STRUČNA LITERATURA

Depresija je bolest za koju se predviđa da će do 2020. postati najrasprostranjenija na planeti i zdravstveni problem broj jedan. „Maligna tuga, anatomija depresije“ Luisa Volperta će biti od koristi i stručnjacima i laicima. Luis Volpert je ugledni biolog, profesor na UCL, koji je na osnovu sopstvenog iskustva pacijenta lečenog od depresije koji je prošao kroz razne oblike terapija i razne faze oboljenja, konsultujući relevantnu literaturu i svedočanstva drugih ljudi, čitaocima predočio jedan ozbiljan, detaljan i širok portret ove opake bolesti. Volpert pruža interligentan i lucidan uvid u sve aspekte ove bolesti iz jedinstvene tačke gledišta nekog ko je bolest preživeo, ali i naučnika i majstora komunkacije. Njegovo delo je brzo steklo širok krug čitalaca širom sveta, među kojima su jednako zastupljeni psihijatri, psiholozi i obični ljudi koji se svakodnevno rvu s demonom depresije. Knjigu su pratile i tri emisije na BBC-ju, u kojima je govorio o ovoj bolesti i svojoj depresivnoj epizodi. Prevedena je na sve vodeće svetske jezike i prodaje se u milionskim tiražima.

Danas je potpuno jasno da napretka čovečanstva, a ni ljudskog opstanka na ovoj planeti neće biti ako se ozbiljno ne pozabavimo očuvanjem životne sredine. Ekološka istorija sveta pruža odličnu polaznu osnovu za upoznavanje sa osnovnim ekološkim problemima i razumevanje problema koje treba rešiti da bi se omogućili održivi razvoj i dugoročni opstanak na Planeti. Ponting istražuje odnos životne sredine i ljudske istorije na primerima velikih svetskih civilizacija, od Sumera i drevnog Egipta, preko Rimskog carstva, Maja, Uskršnjeg ostrva, do zemalja Trećeg sveta i najrazvijenijih savremenih država. Autor na ubedljivim primerima pokazuje kako su nemarnim odnosom prema resursima određene ljudske zajednice izazvale sopstvenu propast i izvodi zaključak da su ljudi uvek iznova gradili društva koja su rasla i napredovala zahvaljujući korišćenju prirodnih bogatstava sve dok ona, usled povećanja broja stanovnika i naraslih potreba ne bi postala nedovoljna, što bi potom, dovodilo do propasti zajednice. Svako sledeće društvo imalo je veći i razorniji uticaj na životnu sredinu. Na trenutnom stupnju razvoja, ljudsko društvo ima dve mogućnosti: da mnogo štedljivije i brižljivije postupa s resursima, tj. životnom sredinom ili – da propadne.