BIOGRAFIJE, MEMOARI, DNEVNICI, PISMA

„Nezaboravno putovanje kroz Ajnštajnov život.“
– Publishers Weekly

Loš đak. Pacifista. Fizičar. Kazanova. Izbeglica. Pobunjenik. Genije. Mislite da znate ko je Ajnštajn? Razmislite ponovo...

Njegovo lice je prepoznatljivo. Njegovo ime je sinonim za genija. Danas je on simbol naučnog napretka, ljudskog uma, pa čak i epohe. Postao je više mit nego čovek. Ali ko je zapravo bio Ajnštajn?

Dobitnik Nobelove nagrade, fizičar koji je otkrio relativnost, crne rupe i postavio jednačinu E=mc², večerao je sa Čarlijem Čaplinom u Holivudu i bio inspiracija za (visoko radioaktivni) element 99. Ajnštajn je takođe bio srednjoškolac koji je pao iz svih predmeta osim matematike, a imao je i dosije FBI-ja od 1.400 stranica.

Samjuel Grejdon ovom izuzetnom biografijom sastavljenom od 99 intrigantno različitih delova koji kumulativno otkrivaju Ajnštajnovu kontradiktornu i mnogostranu prirodu sa svih strana osvetljava život najpoznatijeg naučnika u istoriji. Od ćerke koju je izgubio do bekstva od nacista, od ljubavnih pisama do teorija koje će promeniti nauku, od pričanja viceva da razveseli tužnog papagaja Biba do odbijanja predsedničkog mesta Izraela, Ajnštajn u vremenu i prostoru oslikava portret ovog velikog čoveka koji je redefinisao način na koji posmatramo univerzum i svoje mesto u njemu.

„Pristup gospodina Grejdona pruža svež pogled na epizode koje nisu bile snažno naglašene u drugim biografijama.“
– Wall Street Journal

„Oni koji odluče da im ovo bude uvod u upoznavanje Ajnštajnovog lika i dela neće zažaliti zbog tog iskustva.“
– Kirkus Reviews

Dva eseja o Lavu N.Tolstoju. Prvi esej sina o životu svog oca, odnosima u porodici, druženju i bliskosti sa Turgenjevim, njihovim razmiricma i raspravama, itd. Drugi esej je od strane Lavovog ličnog lekara Makovickog, koji je izneo mnogo interesantnih detalja, naročito iz poslednjih dana Tolstojevog života.

Tupak Šakur je jedan od kontroverznijih modernih umetnika. Više od četvrt veka nakon smrti on ostaje neshvaćena, kompleksna i uticajna figura u svetu savremene američke umetnosti. Nudeći ekskluzivan pristup Tupakovim beležnicama, pismima i necenzurisanim razgovorima sa onima koji su ga najviše voleli i najbolje poznavali, ova biografija koju je autorizovala njegova zadužbina daje nam do sada najsveobuhvatniju i najintimniju sliku mladog čoveka koji je postao legenda na koju se već ugledaju novi naraštaji.

Autorka i scenaristkinja Stejsi Robinson – koja je poznavala Tupaka iz srednje škole, razbija mitove i ulazi u srž njegove kompleksne prirode. Rukopis je nastajao decenijama i na maestralan način otkriva moćnu životnu priču koju su oblikovale politika i umetnost – priču o vanserijskom, impulsivnom čoveku, uronjenom u bogatu intelektualnu tradiciju osnaživanja crne zajednice, o čoveku koji se nije bojao da izgovori surove istine o rasi u Americi, priču o vrtoglavom usponu i njegovim razornim posledicama. Ovo je, naravno, i priča o Tupakovoj muzici i bezvremenoj, nepokolebljivoj poruci koju nam ona šalje.

„Najveća vrednost ove knjige je poziv da se iznova promišlja svet koji je Tupaka Šakura učinio tako gnevnim.“
– New York Times

„Pred nama je portret umetnika u mladosti, neumornog duha koji je uveren u svoju veličanstvenu sudbinu čak i kad nije siguran u kom pravcu ga ona vodi.“ – Washington Post

„Fascinantno delo. Ova knjiga će oduševiti ljubitelje hip-hopa.“ – Publishers Weekly

„Nezaobilazno štivo za Tupakove fanove koje obiluje živopisnim detaljima o njegovom životu.“ – Kirkus Reviews

Dirljiva i duhovita autobiografija Dženet Makardi, zvezde serija Aj Karli i Sem i Ket, u kojoj govori o svojim borbama iz perioda kada je bila mlada glumica – uključujući poremećaje u ishrani, zavisnost i složen odnos s posesivnom majkom – i o tome kako je ponovo preuzela kontrolu nad svojim životom.

Dženet Makardi je imala šest godina kada je otišla na svoju prvu audiciju. San njene majke bio je da njena jedina ćerka postane zvezda, a Dženet je bila spremna da učini sve kako bi je usrećila. Stoga je pristala na ono što je majka nazivala „ograničenjem kalorija“, a što je podrazumevalo veoma redukovanu ishranu i merenje težine pet puta dnevno. Trpela je opsežne kućne šminkerske preobražaje dok ju je majka kritikovala rečima: „Tvoje trepavice su nevidljive. Misliš li da Dakota Faning ne farba svoje?“ Majka ju je čak kupala do šesnaeste godine, a bila je primorana da deli svoje dnevnike, imejlove i sav prihod s njom. U svojoj knjizi Drago mi je što je moja mama umrla Dženet Makardi iskreno i detaljno opisuje sve ono kroz šta je prošla – uključujući i trenutke kada se majčin san konačno ostvario. Nakon što je dobila ulogu u seriji Aj Karli, postala je poznata. Dok je njena majka bila oduševljena, često komunicirajući sa fanovima i paparacima, Dženet se borila s anksioznošću, stidom i mržnjom prema sebi, što je dovelo do poremećaja u ishrani, zavisnosti i toksičnih veza. Ovi problemi su se dodatno pogoršali nakon što je, tokom snimanja serije Sem i Ket sa Arijanom Grande, njena majka preminula od raka. Na kraju, Dženet otkriva terapiju, napušta glumu i prvi put u životu odlučuje šta ona zaista želi. Ispričana s osvežavajućom iskrenošću i crnim humorom, ovo je inspirativna priča o otpornosti, nezavisnosti i jednostavnom uživanju u pranju sopstvene kose.

„Dženet Makardi zna da napravi limunadu onda kada joj život servira limun, koristeći svoju traumu da isplete bolno smešnu priču, koja istovremeno osvetljava komodifikaciju tinejdžerki u Americi. Ma koliko ova knjiga bila duboka i lična, ona predstavlja i važan kulturološki dokument.“ – Lina Danam

„Dženetin put ka pronalaženju sebe – oslobođen očekivanja njene majke – impresivno je smešan. Ona spaja nijansirane odnose, složenu tugu, religijske turbulencije i traume iz Holivuda u jednu hrabru priču s jedinstvenim komičnim glasom.“ – Džerod Karmajkl

O autoru:

Dženet Makardi glumila je u popularnoj seriji Aj Karli, u produkciji Nikelodeona, i njenom spin-ofu Sem i Ket, kao i u Netfliksovoj seriji Između (Between). Godine 2017. napustila je glumu i počela da gradi spisateljsku i režisersku karijeru. Njeni filmovi prikazivani su na Filmskom festivalu Floride, na filmskim festivalima Salute Your Shorts i Short of the Week i drugde. Njeni eseji objavljeni su u Hafpostu i Volstrit žurnalu. Ova knjiga pretočena je i u istoimenu monodramu. Takođe, vodi podkast Empty Inside, koji se našao na vrhu Eplove top-liste, gde dovodi goste koji govore o neugodnim temama. Živi u Los Anđelesu.

Dobitnik Nobelove nagrade za mir, predsednik Afričkog nacionalnog kongresa i čelnik pokreta koji se suprotstavio aparthejdu, Nelson Mandela je bio i ostao jedan od najvećih moralnih i političkih vođa koje je svet iznedrio. Priča o njegovom životu – koju je on sam ispripovedao u Dugom hodu do slobode i koja prati njegov put od začetaka političke svesti, preko burne četvrti veka provedene iza rešetka, sve do njegove monumentalne pobede na prvim multirasnim izborima u Južnoafričkoj Republici – epsko je svedočanstvo o borbi, suočavanju sa preprekama, obnovljenoj nadi i konačnom trijumfu.

Knjiga Ovo će malo da boli – tajni dnevnici Adama Keja iz vremena kada je bio mladi lekar – postala je izdavački fenomen veka. Pročitali su je milioni čitalaca širom sveta, prevedena je na 37 jezika i adaptirana u veliku BBC-jevu televizijsku seriju. Međutim, to je bio samo deo priče – ili bolje rečeno, njen početak.

Adam Kej će vas sada ponovo nasmejati do suza svojim bolno duhovitim i iznenađujuće snažnim nastavkom Lekar koji se izlečio od pacijenata. Na iskren i pronicljiv način, Kej razmatra šta se dogodilo nakon što je okačio mantil o klin. Iscrpljen nakon godina provedenih na prvoj liniji Nacionalne zdravstvene službe, osvrće se na prošlost, korača napred i otvara stare rane, pokušavajući da pronađe odgovor na pitanje kako je život neraskidivo povezan s medicinom. Urnebesna i potresna, zastrašujuća i prosvetljujuća, ova knjiga predstavlja zadivljujući portret života iz pera jednog od najvoljenijih britanskih autora.


„Anegdote su urnebesne, privatan život fascinantan, a uvidi u zdravstvenu službu uverljivi.“ – Dejli mejl

„Izvanredno… Super čitljivo, smešno i uznemirujuće.“ – Observer

„Bogato humorom. Kejevo pisanje je stalno zadovoljstvo.“ – Dejli ekspres

Marija Božić je rođena 1976. godine u Inđiji, gde je pohađala osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Završila je Diplomatsku akademiju u Ministarstvu spoljnih poslova i master studije Etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Članica je Kola srpskih sestara. Zaljubljenik je u literarni rad. Dosad je samostalno objavlia knjigu proze Pisma.

To je kao da igraš Monopol sa drugarima, ali ti si zadužen za sve i možeš da menjaš pravila,"" rekao je. „I svi moraju da ostanu za stolom i igraju sa tobom.“
U ovoj fascinantnoj biografiji, Ben Habard razotkriva okolnosti vrtoglavog uspona Muhameda bin Salmana, mladog princa koji je preuzeo kontrolu nad Saudijskom Arabijom. Kroz detaljno istraživanje i ekskluzivne intervjue, Habard oslikava portret ambicioznog reformatora i nemilosrdnog vladara. Od velikih ekonomskih vizija do uznemiravajuće represije, knjiga pruža intiman uvid u život i dela čoveka koji menja Bliski istok. Istražujući kontroverzne odluke i geopolitičke potrese, ova knjiga je neophodan vodič za razumevanje jedne od najuticajnijih figura današnjice.

U ovoj dubokoj i inspirativnoj knjizi, Viktor Frankl istražuje temeljnu ljudsku potragu za smislom, čak i u najtežim okolnostima. Kroz lična iskustva iz logora smrti, Frankl otkriva kako je pronašao svrhu usred beznađa. Njegov pristup, poznat kao logoterapija, naglašava važnost lične odgovornosti i sposobnosti da pronađemo smisao čak i u patnji.
Ova knjiga nije samo refleksija o preživljavanju, već i vodič za svakoga ko se suočava s teškoćama u životu. Frankl nas podstiče da prepoznamo svoje unutrašnje vrednosti i smisao, pružajući nam alate da izdržimo i razvijamo se kroz najteže izazove.
U svetu koji često deluje beznadežno, Patnja zbog života lišenog smisla je poziv na buđenje: poziv da preispitamo svoje živote i pronađemo snagu u svakom trenutku.

Trideset godina je Selin vodio prepisku sa najuglednijim francuskim izdavačem: najpre kao autor u nastajanju, čije je "Putovanje na kraj noći" ostalo neprepoznato, a zatim kao ozloglašeni pamfletaš koga u posleratnoj Francuskoj niko nije hteo. Ovaj nesvakidašnji susret donosi nesvakidašnje razmene, u kojima Selin uporno, do poslednjeg daha, brani svoje delo, svoj književni stil i samog sebe kao radnika i "pronalazača". Značajna i kao istorijski dokument, prepiska rasvetljava političku klimu u Francuskoj pre i posle rata, kao i silnu želju da se po oslobođenju pošto-poto okrene novi list. Među ovim pismima nalaze se možda najžešće, najžučnije stranice koje je pisac ikad uputio svom izdavaču, a koje mu je izdavač s bezgraničnim strpljenjem oprostio samo zato što je bio siguran da ima posla sa književnim genijem - ili, Selinovim rečima "zlatnom kokom za narednih sto godina književnosti".

Inovativno preispitivanje poslednjih spisa i godina života Karla Marksa.

U poslednjim godinama života Karl Marks je proširio svoja istraživanja u novim pravcima – proučavajući nedavna antropološka otkrića, analizirajući komunalne oblike svojine u prekapitalističkim društvima, podržavajući populistički pokret u Rusiji i iznoseći kritike kolonijalnog ugnjetavanja u Indiji, Irskoj, Alžiru i Egiptu. Između 1881. i 1883. je, osim toga, prvi i poslednji put putovao van granica Evrope. Fokusirajući se na ove poslednje godine Marksovog života, ova knjiga otklanja dva glavna mita u vezi s njegovom delom: da je u poslednjim godinama života Marks prestao da piše i da je bio evrocentričan i ekonomski mislilac koji je bio zaokupljen samo klasnom borbom.

Duhovita, informativna i uzbudljiva autobiografija pevača AJRON MEJDENA, jednog od najuspešnijih, najuticajnijih i najdugovečnijih rok bendova ikada.
Ali Brus nije samo frontmen – pored toga što je jedan od najpoznatijih i najuglednijih svetskih pevača i tekstopisaca, takođe je kapetan putničkog aviona, preduzetnik, pivar, romanopisac, motivacioni govornik, radio-voditelj, filmski scenarista i pobednik u borbi protiv raka. Pored toga, takmičio se u mačevanju na svetskom nivou.
Brus smelo, iskreno, duhovito – svojim rečima (koje je rukom beležio) – iznosi mnoštvo ličnih zapažanja koja će garantovano inspirisati radoznale duše i verne fanove. Fascinantne priče iz života, koje uključuju trideset godina sa Mejdenom, solo karijeru, detinjstvo u ekscentričnom britanskom školskom sistemu, rane radove, pilotiranje i, naravno, rok scenu izbliza – to sve Brusa čini ne samo rok legendom već i legendom uopšteno, a ovu autobiografiju nezaobilaznim štivom za sve avanturističke rok duše.

A možda i nije prava ljubav kada kažem da si moje najmilije; ljubav je to što si moj nož kojim kopam po sopstvenoj duši.

Franc Kafka je upoznao novinarku Milenu Jesensku u Pragu 1920. godine. Bio je u društvu zajedničkih prijatelja i tokom razgovora ona je predložila da prevede dve njegove priče na češki. Milena je živela u Beču, Kafka u Pragu. Mnogo toga ih je razdvajalo: ona je bila nesrećno udata i mlada, a on stariji, bolestan i još uvek veren. Prva pisma su kurtoazna: njih dvoje pišu o svom zdravlju, okolini, književnim člancima, prevodu Kafkinih priča. Malo-pomalo, ton se menja, potreba da razmenjuju vesti jedno o drugom potpiruje patnju zbog razbuktale strasti.

Kafkini dnevnici su predočili istinsku dubinu tog prijateljstva, ali je u njima samo nagovešteno ono što nam otkrivaju pisma, koja se čitaju kao ljubavni roman, ali i izliv očajanja, blaženosti, samooptuživanja i samoponiženja. Zahvaljujući njihovoj izrazitoj neposrednosti i intimnom tonu, ova knjiga pruža uzbudljiv čitalački doživljaj.

Povodom sto godina od Kafkine smrti, Pisma Mileni u novom prevodu Maje Anastasijević, otkrivaju nam ličnost pisca čija je proza utisnula dubok trag u književnost XX veka.

„Po neumoljivosti s kojom otkriva ljudsku veličinu i slabost, strast i kukavičluk, ovo životno svedočanstvo može da se svrsta u red s Rusoovim Ispovestima.“
– Die Welt

„Osim lepote samih pisama, ovo je najznačajniji ključ koji imamo za razumevanje Kafkinih romana i priča.“
– New York Times

„Pisma Mileni Franca Kafke spadaju u najlepše domete književnosti.“
– Die Zeit

Roman govori o periodu života velikog ruskog pisca od objavljivanja njegovog romana "Jedan dan Ivana Denisoviča" do poslednjih susreta sa Vladimirom Putinom

U opusu Franca Kafke (1883-1924), jednog od najvažnijih pisaca našeg vremena posebno se izdvajaju dnevnici i pisma, a najpoznatija su pisma Mileni Jesenskoj (1896-1944), koju je Kafka upoznao kada je njemu bilo 36 a njoj 23. Milena je bila udata i živela je u Beču, a Kafka je živeo u Pragu. U periodu intenzivne prepiske sreli su se samo dva puta. Milena je volela i Kafku i svog muža, i nije htela da promeni svoj život. . . LOM je objavio novi prevod Procesa, jednog od ključnih romana XX veka, kao i novi prevod čuvene Kafkine novele Preobražaj, a u pripremi je novi prevod romana Amerika.

Od proleća do jeseni 1920. Kafka je poslao na stotine pisama Mileni Jesenskoj, i to je (mada njena pisma nisu sačuvana) postala možda najpoznatija ljubavna prepiska u svetskoj književnosti.

„Voleo bih da je sutra kraj sveta, onda bih mogao da sednem u prvi voz, dođem pred tvoja vrata u Beču i kažem: Pođi sa mnom, Milena. Volećemo jedno drugo otvoreno, bez straha, jer sutra je kraj sveta. . . “ „Sada volim ceo svet, a u to spada i tvoje levo rame, ne, prvo je bilo desno, i zato ga ljubim kad mi se svidi (a ti budeš tako mila i smakneš na tom mestu bluzu) u to spada i tvoje levo rame i tvoje lice nada mnom i tvoje lice poda mnom. . . “ „Ništa ne mogu da napišem, samo tumaram između redova, dodirnut svetlošću tvojih očiju, dahom tvojih usta, kao kad je lep i srećan dan koji ostaje lep i srećan čak i kad je glava tako umorna i kad me čeka dugo putovanje. . . “ „Juče sam te sanjao. Više se skoro i ne sećam šta se dešavalo u pojedinostima, samo još toliko znam da smo se neprestano preobražavali jedno u drugo, ja sam bio ti, ti si bila ja. Na kraju je tebe odnekud zahvatila vatra, setio sam se da se krpama guši plamen, dohvatio sam neki stari kaput i udarao te njime. Ali opet su počela preobražavanja, i to je išlo tako daleko da ni ti nisi više bila tu, nego sam ja bio taj koji gori i ja sam bio taj koji udara kaputom. . . “ „Pisati pisma znači ogoliti sebe pred duhovima, što oni lakomo iščekaju. Napisani poljupci ne stižu tamo kud su upućeni jer ih usput ispijaju duhovi. . . "

Autor životopisa Sulejmana I i Osmana II, istoričar i pisac Radovan Samardžić u ovoj svojoj kapitalnoj istorijskoj biografiji na osnovu pouzdanih izvora, a književnim sredstvima i stilom vrsnog prozaiste, osvetljava lik znamenitog turskog velikaša – vezira Mehmed-paše Sokolovića, jednog od najuglednijih državnika u Osmanskom carstvu, poreklom Srbina iz sela Sokolovića u Višegradskom kadiluku. Taj dečak po imenu Bajo – koji je „učio knjigu“ kod svoga strica i duhovnika u manastiru Mileševi i koga su u osamnaestoj godini „od pevnice odveli u janičare“ – uzdigao se do najvišeg položaja kod sultana Sulejmana I Veličanstvenog i njegovog sina sultana Selima II i ostavio iza sebe neizbrisiv trag kao vojskovođa, vezir i dobrotvor, graditelj mnogih mostova, česama, džamija i zadužbina, između ostalih i višegradske ćuprije na Drini. Istovremeno, njegova sudbina omogućava nam da razumemo položaj porobljenih naroda i društvene odnose koji su u XVI veku vladali u turskim vilajetima na Balkanu.

„Istorija Mehmeda Sokolovića nije okončana njegovim poslednjim putovanjem, niti je počela njegovim rođenjem. Uspomena, kult i predanje tek su svedene pojedinosti pojave koja prevazilazi sebe samu. Nisu slučajno Sokolović i njegova zaostavština smešteni u fokus najznačajnijeg romana u jugoslovenskoj književnosti i njegovog, u svakom smislu dostojnog odraza u ovdašnjoj kulturi pamćenja, na stranicama ove knjige, u njegovoj istorijskoj biografiji… Jedna sasvim naročita, lična sudbina.“ – Nikola Samardžić

PRIČA O NAJVEĆOJ POP ZVEZDI OVE GENERACIJE IZ ERE U ERU

Tejlor Svift je dostigla vrhove top lista muzičkim stilovima koji pokrivaju sve od kantrija preko popa i folka do indi-roka. Sada, ova neodoljiva biografija priča priču o tome kako je jedna od najvećih pop ikona od odrastanja na farmi jelki dospela do rasprodatih arena širom sveta.

ŽIVIMO U ERI TEJLOR SVIFT

Od njenog eponimnog debitantskog albuma 2006, ova pop superzvezda prodala je više od 200 miliona albuma, rasprodala bezbroj arena dok je obilazila svet i oborila je rekorde u prodaji karata svojim Eras filmom. Postala je jedan od najuticajnijih umetnika svoje generacije, najveća pop zvezda na svetu danas.

Inspiracija i glas mladim devojkama, ženama i LGBTQ+ zajednici širom sveta, Tejlor je otvorena feministička ikona, aktivistkinja, moćna preduzetnica i jedna od najplodnijih tekstopisaca zadnjih godina. Spotifaj ju je 2023. proglasio za najstrimovaniju umetnicu globalno, jedina je umetnica koja je osvojila četiri Gremija za album godine i vešto menja stil sa svakim novim albumom; njena zvezda ne pokazuje znake gašenja.

U ovoj zabavnoj biografiji, autorka i muzička novinarka Kerolajn Salivan popisuje Tejlorino putovanje od mlade kantri umetnice do fenomena pop muzike, obuhvatajući njene veze visokog profila, priče iza njenih pesama i njenu evoluciju kao umetnice – iz ere u eru.

„Kerolajn Salivan nam nudi dobru, straomodnu, pomno istraženu biografiju. Koristeći Eras koncept kao strukturu, ona prati početak Tejlorine karijere, a zatim posvećuje poglavlje svakom albumu i njemu srodnom razvoju.“ – Entertainment Now

Uz zadivljujući fotografski deo sa slikama koje prikazuju celu njenu karijeru, ovo je najkompletniji portret jedne od najpopularnijih umetnica na planeti.

O autoru:
Kerolajn Salivan je novinarka i brodkasterka koja se bavi pop i rok muzikom, a pisala je za Gardijan, Tajms, Vog i Kosmopoliten. Autorka je pet knjiga: Bye Bye Baby: My Tragic Love Affair with the Bay City Rollers, Madonna: Album by Album, Ed Sheeran: Writing Out Loud, Adele: The Other Side i Dua Lipa: The Unauthorized Biography.

Fordov biznis svet otvoriće vam vrata poslovne mudrosti, istančane vizije i objektivnog sagledavanja biznisa iz različitih uglova.

Moj život i rad nije obična autobiografija, već kolekcija vizija o napretku, biznisu, društvu i pogleda na efikasan rad, pravičnu zaradu, odnos poslodavac–zaposleni iz pera jednog od najuspešnijih biznismena svih vremena. U 21. veku ovi pogledi i vizije tvorca moderne industrije relevantniji su nego ikad!

Radili za mašinom ili vodili višemilionski posao – Henri Ford, njegovi principi i metodi motivisaće vas i učiniti da unapredite svoju efikasnost i upravljanje, donesete prave odluke i postignete ciljeve. Isto tako će vam pružiti i žive primere rešavanja poslovnih teškoća, pokretanja biznisa od nule i uspostavljanja organizacije koja daje rezultate i od koje podjednako koristi imaju i zaposleni i poslodavci, a ujedno i celo društvo.

Životi Ave Gardner, Grejs Keli, Rite Hejvort i Elizabet Tejlor, van svetlosti reflektora.

Kratke biografije četiri velike filmske zvezde vraćaju nas u zlatno doba Holivuda. Imale su svet pod nogama, horde obožavalaca i romanse sa najvećim zavodnicima tog vremena. Boginje u očima publike, ove dive su bile i najpoželjnije žene na svetu, koje su opsedali fotografi i novinari.

Temperamentna i neukrotiva Ava Gardner, riđokosa zavodnica koja oduzima dah Rita Hejvort, elegantna i senzualna Grejs Keli i veličanstvena lepotica ljubičastih očiju Elizabet Tejlor inspirisale su milione gledalaca, a njihov život je spolja ličio na bajku. Iza luksuza i glamura krile su se ranjive, stidljive i nesigurne žene od krvi i mesa, koje su samo želele da budu voljene. Ali ljubav im je izmicala i njihovi životi bili su obeleženi usamljenošću, razvodima, zavisnostima, zlostavljanjem i razočaranjima. Sve su platile visoku cenu da bi stigle do vrha.

Kristina Morato otkriva ljudsku stranu nezaboravnih zvezda XX veka, čije su sudbine bile mnogo dramatičnije od života bilo kog lika kojeg su tumačile na velikom platnu.

„Knjiga o ženama, napisana iz prevashodno ženskog i feminističkog ugla.“
– Harper’s Bazaar

„Delo za široku čitalačku publiku, ne samo za ljubitelje sedme umetnosti.“
– Culturamas

Pred vama se nalazi posebno izdanje poznate knjige memoarske proze Viktora Frankla Čovekova potraga za smislom – izdanje za mlade. Ovo izdanje obuhvata hronologiju autorovog života, rečnik pojmova, kao i predgovor Džona Bojna, autora romana Dečak u prugastoj pidžami. Franklovo iskustvo u logoru tokom perioda Holokausta, neobičan je primer potrage za smislom kroz patnju, stradanje i traumatična iskustva. Poput Dnevnika Ane Frank Franklov klasik psihologije pruža univerzalne lekcije o načinu prevazilaženja teškoća i pronalasku svrhe života, daje nezaboravne poruke utehe i vođstva.

U osamnaestoj godini, Mansur Adajfi napustio je svoj dom u Jemenu zbog kulturne misije u Avganistanu. Nikad se nije vratio. Pošto su ga vojni zapovednici oteli, a zatim prodali SAD posle 11. septembra, nestao je u Gvantanamo Beju, gde je proveo narednih četrnaest godina kao pritvorenik broj 441.

Ne zaboravite nas ovde pripoveda dve paralelne priče o odrastanju: o improvizovanom isturenom položaju koji postaje najozloglašeniji svetski zatvor i o nedužnom mladiću koji izranja iz njegovog mraka. Stigavši kao tvrdoglavi tinejdžer, Mansur je preživeo zloglasni logorski program ispitivanja i postao opasni i okoreli otporaš koji je predvodio zatvorske pobune i štrajkove glađu. Ali s vremenom je izrastao u čoveka pod nadimkom Problematični Smeško: u učenika, pisca, pravozastupnika i istoričara. Dok je bio u Gvantanamu, napisao je niz rukopisa koje je u vidu pisama slao svojim advokatima, a zatim ih, u saradnji s nagrađivanim piscem Antoniom Ajelom, pretočio u ovu životnu hroniku. S neočekivanom toplinom i saosećajnošću, Mansur razvija pripovest o borbi za nadu i preživljavanje u nezamislivim okolnostima, osvetljavajući bezgraničnost ljudskog duha. A kroz svoju priču takođe priča i onu o Gvantanamu, pružajući besprimeran pogled na jedno od najtajnovitijih mesta na svetu i na ljude – pritvorenike i čuvare u jednakoj meri – koji su tamo živeli s njim.

Dvadeset godina posle 11. septembra, Gvantanamo je i dalje otvoren i u trenutku neizbežne procene, Mansur Adajfi nam pomaže da razumemo šta se zapravo tamo događalo – kako jezivo tako i lepo – i nudi nam zadivljujuće svedočenje o iskustvu koje ne možemo sebi dozvoliti da zaboravimo.

Intimna biografija najfascinantnijeg i najkontroverznijeg inovatora našeg doba – vizionara koji krši pravila i koji je pomogao svetu da uđe u eru električnih vozila, privatnog istraživanja svemira i veštačke inteligencije. O da, i koji je preuzeo Tviter.

Ajzakson je dve godine Maska pratio kao senka, išao s njim na sastanke, obilazio fabrike i provodio sate intervjuišući njega, njegovu porodicu, prijatelje, saradnike i protivnike. Rezultat je insajderska biografija, puna neverovatnih pobeda i previranja, koja se bavi pitanjem: jesu li demoni koji pokreću Maska neophodni za inovacije i napredak?

„Šta god da mislite o gospodinu Masku, on je čovek koga valja razumeti – zbog toga treba pročitati ovu knjigu.“
– Economist

„Ova knjiga je kao ključ za dešifrovanje koji povezuje različite Maskove opsesije u koherentni pogled na svet sa neverovatno konkretnim ciljem u središtu.“ – Politico

„Ajzakson je prikupio informacije od onih koji se Masku dive ili ga kritikuju. On ih sve izlaže. Duboko očaravajuća pripovest o spektakularnom američkom inovatoru.“ – New York Journal of Books

„Jedan od najvećih biografa u Americi napisao je obimnu knjigu o najbogatijem čoveku na svetu. Ovo je biografija brzog ritma o taštom, briljantnom, povremeno surovom čoveku čije ambicije aktivno oblikuju budućnost čovečanstva.“ – CBS Sunday Morning

Uzbudljiv roman o stvaraocu čuvenog CRVENOG FERARIJA

Modena, 1899. Romantični vek revolucija i otkrića upravo se sprema da ustupi mesto novoj epohi, ali grad, kao i uvek, proslavlja svog sveca zaštitnika među vašarskim tezgama i drevnim mirisima vina i suhomesnatih proizvoda. Čvrsto privijen na majčine grudi, tek rođeni Enco drema u toj čudesnoj atmosferi. Odjednom, veliki metež, krici, reka ljudi koji beže: iza njih zaprepašćujuće vozilo, kloparajuća kočija koja se kreće bez konja. Prvi automobil viđen u Modeni. Za volanom je Fredo, Encov otac.

Enco, san jednog dečaka vrvi od muzike i buke koja prati putovanje između detinjstva i zrelog doba: toplina i muka porodičnog života, otkrivanje talenata, prva ljubav, izazovi i poteškoće. Pored mladog Ferarija tu su i nezaboravni likovi: Điza, začetnica borbe za ženska prava, Dino, Encov brat zadojen književnim i nacionalističkim idejama, i Negus, razbojnik zlatnog srca. Glavni i sporedni likovi u ovoj knjizi kreću se po veličanstvenom životopisu jedne zemlje u vrtlogu futurizma i socijalističkih štrajkova, dekadentnog D’Anuncijevog stila i vatrenih mitinga još uvek revolucionarnog Musolinija. U iščekivanju šta će se desiti Encu i čitavoj Italiji, tu je i užasno iskušenje Velikog rata.

„Izuzetan pisac kakav je Enriko Brici ubedljivo je dočarao Enca Ferarija upečatljivom knjigom posvećenom ovom tajanstvenom mladom čoveku i geniju.“ – la Repubblica

„Život pulsira među stranicama ovog jednostavnog i dopadljivog romana tako da, poput zvuka motora, odjekuje ulicama kuda je koračao izuzetan čovek čije želje odražavaju samu suštinu protivrečnog, brzog i sumanutog veka. Bricijev stil pisanja je zadivljujući, saosećajan na pravim mestima, spontan i sposoban da prikaže neverovatan život ovog jedinstvenog čoveka.“ – Corriere della sera

U velikoj panorami umetnosti 20. veka, malo je ličnosti koje sažimaju obećanja i paradokse svog doba poput Mena Reja (rođen kao Emanuel Radnicki).

Ovaj enigmatični polimat ispleo je bogat mozaik umetničkih doprinosa koji su obuhvatali slikarstvo, stvaranje objekata, filmsku umetnost i, najizrazitije, fotografiju.

Prosvetljujuća knjiga Artura Luboua, Men Rej: Umetnik i njegove senke, istražuje složeno nasleđe ovog američkog umetnika, s posebnim osvr- tom na njegov neizbrisiv uticaj na svet fotografije – medij koji je zauvek transformisao, od tamne sobe do galerije.

U dobu kada je fotografija uglavnom smatrana alatom za puko dokumentovanje, Men Rej je uveo šašav, sanjarski kvalitet u medij. Kroz njegovu jedinstvenu alhemiju, fotografije nisu bile samo slike, već dimenzionalne naracije pune senki, misterija i iluzija. Bio je jedna od ključnih figura koje su proširile granice medija kako bi fotografi- ja bila prepoznata ne samo kao pomoćna umetnička forma već kao glavni medij umetničkog izražavanja.

Artur Lubou vodi nas kroz razne Rejeve istraživačke faze, razla- žući njegove revolucionarne tehnike – solarizaciju, rejograme i dvo- struku ekspoziciju među njima. To nisu samo tehničke fusnote već ključne tačke za razumevanje veštine kojom je Men Rej zamaglio granice između stvarnosti i apstrakcije. (iz pogovora Kamenka Pajića)

„Knjiga otkrovenja. Čitajući ove priče, ne znaš da li si pozvan u njegov um ili u njegovu dušu.“
– Raj Loriga

„Ovo je nešto poput fragmentarne autobiografije, nepotpune, pomalo i tajanstvene. Ali verujem da će čitaocu pružiti maksimum informacija o meni kao sineasti, kao pripovedaču (piscu), i na koji se način sve to prožima s mojim životom.“ Ovako svoju knjigu opisuje Pedro Almodovar u uvodnom delu, ujedno predstavljajući i svaku od dvanaest pripovedaka od kojih se sastoji. One obuhvataju različita razdoblja od kraja šezdesetih pa sve do danas, a pored toga što daju uvid u evoluciju Almodovara kao umetnika, one su i odraz intimnih opsesija kao što su: mračno doba školovanja, neprijatne strane popularnosti ili eksperimentisanje sa žanrovima. Svojom blagom i pronicljivom pažnjom Almodovar se u knjizi trudi da ljudske strasti sjedini s nedokučivom logikom života pa razmatra celokupni spektar boja naše duše: bol, tugu, ljubav, čežnju, ushićenje, nemir, neobuzdan poriv za komuniciranjem, i izbezumljenost ćutanjem.

„Almodovarova proza vešto je napisana i duhovita, baš kao i njegovi filmovi. On je poput žestokog Vorhola.“ – Times

„Majstor pripovedanja neobuzdanih i smelih priča“. – Le Quotidien du Cinéma

Priče i sećanja Marine Cvetajeve.

„Za razliku od poezije, u prozi je Marina Cvetajeva pisala stalno i isključivo o sebi. Malo je u svetu dela u kojima su pisci imali hrabrosti da s tolikom otvorenošću govore o svojim najprivatnijim problemima. U svojim prozama Cvetajeva je u tom pogledu išla dalje od Rusoa, dalje od Tolstoja, dalje i od svih književnica koje poznajemo. Čitajući njene ispovesti, ponekad hvatamo sebe kako nam zastaje dah od iznenađenja. Prvi put sa svom otvorenošću izlazi nam pred oči jedan problem o kome se nije dovoljno raspravljalo. O ženama su dosad najdublje pisali muškarci. Tek Cvetajeva pokazuje kakvi neslućeni slojevi postoje u psihičnosti žene, slojevi koje tek treba da nam otkrije buduća ženska literatura. Ne ženska zato što bi je pisale žene ili što bi bila namenjena ženama, nego u kojoj bi žena imala smelosti da misli kao žena i piše kao žena, te da nam otkrije to što je u literaturi dosad ostalo neotkriveno.“ – Petar Vujičić

Priznata rokenrol novinarka Lesli-En Džouns oživljava nasleđe Rolingstounsa – ikoničnog, komercijalno nezaustavljivog benda – prikazujući njegove članove kao fascinantne, kontradiktorne i povremeno uznemirujuće osobe.

Već je njihov prvi nastup u džez klubu Marki, u londonskom Oksford stritu, 12. jula 1962. upalio iskru i zapečatio im sudbinu. Povratka više nije bilo, a ovih petoro belih britanskih klinaca počelo je da svira muziku crne Amerike. Izbrusili su svoj oštri, prepoznatljivi stil rok-pop muzike, zadržavši snažan prizvuk bluza i slaveći uživanje u ženama, seksu i drogama. Proglašeni za bend koji kvari omladinu, uništava moralne vrednosti i prenosi đavolske poruke, obeležili su istoriju muzike nekim od najuzbudljivijih numera ikada snimljenih.

Kako su krajnji protivnici establišmenta postali globalni brend koji danas poznajemo? Ko je sve na tom putu stradao, a šta se zaboravilo? Može li se umetnik ikada zaista odvojiti od umetnosti?

Knjiga Lesli-En Džouns prati ovaj kontradiktorni, specifični i nezaustavljivi bend kroz nadanja, slavu i izgnanstvo tokom njihove slavne prošlosti pa i dalje u tekuće vode savremene rok scene. Dobri, loši, a često i ružni, evo Rolingstounsa kakvih nikada ranije nije bilo.

„Nijedna rokenrol priča ne poseduje toliko nijansi kao priča o Stounsima. Stvarno je posebna. I konačno je dobila dovoljno svestranog autora da osvetli svaki njen aspekt.“
– londonmusictours.org

„Ovde nije reč o muzici koju je bend stvorio, već o životima članova ispričanim tako da imate utisak da ih sve lično poznajete. Čita se u dahu baš kao i svaka važna knjiga.“
– goodreads.com

U Aušvicu nije bilo ni prošlosti ni budućnosti – samo preživljavanja. Prilagodili bismo se tom neobičnom životu u ovozemaljskom paklu ili ne bismo izdržali.

Rođen u Lajpcigu, u jevrejskoj porodici, Edi Jaku je bio tinejdžer kad se njegov svet okrenuo naglavačke. Devetog novembra 1938, tokom zastrašujuće Kristalne noći, Edija su pretukli nasilnici SS-a, uhapsili ga i poslali u koncentracioni logor s hiljadama drugih Jevreja širom Nemačke. Svakog dana tokom narednih sedam godina svog života Edi se suočavao s nezamislivim užasima u Buhenvaldu, Aušvicu, da bi naposletku bio prisiljen na Marš smrti tokom poslednjih dana Trećeg rajha. Nacisti su Ediju oduzeli sve – porodicu, prijatelje, zemlju. Ali nisu mu slomili duh.

Uprkos svemu, Edi je našao volju za životom. Preplavljen zahvalnošću, obećao je sebi da će svakog dana zahvaljivati na dragocenom daru i osmehivaće se u slavu šest miliona Jevreja koje je Hitler pobio. U vreme dok je pisao ovu knjigu, u dobi od sto godina, uprkos svemu što je pretrpeo, Edi je sebe nazvao najsrećnijim čovekom na svetu. U svojim upečatljivim memoarima, ovaj rođeni pripovedač deli svoju mudrost i razmišljanja o tome kako je živeo na najbolji mogući način, toplo i otvoreno govoreći o moći zahvalnosti, trpeljivosti i dobrote. Život može biti divan ako ga učinite divnim. S Najsrećnijim čovekom na svetu Edi nam je pokazao kako.

„Gde ima života, ima i nade. A gde ima nade, ima i života.”

Ispunjen uvidima o prijateljstvu, porodici, zdravlju, moralu i mržnji, i jednostavnim uverenjima koja su uticala na njega, Edi Jaku svojim Najsrećnijim čovekom na svetu nudi bezvremene lekcije čitaocima svih uzrasta, naročito mladim ljudima današnjice.

Nakon smrti džez trubača Četa Bejkera, pronađen je rukopis, početak autobiografije koju je nameravao da napiše.

Taj tekst pod naslovom Kao da sam imao krila obuhvata period od 1946-1963, i u njemu se Čet priseća detinjstva, sviranja u vojnom orkestru u Berlinu, muzičke karijere koju je započeo na Zapadnoj obali i odlaska u Evropu.

Paralelno sa velikim uspehom koji je postigao kao muzičar (čak je i glumio u nekoliko filmova), Četov život su obeležile žene koje je voleo, ali i narkomanska zavisnost zbog koje je neretko završavao u zatvoru. Prepričavajući nam niz anegdota o muzičarima sa kojima je nastupao – između ostalih sa Čarlijem Parkerom i Džerijem Maliganom – Bejker nas u ovoj knjizi ponekad hladno, ponekad lirično, ali uvek iskreno, uvodi u svoj svet u kojem je svirao džez kako ga je osećao, i živeo kako je on to želeo.

Čet Bejker (1929-1988) je jedan od najomiljenijih džez trubača. Odlikovalo ga je izuzetno emotivno sviranje i pevanje, što ga je učinilo izuzetno popularnim i kod publike kojoj džez nije blizak. Bio je pripadnik Cool, odnosno West coast škole džeza, prepoznatljive po prefinjenim aranžmanima. Džejms Din džeza, kako su ga zvali zbog lepog izgleda, pronađen je mrtav na jednom pločniku u Amsterdamu. Pretpostavlja se da je pao nagnuvši se kroz prozor hotela u kojem je boravio.