Retko koja knjiga sećanja pretočena u privatnu istoriju jedne zemlje i jedne porodice uspe da se jednako vešto obrati tzv. opštoj čitalačkoj publici kao i onoj stručnoj, ali i da bude kao stvorena za tinejdžere. Baš to je uspelo Lei Ipi, profesorki političke teorije na Londonskoj školi ekonomije (London School of Economics), poreklom iz Albanije, koja je detinjstvo, sve do kraja srednje škole, provela u Draču pred kraj socijalizma i u vreme postsocijalizma. Porodica joj je na različite, nekad i direktne, načine bila povezana s politikom. Pradeda joj je bio i premijer Albanije 20-ih godina 20. veka. Pisanje o odrastanju uz kult živog i neživog Envera Hodže portret je najzatvorenije države „na kraju“ Evrope, ali i građanskog dostojanstva koje opstaje i u nemogućim uslovima.
Malo je nefikcionalnih dela koja dožive uspeh kao da su ispovedni romani, što je slučaj sa Slobodnom.
Knjiga je 2022. godine dobila nagradu Ondače, Kraljevskog književnog društva, nagradu Slajtli Fokst, za najbolje prvo biografsko delo, bila je u najužem izboru za nagrade „Kosta“, „Bejli Giford“ i „Gordon Birn“. Knjigom godine Slobodnu su proglasili Njujorker, Vašington post, Gardijan, Dejli mejl, Spektejtor, Fajnenšel tajms, Tajmsov Književni dodatak, Forin afers, Sandej tajms, a postala je i bestseler nemačkog Cajta... Britanski časopis Prospekt uvrstio je Leu Ipi među deset vrhunskih svetskih mislilaca. Radovi su joj objavljeni na tridesetak jezika.
.png){kind=logo}
