Same u tišini – priče o hrabrosti i otporu žena u iranskim zatvorima
Produženi boravak u samici osuđen je kao ozbiljno kršenje ljudskih prava, ali se i dalje široko primenjuje u iranskim zatvorima. U knjizi Same u tišini, trinaest hrabrih žena, među kojima je i Nazanin Zagari-Ratklif, deli svoja iskustva zatočeništva: premlaćivanja i uznemiravanja od strane čuvara, stalnog nošenja poveza preko očiju i uskraćivanja medicinske pomoći. Besni islednici prete njihovim porodicama i lažu o njihovoj sudbini – jednoj zatvorenici čak su rekli da je mrtva.
Nijedna od ovih žena nije počinila zločin – one su zatvorenice savesti ili taoci u političkim pregovorima. Kroz psihološko mučenje, iranska država pokušava da preoblikuje njihove duše. Intervjui koji čine ovu knjigu, vođeni dok su žene bile u zatvoru ili suočene sa optužbama, predstavljaju snažna svedočanstva ličnog integriteta, otpora i hrabrosti. Same u tišini razotkriva trulež u samom središtu iranskog pravnog sistema i poziva čitaoce da se angažuju i zalažu za promene.
Zašto čitati ovu knjigu:
Snažna i potresna dokumentacija života u samici u Iranu
Svedočanstva žena koje pokazuju izdržljivost i moralni integritet
Ključan izvor za razumevanje borbe za ljudska prava i rodnu ravnopravnost
Priznati komentari:
„Istraživanje koje je gospođa Mohamadi sprovela iz zatvora, zasnovano na razgovorima sa zatvorenicama, rezultiralo je knjigom o emocionalnim posledicama samice i zatvorskih uslova u Iranu.“ – New York Times
„Svedočenja ovih hrabrih žena otkrivaju zadivljujuću sposobnost izdržljivosti i otpora... Njihova hrabrost prevazilazi granice zamislivog.“ – Irish Times
Važne napomene:
Autorka, Narges Mohamadi, dobila je Nobelovu nagradu za mir. Knjigu je napisala na osnovu podataka prikupljenih iz zatvora, gde je i veći deo dela nastao.
Neizostavno štivo za sve koji žele da razumeju ljudsku cenu borbe za slobodu u Iranu. Pogodna je i za one koji se zalažu za ljudska prava, rodnu ravnopravnost i društvene reforme.
O autoru:
Narges Mohamadi je potpredsednica Centra za zaštitu ljudskih prava i bivša inženjerka. Nakon što je 2009. ostala bez posla zbog zatvorske kazne, aktivno se zalagala za društvene reforme, prava žena i ukidanje smrtne kazne. Provela je više od osam godina u iranskim zatvorima, a od novembra 2021. bila je u pritvoru – iste godine kada je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Godine 2023. dobila je Nobelovu nagradu za borbu protiv ugnjetavanja žena u Iranu i za ljudska prava. Njena borba i delo pohvalile su organizacije Amnesti internešenal, Reporteri bez granica i PEN. Dokumentarni projekat Same u tišini nagrađen je na Međunarodnom filmskom festivalu i Forumu za ljudska prava. Njen porodica danas živi u Francuskoj.
