Bilo bi dobro, pisao sam nekad, kad bismo mi, Mađari, čitali Gombrovičeve dnevnike. Ali ne moramo otići tako daleko, bilo bi dovoljno kad bismo poznavali Vegela. To kako on ume da govori o manjinskom položaju, o odnosu provincije i centra, provincije i provincijalizma, o regionu i svetu, o mađarstvu i evropejstvu, racionalno i s osećanjem, s lokalnim iskustvima (životom) i svetski širokim horizontima, o Trijanonu – trezvene pameti i srca, birajuću uvek teže puteve, nikad ne trpajući ništa pod tepih, niti ližući, grebuckajući rane. Ali, moguće je da to samo ja mislim tako, premda bih rado bio u tom pogledu u Vegelovoj senci. Kami je pisao: „Danas se svaki pisac ukrcava u galiju svog vremena.” Veliki putnik te galije jeste Vegel.
Peter Esterhazi
.png){kind=logo}
