa. Teme poslovnog uspeha, sticanja i raspodele bogatstva, sticanja sposobnosti i nezavisnosti, važnosti ispravnih i nepokolebljivih principa, ekonomičnosti, rasuđivanja, suštinskog obrazovanja i sagledavanja šire slike predstavljaju srž dela. Važnost razumevanja pitanja novca, odnosa kapitala i rada, kao i važnost bogatstva za zajednicu autor čitaocu objašnjava detaljno i metodički, a mladima koji su se upustili u poslovne vode ili su već u njima nudi bezvremenske savete za uspeh i napredovanje, obraćajući im se: „Pokušaću da malo osvetlim put ka uspehu, da ukažem na neke od stena i plićaka u tom podmuklom moru i pružim nekoliko nagoveštaja o načinu plovidbe vašeg broda ili veslanja u vašem čamcu; na primer, da li je brzo ili sporo veslanje izvesnije za pobedu u dugoj trci.”

"Ova knjiga, „Jednakost nije fer”, zastupa jedan jednostavan princip – živi i radi kako misliš, a od toga će zavisiti kako će ti u životu i poslu biti. Odluke koje doneseš, i samo one, direktno će uticati na to da li ćeš sutra živeti bolje nego danas.

Međutim, stvari nisu tako jednostavne – iako naš uspeh zavisi od naših odluka – mnoge stvari mogu stati na put tim odlukama i razmišljanjima: porezi, doprinosi, razne političke i ekonomske odluke vlade koje koče napredak i usrećenje pojedinaca punih ideja i spremnosti za naporan rad.
Autori ove knjige zastupaju stanovište slobode i pravednosti, a ne stanovište ograničenja i „jednakosti”, koji se pogrešno shvataju kao prva dva pomenuta pojma. Vlade pokušavaju da stvore lažnu jednakost, koja nije pravedna, jer od onih koji su rizikovali da bi uspeli uzima da bi davala onima koji se nisu ni potrudili.

Ekonomska jednakost nije princip po kom stvari treba da funkcionišu – već politička jednakost – koja je ugrožena – pravo svakoga da napreduje u skladu sa svojim trudom i idejama a da mu pritom nijedna vlada ili ekonomsko stanovište ne stoji na putu (niti pomaže)."

Pri kraju godine u kojoj se obeležava 100 godina od rođenja jednog od najpoznatijih američkih predsednika, koji je ostavio lični pečat na globalnom nivou, Džona F. Kenedija, donosimo vam njegovo inspirativno delo „Uzori hrabrosti“.

U knjizi za koju je 1957. godine dobio Pulicerovu nagradu, Kenedi, kao mladi senator, predstavlja niz biografija senatora, koji su u nekim teškim istorijskim trenucima iskazali političku hrabrost i integritet, iako im je to što su se držali svojih principa donelo samo kritike i pad popularnosti.

Sam autor kaže:

„Ovo je knjiga o najdivnijoj od svih čovekovih vrlina – o hrabrosti. Ernest Hemingvej ju je nazvao ‘dostojanstvom u nevolji’. Ovo su pripovesti o nevoljama osmorice američkih saveznih senatora, o dostojanstvu sa kojim su ih podneli, njihovim nepopularnim postupcima i ugroženim karijerama, klevetanju njihovih ličnosti i katkad, na žalost, samo katkad, o rehabilitaciji njihovog ugleda i načela.
Narod koji zaboravlja slavne primere hrabrosti u javnom životu, teško da će od svojih današnjih izabra-nih vođa tražiti tu vrlinu ili je u njima ceniti.“