Aleide Marć je, kaže Vladimir Bajac, decenijama odbijala da zapiše svoja sećanja na njihov zajednički život, ali posle deset godina ubeđivanja, i četiri decenije posle Čeove smrti, pristala je. Tako je pred nama ispovest o njihovoj zajedničkoj revolucionarnoj borbi, mnoštvo činjenica iz njihove intime koje pobijaju neke zlonamerne tvrdnje… Aleide nije ni uspevala da se često vidi sa Čeom – njegov put revolucionara nije baš omogućavao veliki broj susreta sa ženom koju je voleo i sa kojom je, za osam godina braka, imao četvoro dece. Ipak, iz ovog dela vidimo da je u pitanju bilo duboko razumevanje i uzajamno poštovanje, nastavljeno i danas, kada se Čeova supruga bori da se njegovo delo ne zaboravi.
