TINEJDŽ I YA ROMAN

Tina je obična tinejdžerka iz Beograda. Ima prijatelje, školu, prvu ljubav, dok roditelji ne kupe stan u izgradnji koji, naravno, nije završen u predviđenom roku. I onda nastaje drama – moraju privremeno da se presele u selo R. Ali to je kraj Tininog života, neviđena katastrofa! Sve je u tom selu grozno: kuća, vrućina, loš internet, visoka trava… Dokle god ne upozna komšijsku decu, među kojima je jedan vršnjak Aljoša, njihovo imanje, Plavac, selo, dok ne stekne parice za vrednoću jer je jako važno pomagati roditeljima. Počinje idiličan život u do tada potpuno neprihvatljivim uslovima. Ali… da li ova priča ima srećan kraj? Prosudite sami!

Pandemija izazvana VIR virusom je prošla, ali izazovi ne prestaju da se ređaju pred tinejdžerkom Ninom Kovač. Nina i Vera prave savršen plan za odlazak na najbitniju žurku tokom leta - Maksov rođendan. Žurka će im doneti ono što nisu očekivale: romantičnu kišu meteora, nova prijateljstva, malo ljubomore i jedan poljubac, ali i ljute roditelje i potpuno drugačiji pogled na policu s knjigama.

Nina je nepopularna šestakinja, Strelac u horoskopu, otkida na Bili Ajliš, romantične filmove i horor igrice i želi da postane lekarka kad odraste. Maks je sedmak za kojim pola škole seče vene, horoskopski znak – Rak, loži se na Tupaka, fantastiku i akcione igrice, a kada odraste želi da bude glumac. Kada bi bila životinja, Nina bi bila srna, a Maks – divlji konj koga niko nikada ne bi pripitomio. Oni su dva sveta. Sasvim različita. Šta se dešava kada se usled iznenadne pandemije zbunjujućeg i zastrašujućeg virusa ovi, ne baš kompatibilni tinejdžeri nađu zatočeni u poluraspadnutoj kući Ninine bake, osuđeni samo jedno na drugo sve dok karantin ne prođe?

Nina i Maks su glavni junaci romana Sve što (ni)sam želela autorke Dragane Mladenović, u kome ona duhovito i emotivno, iz perspektive zbunjene tinejdžerke, obrađuje prilično aktuelnu temu (ne)snalaženja u vanrednim okolnostima izazvanim neočekivanim izbijanjem pandemije. Za manje od 48 časova po objavljivanju vesti da se neobjašnjivi virus pojavio među stanovništvom, vlast stavlja pod karantin delove grada u kome dvoje glavnih junaka žive. Osim vozila hitne pomoći i vojnih kamiona, drugi saobraćaj više ne postoji. Naoružani vojnici svakodnevno patroliraju ispred apoteka i supermarketa, u kojima skoro da ničega ni nema na policama, jer su u prvim danima ljudi poput pomahnitalih zombija grabili sve što bi im dopalo šaka. Mnoge porodice su razdvojene, a ona deca koja nisu smeštena u kolektivni smeštaj – tačnije, u kasarnu „Jug Bogdan”, posebno adaptiranu za ovu namenu – ostaju u potpunosti prepuštena sama sebi.