Trinaestogodišnji Ogi i njegov otac vole da idu na košarkaški derbi u Beograd, da jedu burek, piskaraju, i sve u svemu, odlično se razumeju. Mami se čini da se tata ponaša kao da je u pubertetu, a sestra Teica bi baš volela da i ona ima poster o pubertetu, isti kao onaj koji je tata okačio u Ogijevoj sobi. Stvari će se zakomplikovati kad baka padne sa električnog trotineta, tata ode na službeni put, a Ogi dobije ulogu u školskoj predstavi. Pojaviće se tu i jedna Maja koja ima tople i meke ruke, desiće se i poljubac i buket cveća posle predstave. A desiće se i nešto sasvim novo, pa tatin pubertet više neće biti toliko važan.
Uostalom, šta fali tom pubertetu? Nije to uopšte loše kad se malo bolje razmisli…
Jednog dana kiša je padala dva dana.
Ali je:
Jedne godine virus trajao bar dve (školske) godine.
Sve se zbog pandemije promenilo, a naročito škola. Ali ako je nastava onlajn, zašto bi se đacima uskratilo ono što toliko vole? I tako se rodila sjajna ideja! Nastavnica će povesti svoje učenike na – onlajn ekskurziju!
Da li ekrani mogu da zamene putovanja? Da li se zbog drugačije vrste druženja gubi smisao za humor? Može li život da bude blesaviji zbog pandemije nego inače?
Može li neko da izdrži a da ne potraži odgovore u ovoj knjizi?!
Dragi čitaoče,
ako nikada nisi bio zaljubljen, onda bolje nemoj listati ovu knjigu.
Ostavi je! Nije za tebe.
Nije da je zabranjena, nego je nećeš razumeti.
Oli ide u šesti razred u osmoj školi jer se stalno seli, ali i u njoj je izgleda kao i u drugim školama: imate stare kružoke, ljubitelje dečaka, likovnu sekciju, sekciju krava na bretele, košarkaše, ribolovce, izgubljene, pogubljene i one koji se nikako nisu snašli. Oli postaje urednica emisije „Školski dnevnik“, a ljubav je ludilo koje zahvata njene drugarice (mada su neke od njih lude i bez ljubavi).
A da li Oli zaista misli da ljubav samo nju zaobilazi?
