TINEJDŽ I YA

Uigrani život grupe osmaka uzburkaće dolazak u razred jedne Lucije, učenice iz provincije. Po čemu je ona posebna i drugačija od svih ostalih? Ko su „trojica veličanstvenih“ i kakve veze s njima ima jedna pudlica? Mora li se ići do kraja svijeta da bi se našla ljubav? Mjeri li se prijateljstvo vremenom? Ako te zanimaju odgovori na ova pitanja, ako želiš da zaviriš živote Mine, Đorđa, Miloša i Lakija, ako misliš da je moguće u drugome prepoznati sebe i vjerovati da ljubav i prijateljstvo pomjeraju svaku granicu i postižu i ono što djeluje kao nemoguće, onda je roman „Na kraju sveta" prava knjiga za tebe. Vjeruj u nju kao što njena autorka Gordana Opalić vjeruje u tebe kao posebnog čitaoca koji će postati dio svijeta njenih likova.

Subotička književnica, Alisa Salopek (1973), objavila je svoju treću knjigu, a prvu u izdanju “Presinga”, pod nazivom: “Reci mi da znam”.

To je njena autobiografska priča, pisana u obliku dnevnika i namenjena tinejdžerima. I ne samo njima, jer se i mnogi stariji prepoznaju u pričama i dogodovštinama o kojima autorka piše, i rado vraćaju vremenu kad su oni bili tog uzrasta.

Radnja romana dešava se krajem ’80-tih godina, u vreme kad je ona, kao glavna junakinja, imala 16 godina i kad je svoja razmišljanja, želje i snove, kao i sva dešavanja, zgode i nezgode u kojima se nalazila, beležila u svoj dnevnik.

Kako autorka kaže: priča je lična, a opet može biti i univerzalna. Govori o ljubavi, prijateljstvu, odrastanju, o prvim koracima u novoj školi, o prihvatanju različitosti, o međugeneracijskim sukobima sa roditeljima, izlascima i svemu drugome što je deo tog “najlepšeg đačkog doba”, ali govori i o životu na selu, u kom je rođena i odrasla, o njegovoj tradiciji i običajima.

Želela je da, beležeći svoj život i dešavanja u tom periodu u dnevnik, sve to sačuva od zaborava, ni ne sluteći tada, da će joj godinama kasnije, sve te priče po datumima, biti inspiracija i “podloga” za knjigu.

Slaviša Radovanović (1951-2018) bio je srpski književnik.. Objavio je više romana, među kojima su: A, B, Vukovar, Prazne godine, Salašar, Lek za bolesne oči , A, B, Vukovar – Kraj azbuke, Čiča Gorio beogradski, Očuh, Legenda o Balzakovom selu, O nagoreloj varoši, Sedmo silovanje, Zemunica u Ajndhovenu, Život po La Rasfukou, Srpska kutija šibica, Minsko polje, Ciganski sud, Istoričar, romane za decu i mlade: Lepenko među Srbima, Lepenko sa buvljaka, Đinđuve i karike vremena.

Bio je prvi laureat Nagrade „Miroslav Dereta“, za roman Francuska kutija šibica (2006).

Dobitnik je i više nagrada za kratku priču i satiru, a istakao se u i dramskom stvaralaštvu. Njegova komedija Metar i po do Cezara u režiji Vesne Stanković, doživela je više od 150 izvođenja u pozorištu Slavija.