Kao moto ove knjige stoji rečenica Rastka Petrovića „Ja sam i suviše zadovoljan što je napisana, da bih želeo reći drugo šta o njoj“, U njoj su sabrani ogledi, pisani različitim povodima, važnim za srpsku kulturu i historiju. Knjigu čine i tekstovi rađeni iz želje i potrebe da se iznova i iz drugačijeg ugla nešto kaže o bitnim temama i imenima kulture. Bilo da se radi o najvećim srpskim piscima, pesnicima i knjigama, ili o ličnostima i fenomenima, koji spadaju u trajne vlastite, autorske i intelektualne preokupacije.
U knjizi autor opisuje genezu svoje karijere uspešnog psihijatra. Željko Leon ukazuje na tri pravca koje bi trebalo slediti prilikom čitanja ovog dela.
Prvo: da je reč o stvaralaštvu u najširem mogućem smislu, jer je poznavanje struke, zanata, umeća, veštine i znanja, uvek stvaralački process.
Drugo: da je taj proces skopčan sa teškoćama, mukom i odricanjima, i treće: da je u svemu tome, po pravilu, prisutno pitanja izbora „materijala“ odnosno,osnova iz kojih će nastati željeno umetničko delo.
A svaki izbor, sam po sebi, podrazumeva lutanja, dileme i zablude, što je sve zajedno jedna od osnovnih pretpostavki i samog ljudskog postojanja.
