TINEJDŽ I YA

„Kako Tanjug javlja, ja te volim!ˮ

Roman Lajanje na zvezde pisan je, u isti mah objavljivan u nastavcima u listu Mladost tokom 1975. i 1976. godine.

Knjiga je prvi put objavljena 1977. godine. Kao kultni roman mladih, do sada je imao više od trideset izdanja. Preveden je na slovenački i makedonski jezik.

Po ovom romanu snimljen je istoimeni film 1998. godine, koji je postao jedan od najgledanijih i najpopularnijih filmova domaće kinomatografije.

Brižit i Žan-Lui Debrije, supružnici, zajednički su napisali roman „Zbogom mojih petnaest godina” pod pseudonimom Klod Kampanj. Velika popularnost romana širom sveta uslovila je i televizijsku adaptaciju.

Fani, glavna junakinja romana zajedno sa svojim bratom Gijomom i dedom pokušava da otkrije ko je Jan, mladić koji se u toku Drugog svetskog rata, kao trogodišnji dečačić, obreo u Francuskoj. Uzbudljiva priča o potrazi za izgubljenom porodicom, zaljubljivanju i odrastanju čini ovu knjigu aktuelnom i pola veka nakon njenog prvog pojavljivanja pred čitaocima.

Roman za tinejdžere BOJE DUGARSTVA pruža dva viđenja sveta iz perspektive glavnih junaka i naratora, Viktora i Marka. Oni su vršnjaci, ali nebo i zemlja, vatra i voda, nežnost i snaga. Ovo je uzbudljiva priča o predrasudama, različitostima, o vršnjačkom nasilju, ali i o ljubavi i snazi prijateljstva, čija su veličina i lepota u mnoštvu boja i nijansi.

Roman Mar i Huana, uzbuđenjem i napetošću trilera, emotivnošću ljubavnog romana i realističnošću savremene tinejdžerske priče, opominje i upozorava na poguban uticaj droga, koje ubijaju ljubav, porodice i nedužne, a ne samo one koji u njima vide lažni spas.

U POTRAZI ZA BUDIMIROM je vodič kroz Кaliforniju za mlade, portret jednog skejtera, primer instagram-komunikacije, zbirka budizmom inspirisanih priča, priručnik za zaljubljene tinejdžere… a najviše od svega: roman o prijateljstvu koje se opire logici stvarnosti. Ili možda ne… Tara i Budimir pokazuju da i najneverovatnija potraga dobija smisao kada naučimo da slušamo, posmatramo i shvatamo svet oko sebe, jer znaci su svuda oko nas!

Roman Biće jednom, književno predviđanje sudbine Zemlje i čovečanstva, ponajviše podseća na matematičku preciznu formulu kojom se izračunava budućnost, jer su svi ostali parametri već poznati i definisani zakonom konstantnog napretka – do samouništenja! Naslov Biće jednom, proročka parafraza magije biblijskog stvaranja, ne ostavlja mogućnost za sumnju u datu sliku budućnosti.

Ipak, u ovoj sumornoj i tužnoj slici budućnosti, mladim čitaocima Šajtinac ostavlja jednu nadu: čitav sistem može biti resetovan i obnovljen na temeljima znanja sačuvanog u knjigama.

Posle neimenovane katastrofe koja je zadesila spoljni svet, životinje ostaju same u prodavnici kućnih ljubimaca. Alegorična slika neobjašnjivih sukoba u ljudskom svetu preneta je na junake ovog romana. Iako različitih životinjskih vrsta, različitih karaktera i različitih pogleda na život, shvataju da jedino ujedinjeni mogu naći izlaz iz naizgled bezizlazne situacije i preživeti.

Pčeličin autor Uglješa Šajtinac je dobitnik plakete Sima Cucić.

Ester je devojka iz porodice sa petoro dece, u kojoj se svi vole, ali ne brinu mnogo jedni o drugima, a naročito se oseća nedostatak roditeljske posvećenosti. Ester oseća nedostatak privatnosti kod kuće i želi da ima samo svoj novac. Koristeći gostoprimstvo porodičnog prijatelja, vlasnika bara i kazina, dolazi do prvih povremenih dobitaka. Ubrzo se to pretvara u zavisnost od igara na sreću, što je dovodi usitaciju da ne preza ni od čega samo da bi igrala.

Alisa je inteligentna gimnazijalka, kojoj su roditelji namenili doktorski poziv. Stres sa kojim se suočava usled strogog vaspitanja i ličnih, tinejdžerskih problema, pokušava da prevaziđe uz pomoć nedozvoljenih lekova. Alisa želi da ispuni roditeljska očekivanja, ali njena težnja za samostalnošću biva ostvarena tokom jednog raspusta koji provodi bez nadzora. Stvari izmiču kontroli kada se upusti u vezu sa narkomanom uz koga vrtoglavo ulazi u kandže droge.

Martina je odrasla samo uz majku. Jedino na čemu je njena majka uporno insistirala bilo je da ne sme biti debela kao ona. Imajući majku kao loš primer, Martina čvrsto rešava da neće biti debela, usamljena i nesrećna kao njena majka. To je odvodi u drugu krajnost i konstantne, iscrpljujuće dijete dovode je do ivice ponora. Iako prezire ono u šta se pretvorila, ona ne može pomoći samoj sebi i tone sve dublje.

Na Rogu Afrike je knjiga putopisne proze, sastavljena od pisama koje je Ana Novaković slala svojoj majci tokom stručne prakse u okviru UNESCO projekta Osnivanja rezervata na jezeru Tana i stavljanja na listu Svetske baštine. Pored pisama i mejlova, ova knjiga sadrži blog tekstove Ane Novaković i njenog kolege Radima Živockog iz Češke, brojne originalne fotografije nastale tokom tromesečnog boravka u Etiopiji, a kasnije i u Tanzaniji i na Zanzibaru. Na kraju, ono što ovaj putopis čini jedinstvenim su komentari osnovnog teksta, dizajnerski uobličeni kao zasebna celina koja daje objašnjenje brojnih podataka o stanovništvu, istoriji, kulturi i prirodi pre svega Etiopije, na koju se putopis i odnosi. Knjiga Na Rogu Afrike predstavlja osveženje u moru turističkih vodiča i komercijalnih putopisa, jer će kod malih, ali i velikih čitalaca probuditi želju za putovanjem, avanturom i istraživanjem, jer će nas naučiti da možemo biti siromašni, a srećni, jer će nas naučiti da volimo i poštujemo ljude bez obzira na boju kože, veroispovest, materijalni status, jer će nas naučiti da volimo prirodu, poštujemo istoriju i tradiciju, a sve to kroz originalna zapažanja, emotivne i lične kometare i objektivne zaključke autorki.

Zbirka grafita PORUKE NA ZIDU – ODABRANI GRAFITI MLADIH, autora Milutina Đuričkovića, rezultat je sakupljanja i klasifikacije mudrih i duhovitih poruka koje svakodnevno možemo sresti na našim ulicama, kao oličenje pogleda na život i svet oko nas, koje deca i mladi predočavaju na različite načine. Ovom knjigom autor je pokazao talenat da prepozna poruke koje su slika društva u kome živimo, da ih klasifikuje i da istorijski pregled ove supkulturne pojave. Uz ilustracije Mijata Mijatovića koje daju i vizuelni pečat grafitima na različite teme, pred nama će se uskoro naći knjiga koja će nas zabaviti, ali istovremeno i sama po sebi biti odraz naše svakodnevice.

Kristijana F. je probala hašiš kad je imala dvanaest godina, a sa trinaest je već postala zavisna od heroina. Svakog jutra je odlazila u školu, a popodne se, kao i ostali mladi narkomani, prostituisala na stanici Zoo i tako dolazila do novca za drogu.
Njena majka skoro dve godine nije znala da joj ćerka vodi dvostruki život.
Kristijana detaljno i potpuno opisuje sudbinu dece, koju javnost primećuje tek kada postanu žrtve droge.
Nakon burnih godina u Americi i Grčkoj autorka ponovo živi u Berlinu. U više navrata se borila protiv droge, jer praktično ni jedan bivši narkoman nije siguran od recidiva.