UMETNOST

„Prelepo delo, antologija bogata slikama i tekstovima na temu koja se provlačila kroz čitavu zapadnu civilizaciju.“ – Đanfranko Marone

Ružnoća se obično shvata kao suprotnost lepoti, i to u tolikoj meri da je dovoljno definisati jedan od ta dva pojma da bismo razumeli drugi.

Međutim, ružnoća ne podrazumeva odsustvo lepote. Ona je složena i nepredvidiva pojava koja se kroz vekove transformisala, o čemu svedoče kako antologijski književni tekstovi, tako i kanonska umetnička dela.

Uz pažljivo odabran ikonografski tok knjige, Umberto Eko čitaoca vodi na putovanje kroz noćne more, strahove i ljubavi, gde se čini odvratnosti susreću sa izrazima najdirljivijih osećanja, pokazujući da su različite manifestacije ružnog bogatije i markantnije nego što se obično misli.

U duhu njegovog priznatog dela Istorija lepote, Umberto Eko u knjizi Istorija ružnoće istražuje koncepte monstruoznog i odbojnog u vizuelnoj kulturi i umetnosti.

Šta se krije iza našeg osećaja zaintrigiranosti koji je često izazvan nečim užasavajućim i strašnim?

Odakle potiče magnetska privlačnost prema svirepom i skandaloznom? Da li je ružnoća takođe u očima posmatrača?

Autorovo enciklopedijsko znanje i zavodljive veštine pripovedanja kombinuju se u ovom ingenioznom istraživanju ružnog sa obiljem primera iz slikarstva i skulpture od antičkih grčkih amfora do dela umetnika poput Boša, Brojgela i Goje, otkrivajući da je ono od čega se često branimo i odvraćamo u svakodnevnom životu upravo ono čemu smo nesvesno najviše privučeni.

Umberto Eko je rođen u Aleksandriji 1932. godine. Bio je italijanski pisac, filozof, esejista i lingvista. S vremenom je postao jedan od najznačajnijih mislilaca svog doba. Bio je redovni profesor semiotike na Univerzitetu u Bolonji. Veliku slavu je stekao romanom Ime ruže. Nastavio je da piše romane koji su naišli na sjajan prijem kako kod publike, tako i kod kritike, uključujući Fukoovo klatno, Ostrvo dana pređašnjeg, Baudolino, Tajanstveni plamen kraljice Loane, Praško groblje i dr. Pored romana, Eko je ostavio značajan doprinos esejistici delima kao što su O književnosti, Kazati gotovo istu stvar, Uloga čitaoca (Lector in fabula). Godine 2004. priredio je delo Istorija lepote, a potom 2007. godine delo Istorija ružnoće, nakon čega su obe knjige postale neizostavni deo mnogih biblioteka. Preminuo je 2016. godine u Milanu.

Od istog autora:

Kako sam putovao s lososom, Praško gorblje, Tajanstveni plamen kraljice Loane, Baudolino, O književnosti, Nulti broj, Fukoovo klatno, Ostrvo dana pređašnjeg, Ime ruže i Istorija mitskih zemalja.

"Mislim da se neka vrsta stila formira u detinjstvu. Ili voliš da se oblačiš i uživaš u tome, ili te to ne interesuje naročito. Bila sam jedna od onih naopakih devojčica, koja nije podnosila trenerke i patike, iako je to bila najudobnija garderoba za taj period odrastanja. Lenja kakva jesam, i tada sam bila klasični Bik u horoskopu, kojeg je mrzelo da mrdne iz maminog krila..."

Zavirite u Zoranin čudesni svet, ispunjen malim ritualima za dobro raspoloženje, praktičnim stilskim savetima, neizbežnim pitanjima ljubavi i mnogo čime drugim. Zorana na originalan način pristupa temama važnim za svaku mladu devojku koja drži do sebe, a sve je obogaćeno njenim nezaboravnim i duhovitim opaskama, kao i ličnim iskustvima. Life & Style je štivo koje predstavlja ugođaj za sva čula i nesvakidašnji izraz kreativnosti ove talentovane i inspirativne mlade autorke.