DOMAĆE BIOGRAFIJE, MEMOARI, DNEVNICI, PISMA

Knjiga sećanja na Velju Pavlovića ovde je da ne zaboravimo našeg „dobrog duha Beograda“ i podsetimo se onoga što je radio i ostavio nam kao deo naših života u ovom gradu.

„Čitav svet, pa i kulturu u njemu, osećam rokenrol srcem.“ Velimir-Velja Pavlović 1953 - 2022

„Dobri duh Beograda“, „svetionik kulture koji daleko baca svetlo sa vrha Beograđanke“, rođen je, živeo i umro u Beogradu. Preko 40 godina bio je u novinarstvu. Od 1978. radio je u Studiju B, gde je postao urednik kulturnog programa. Od 1992. vodio je emisiju „Nivo 23“. Razgovori s eminentnim gostima vođeni tokom burnih devedesetih i kasnije, pune tri decenije, dragoceno su svedočanstvo vremena i skoro da nema domaćeg značajnog stvaraoca u kulturi koji nije prošao kroz ovu emisiju. Nakon toga je radio vrlo zapažene serijale „Duhovnici“ i „Nezaštićeni svedok“.

„Novinarstvo je jedna od onih retkih profesija koje imaju misiju. Trebalo bi da popravlja svet, da se bori u ime i za račun obespravljenih, zaboravljenih, napadnutih bez razloga od razularene rulje. Ima profesija kao što su hirurg, sudija, sveštenik, kojima se ne možete baviti ako imate prljave ruke . . . Ali i novinar mora biti osoba besprekornog morala, jer ko će inače da vam veruje u to što pišete i govorite?!“
iz intervjua Velje Pavlovića za „Večernje novosti“, 2019.

„Velja Pavlović je bio (strašno je govoriti o njemu u prošlom vremenu) iz onog reda kulturnih pregalaca koji se opasno proredio. A to su oni koji zastupaju osetljivu zonu dobrog duha Beograda. Bio je radoznao, otvoren za druženje i komunikaciju, odabrao je da se bavi kulturom u najširem smislu, i to na TV-mediju, gde je kultura ponajviše nastradala pod naletom olake brzine, površnosti i neznanja. Veljin kulturni serijal „Nivo 23“ (to je bio sprat one zgrade čiji je simbol bio Duško Radović) godinama je predstavljao i otkrivao znane i neznane. Sada to ostaje kao nedosegnut uzor.“ - Milan Vlajčić

„Sve što je radio, činio je iz jednog posebnog ugla koji je ostalim novinarima bio nedostupan. Možda i nerazumljiv. Bio je skroman, blag, i duboko uveren da istražujući teme o kojima je pisao i govorio, istrajno izgrađuje sebe. I toga se nije stideo. A i bez uobičajene ambicije i želje da sebe stavlja u prvi plan. “ - Mirjana Ognjanović

„Zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni“, ovo geslo kao da je vodilo Velju Pavlovića kroz život. Kada opisuje svoj doživljaj Božića u planini: „Sneg i neprohodni smetovi, zima kada drvo puca od hladnoće a nebo je vedro, noću obasjano zvezdama posebne zlatne boje koju nikad ne vidimo u gradu, već samo iznad brda i šuma“, veruješ da je on sad tamo, među tim zlatnim zvezdama.

Knjiga „Moja igra, moj put” je autobiografija slavnog košarkaškog trenera koji je svoju ljubav prema sportu, predanost i uspeh krunisao svetskim zlatom. Ali, ovo nije samo autobiografija, niti je samo knjiga o košarci i o treniranju. Ovo je knjiga o životu, o principima i vrednostima koje vode do uspeha. Znanje, iskustvo i pobednički pogled na svet koji su nesebično dati u ovoj knjizi mogu se primeniti na svim životnim poljima.

U srpskoj istoriji malo je političara koji su ostavili toliko dubok trag kao Nikola Pašić, ali je još manje onih koje je neko opisao sa toliko pronicljivosti kao Slobodan Jovanović. Pred nama se nalazi portret čoveka koji je decenijama upravljao Srbijom, preživljavao dinastijske sukobe, prevrate, ratove, diplomatske krize i smene epoha, često ostajući zagonetka čak i najbližim saradnicima. Jovanović ne piše kao istoričar sa distance, već kao Pašićev savremenik koji razume mehanizme vlasti i vreme o kom govori. Njegov Pašić nije nacionalni heroj, ali ni potpuni negativac. On je oprezan, ćutljiv i neprobojan čovek ogromnog političkog instinkta, sposoban da čeka, procenjuje i nadživi protivnike. Istovremeno, Jovanović otkriva i tamnu stranu njegove politike: partijsku državu, trgovinu uticajem, zakulisne dogovore i sistem u kom je vlast često bila važnija od principa. Kroz ovu knjigu oživljava epoha u kojoj Srbija pokušava da iz mlade kneževine preraste u modernu državu. Zato je i Jovanovićeva biografija Nikole Pašića mnogo više od političke studije. Ona je jedna od ključnih knjiga o prirodi vlasti u Srbiji.
„U tome nemirnom skupu balkanskih plahovitih političara on je izgledao kao kakav stari paša, tih i prepreden. Njegov uspeh, možebiti, objašnjuje se baš time što je bio unekoliko drukčiji nego njegova sredina.“
Slobodan Jovanović

O autoru:
Slobodan Jovanović (1869–1958), pravnik, istoričar, univerzitetski profesor i političar. Nakon školovanja u Ženevi i Parizu, radio je kao diplomata i profesor. Predavao je na Pravnom fakultetu u Beogradu pune 43 godine, a obavljao je i dužnosti dekana Pravnog fakulteta i rektora Univerziteta u Beogradu. Bio je član SANU, a od 1928. do 1931. godine i njen predsednik. Tokom Prvog svetskog rata bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi srpske vojske, a nakon rata učestvuje kao ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919. Aktivno se uključio u politički život u martu 1941, kada je postao potpredsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije. Tokom Drugog svetskog rata boravi u Londonu. Bio je predsednik emigrantske vlade Kraljevine Jugoslavije u dva mandata, u periodu od januara 1942. do juna 1943. Nakon završenog rata živi u Londonu, sve do smrti 1958. U odsustvu je u Beogradu 1947. osuđen na 20 godina robije i gubitak političkih i građanskih prava. Sudski je rehabilitovan 2007. godine. Napisao je veliki broj knjiga.

Rođen 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin, gde i danas živi. Objavio je preko 50 knjiga, a njegovi pozorišni komadi izvođeni su s velikim uspehom na našim scenama.

Nastavak Dnevnika Bore Ćosića (nakon Dnevnika 2013-2020), i aktuelan i bezvremen, od onih je knjiga koje se uvek čitaju više puta, i u kojima se uvek otkrije nešto novo, kakva su i druga dela našeg velikog pisca. Tu su reminescencije na mnoge velike umetnike koji su obeležili XX vek, zapisi o jednom vremenu koje kao da je nepovratno nestalo. . .

„U korenu tog doktorskog doma odigrala se čitava egzistencijalno lingvistička drama, krhanje jednog života, uz istovremeni rast tog antičkog, renesansnog, a zapravo sasvim modernog evropskog duha, čiju potvrdu držim danas u ruci. Slučaj je to sasvim montenjski, a ne dekartovski, što bi i moj Radomir, da ga još imam, potvrdio. Jer se upravo u uslovima naše balkanske zaturenosti, stvari odvijaju ovim protivurečjem, iz blata i kala nesrećnih okolnosti, do nedostižnih vrhova svake pameti i dara. Jer nije ni zaumnost nadrealizma nikla jedino na uglu Obilićevog venca, u domu Ristićevom i Vučovom, među luksuzom i lakejskom poslugom, nego upravo i u savamalskom prizemlju Davičovom i onom, Đorđa Kostića, kod ko zna kakvih prilika Dade Aleksića, Moni de Bulija i Vujice Rešin Tucića. Eto moga dodatka Doručku kod Majestica, koji, očito, nastavlja se.“ (15. jun 2020)

Argentinski roman – Drago Pilsel: Fascinantna ispovest o begu iz mraka prošlosti

Argentinski roman je potresna, hrabra i duboko iskrena autobiografija Draga Pilsela koja je uzdrmala čitav region. Ovo nije samo knjiga o jednom životu, već hirurški precizna analiza porodičnog nasleđa, političkog fanatizma i teškog puta ka istini i oproštaju.

Drago Pilsel nas vodi kroz hodnike svog detinjstva u Argentini, u porodici koja je bila srce ustaške emigracije. Odrastao u senci Ante Pavelića, koji je posećivao njegovu kuću, i vaspitavan u duhu ekstremnog nacionalizma, autor opisuje svoj neverovatan put transformacije:

Od radikalizma do mira: Kako je mladić koji je bacao kamenje na sinagoge postao borac za ljudska prava.

Porodične tajne: Bolno suočavanje sa očevom ulogom u ustaškom pokretu i nestanak brata Branka u Domovinskom ratu.

Duhovna potraga: Put od ambicioznog bogoslova do novinara i teologa koji propoveda ekumenizam i pomirenje.

"Argentinski roman" je istorijski dokument: Prvi put dobijamo uvid "iznutra" u život hrvatske emigracije u Argentini nakon 1945. godinePilsel beskompromisno kritikuje sopstvene greške, nudeći primer kako se osloboditi okova mržnje. Napisan dinamično, poput trilera, ovaj roman se čita u jednom dahu, ostavljajući dugotrajan uticaj na čitaoca.

Kritičari širom Balkana ocenili su ovo delo kao "najvažniju autobiografiju decenije". Pilselova sposobnost da voli svoje roditelje, a istovremeno osudi njihovu ideologiju, čini ovu knjigu vrhunskim moralnim činom.

Priča o treneru koji je stvarao šampione i pokorio Evropu.
Postoje treneri koji vode tim.
Postoje treneri koji osvajaju trofeje.
A onda postoji Željko Obradović.

Najtrofejniji trener evropske košarke nije postao legenda slučajno: devet titula prvaka Evrope, desetine trofeja i generacije igrača koje je pretvorio u pobednike.

Knjiga „Na putu ka slobodi“ donosi snažnu i ličnu ispovest Katarine Petrović – žene koja je postala simbol građanske hrabrosti i borbe za istinu. Ovaj autobiografski zapis vodi čitaoca kroz događaje koji su potresli javnost i otvorili brojna pitanja o pravdi, odgovornosti i ličnom integritetu.

Katarina Petrović, policijska službenica iz Valjeva, dospela je u žižu javnosti nakon što je otkrila informacije povezane sa slučajem koji je postao poznat kao afera „Kum“. Nakon toga usledili su privođenje, sudski postupci i snažni pritisci, ali i talas javne podrške koji je pokazao koliko je važno ostati dosledan sopstvenim principima.

U ovoj knjizi autorka iz prve ruke govori o svom putu – od trenutka kada je odlučila da istupi i progovori, preko suočavanja sa posledicama takve odluke, pa sve do unutrašnje borbe za slobodu, dostojanstvo i istinu. „Na putu ka slobodi“ nije samo svedočenje o jednom slučaju, već i priča o ličnoj hrabrosti, profesionalnoj etici i ceni koju pojedinac ponekad mora da plati kada odluči da stane na stranu pravde.

Pisano jasno, direktno i emotivno, ovo delo predstavlja snažan dokument vremena i podsećanje da pojedinac, uprkos pritiscima i okolnostima, može ostati veran svojim vrednostima.

"Politički put Borislava Pekića otkriva život čoveka koji je, mnogo pre nego što je napisao „Vreme čuda“, postao čudo sam po sebi: mladić osuđen na dugogodišnju robiju koji je u mraku zatvorske ćelije pronašao svetlost svoje buduće književnosti. Njegovo „hodočašće“ kroz totalitarni poredak nije ga slomilo – naprotiv, iz njega je izašao duhovno slobodniji od mnogih koji su bili „na slobodi“.

Između prošlosti koja će kasnije oživeti u „Zlatnom runu“ i budućnosti koju će mračnim intenzitetom dočarati u „Besnilu“ i „Atlantidi“, Pekićev stvarni život ostao je njegovo najuzbudljivije delo. Emigracija u London donela mu je stvaralački zenit, a povratak u Srbiju krajem osamdesetih – ulogu jednog od prvih modernih demokrata, čoveka koji je u vreme političkog meteža i straha, insistirao na dijalogu, slobodi i moralu.

Ova knjiga prati sudbinu čoveka čiji je život, kao i njegove knjige, istovremeno i mit, i opomena, i avantura duha. Od prvih koraka kroz „toplog zeca“ do poslednjeg pozdrava pred Narodnom skupštinom u „mrtvoj tišini“, Pekić ostaje lik koji kao da je iskoračio iz sopstvenih romana – uporan, hrabar, nepotkupljiv.

Politički put Borislava Pekića je biografija koja se čita kao lična istorija jednog naroda i jednog veka. Knjiga za sve koji u istini traže smisao, u otporu dostojanstvo, a u književnosti – slobodu.

Jedan od najuspešnijih srpskih trgovaca šljivom u XIX veku, ,,plavo zlato" izvozio je u evropske prestonice, čak i preko bare - u Ameriku , radan, bez poroka, ponavljao je da dela govore više od hiljadu reči, voleo je svoju braću, i sve što je stekao ostavio je otačastvu.

Usamljena žena, plemenita, dostojanstvena, čvrstih uverenja, štedljiva, pobožna, podelila je sve što je stekla siromašnim učenicima da se obrazuju i postanu nova srpska inteligencija

Proizvođač hrane, trgovac, industrijalac, gradiljelj, kulturni delatnik,, mecena, zastitnik, i prijatelj istaknutih umetnika, dobročinitelj koji je ostavio trajan pečat vojvođanskoj ravnici.

Veliki patriota, borio se za istinu, pravdu i očuvanje srpstva. Učestvovao u ključnim oslobodilačkim ratovima, bez dlake na jeziku, junak za primer, i srce i dušu i sve što je uštedeo ostavio je otečesetvu.

Beograđanin se postajalo na dva načina - ili rođenjem ili doseljavanjem. Grad je pružao šansu za uspeh i domaćim i pridošlim žiteljima. Svi koji ga iskreno vole su u Beogradu nalazili svoje mesto i parče sunca za sebe. Odatle su se širili naokolo po Srbiji i svetu. Radoznalost da saznamo ko su ljudi izrasli na velegradskom asfaltu i utkani u legendu o Beogradu stvorila je potrebu da ih imenujemo...

Najkompletnija biografija žene o kojoj je napisana najlepša ljubavna pesma na srpskom jeziku

„U mom dugom, upornom i nepojamnim preprekama zasutom traganju za istinom o Dunđerskima, utkana je samo želja da se ispravi istorijska nepravda naneta ovoj časnoj porodici uglednih vojvođanskih Srba i da se osvetli tajnovit i nedodirnut skoro mit o Lenki, Jeleni Dunđerskoj, najmlađoj kćerki Sofijinoj i Lazarevoj, kojoj je u slavu napisana labuđa pesma Lazara Kostića Santa Maria della Salute.

I kanim da ispričam priču o Lenki i Lazaru, o njihove četiri godine uzajamne naklonosti, a da za neku drugu knjigu, možda, ostavim sve ono što sam prikupio o delu i životu Lazara Kostića i o porodici Dunđerski. A tragao sam za podacima o Lenki, da je osvetlim kao ličnost, jer je o njoj malo napisanoga i malo dokumenata o njenom bivanju na ovim prostorima postoji. Na kraju traganja našao sam ponešto što je bilo zatamnjeno u vremenu i čitalac će imati priliku da o Lenki sazna ono što nije bilo znano.“
– Pero Zubac

Egon Savin prvi je dobitnik nagrade “Dejan Mijač” za rediteljski opus koju su 2023. ustanovili Sterijino pozroje i Udruženje dramskih umetnika Srbije, koji su i izdavački monografije Egon Savin, reditelj – Život u pozorištu.

Aleksandar Milosavljević, autor, napisao je o monografiji: “…ova knjiga pokušava da na osnovu razgovora sa Savinom i bogatih dokumentarnih svedočanstava o njegovom radu, obuhvati kompletnu njegovu dosadašnju karijeru”.

Uz obilje fotografija koje svedoče o najupečatljivijim predstavama i ličnostima u životu Egona Savina knjiga sadrži detaljan popis svih njegovih rediteljskih ostvarenja, kao i izvode iz kritika.

Od autora bestselera Iz svoje kože

Živeti s depresijom iz dana u dan

Pred vama je nastavak knjige Iz svoje kože u kojoj je Aleksandar Stanković pisao o svojoj dugogodišnjoj borbi s kliničkom depresijom. Nakon tog javnog priznanja mnogo ljudi je sa njim podelilo svoja iskustva, pa je tako nastala ova zbirka priča zasnovana na stvarnim situacijama. Uz to, u knjizi ćete čitati i o reakcijama čitalaca i porodica onih koji se suočavaju s mentalnim bolestima. A one su svakovrsne: od saosećanja preko ispovedanja pa sve do onih negativnih, mada ipak malobrojnih. Najzanimljivije je to što reakcije i dalje svakodnevno stižu.

„Niz realnih slučajeva pokazuje da depresija nema jedno lice, niti jedan uzrok. Teško se prepoznaje, a često nema ni jasan kraj. Sa njom živimo. Depresija nije samo individualna muka, ona je kolektivni simptom današnjeg vremena.

Ovde nema pretencioznih zaključaka niti saveta, jer ih ne može biti, osim onoga suštinskog – da mentalno zdravlje zahteva pažnju i održavanje, i da većina ljudi koji se obrate za pomoć, nađe olakšanje.

Ako depresiju zamišljate kao sliku nekoga što leži pod ćebetom i ne ustaje danima – izgleda da ne poznajete dovoljan broj slučajeva.“ – Konstrakta

Monografija istražuje život i delo Nadežde Petrović (1873–1915), najistaknutije figure srpske moderne umetnosti početkom 20. veka. Nadežda je svojim avangardnim slikarstvom utemeljila modernizam u Srbiji, dok je svojim društvenim angažmanom neprekidno radila na jačanju srpske nacionalne ideje – od osnivanja humanitarnih organizacija, preko javnih mitinga, do pomaganja gerilskih grupa. Kroz bogat umetnički opus i neumorni rad u patriotskim organizacijama ona je kombinovala modernost, umetnost i nacionalizam. NJeno učešće u oslobodilačkim ratovima i tragična smrt u ulozi dobrovoljne bolničarke 1915. potvrdili su duboku posvećenost otadžbini. Istovremeno, to je i njena sažeta biografija, ali i analiza kulture sećanja u poslednjih 110 godina. Ovo delo pruža sveobuhvatan uvid u značaj Nadežde Petrović kao umetnice i nacionalne radnice.'

Pre pola decenije, u vreme najvećeg naleta pandemije Koronavirusa, objavljeno je književno delo Jugosloven K. rok novinara Ivana St. Rizingera, čiji je prvi tiraž, i pored brojnih nedaća uzrokovanih novonastalim karantinskim propisima, rasprodat za manje od godinu dana.
Opisuje kraj jednog razdoblja, posebno unutar pop kulture sa naših prostora.

Jugosloven K. je, u izboru prestižnog muzičkog portala Neki rok, proglašena knjigom 2020. godine.

U knjizi Moj drug Đido Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani – sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj – revolucionar koji je bio na vrhu tog istog režima, da bi zatim postao njegov najpoznatiji disident. Između njih dvojice rodila se vernost: razgovori, pisma i prisnost koja je u tišini rušila zidove koje su ratovi i osvete podigli.
Bećkovićev Milovan Đilas nije ni mramorni vođa ni hladna istorijska ličnost, već Đido, čovek, drug. Ranjiv, sumnjičav, opterećen i svojom verom i svojim padovima. Pesnik ga osvetljava toplinom, pa knjiga više liči na pesmu u prozi nego na memoare. U toj nežnosti i u toj jednostavnosti krije se snaga priče.
Moj drug Đido nije knjiga o prošlosti, već knjiga o večitom pitanju – kako pronaći čoveka u drugom, čak i kad nam ga istorija dodeli kao neprijatelja. A to je, možda, i najveća pobeda koju književnost može da izvojuje.

Pred nama su pisanija koje je junak naših umetničkih i čaršijskih dana sačinio u polutajnosti, protoku života, onako zdušno kako je i trošio život. Ova knjiga sačinjena od usputnih zapisa, čini se poput odškrinutih vrata duše Zorana Radmilovića. Ostavština svima koji ne razumeju sebe, ne shvataju druge. Upoznaćemo retkog Zorana. Nepoznatog. Toliko bliskog da mi se čini da nije ni otišao. A i gde bi? Šta bismo mi bez njega? – Dušan Prelević Da, Zoran Radmilović je durljivi filozof sredine, mudar, zamišljen, čak i kada mu osmeh pun razumevanja traje na licu. Naravno, sve je to pogled na znanog i neznanog Zorana, čoveka pored koga uvek imate utisak da još mnogo toga u sebi nosi, koji stalno iznenađuje nečim novim i neizvesnim, nekom sitnicom ili krupnicom: dobro napisanom rečju tužnim povodom, nekom neobičnom željom kada izgleda da želja više nema, nekim setnim komentarom kada je oko njega sve tako veselo i frivolno. – Jovan Ćirilov

Knjiga o sudbini Ivana Stambolića otkriva tragičnu priču o čoveku koji je bio na ključnim mestima u Srbiji dok su se u njoj vodile unutarpartijske bitke, sukobi oko njenog položaja u federaciji i položaja pokrajina, uz istovremeno ekonomsko zaostajanje i buđenje nacionalizma. Bio je politički mentor i prijatelj Slobodana Miloševića, a zatim i prva velika žrtva njegovog uspona.

Stambolić, nekadašnji predsednik Srbije i simbol reformističkog krila tadašnjeg političkog vrha, našao se u nemilosti upravo onoga kome je otvorio vrata moći.
Godinama kasnije, dok je trčao stazama Košutnjaka, brutalno je otet i ubijen po Miloševićevoj naredbi. Nestao je u tišini Fruške gore koja je dugo skrivala istinu.

Ovo je priča o izdaji, o sudaru ličnog i političkog, o zemlji koja je prokockala priliku da ide putem demokratije.

Sudbina Ivana Stambolića ostaje jedno od najpotresnijih svedočanstava vremena koje nijedna jama neće da sakrije.

Crveni kofer – dnevnik Lane Bastašić
Crveni kofer je dnevnik Lane Bastašić koji nadilazi privatnost i postaje književni dokument unutrašnjeg putovanja. On otkriva kako je to biti stranac, žena, spisateljica, telo koje stari, zaljubljeno biće koje gubi uporište i ponovo ga traži.
Bastašić piše hrabro o onome što se obično krije od drugih: o strahu, bolesti, čežnji, zaljubljivanju i nostalgiji. Ne skriva ni svoje stavove, jasno se čuju njen antifašizam i feminizam.
Blago ironična, neposredna, katkad oštra a katkad nežna, piše tako da stičemo utisak da razgovaramo s dragom prijateljicom koja sebi dozvoljava da bude nesigurna, ranjiva, pa čak i protivrečna.
Rezultat je izuzetno lična, a u isti mah univerzalna pripovest o prolaznosti, ljubavi, smrti, umetnosti, pripadanju i potrebi za lutanjem.

Knjiga o Miloradu Mikici Arsenijeviću koji je imao nadimak Balerina zbog toga što je njegovo fudbalsko umeće krasila raskošna tehnika i akrobatske intervencije u vazduhu, napisana je bez patetike i banalnosti i čita se u dahu. Mikica je bio fudbaler sa di

U ovoj knjizi, Đoko Kesić istražuje političke, društvene i lične drame koje su oblikovale Srbiju u jednom od najturbulentnijih perioda njene istorije. Kroz sudbine Vere Miletić, uticaj njene ćerke na političke tokove, i kroz lik Janka Jankovića, autor donosi duboku analizu vremena, ideoloških sukoba i društvenih normi. Kesić kombinuje istorijske činjenice sa ličnim pričama, dajući čitaocu priliku da razume i oseća težinu tih sudbina.

Otkrivajući svoju ranjivost bez zadrške, Kristina Kuzmič ruši zidove tišine koji okružuju roditelje u borbi, decu koja se suočavaju s problemima mentalnog zdravlja i sve one koji ih vole i pokušavaju da budu uz njih.

Pružajući nam dubok uvid u svoje najranjivije i najuznemirujuće trenutke — majke deteta koje pati — ona nam nudi priču koja je najbliža emocionalnom uputstvu za kojim roditelji tragaju. Zahvaljujući toj priči, kada se sledeći put nađemo u sopstvenom roditeljskom paklu, naši koraci biće osvetljeni sećanjem na njenu mudrost i hrabrost.

U prisno ispovednom tonu, autorka pripoveda o svom životu, od bezbrižnog detinjstva do nomadskih lutanja od zemlje do zemlje kao dopisnika Tanjugove Spoljnopolitičke redakcije, u kontekstu geopolitičkih zbivanja i dramatičnih događaja koji usmeravaju njene odluke i kretanje. U burna vremena, dok joj se zemlja raspada, dok je zasipaju bombe i u njoj se odigravaju politički prevrati, dok vlada globalna nestabilnost i izbija pandemija, Nevenka pokušava da prebrodi lične gubitke, boli i strepnje, da bude novinar dorastao zadatku, majka, žena i duhovno biće u surovom materijalističkom poretku, neumorno tragajući za istinom, pravdom i sopstvenim identitetom.'

MAGI:JA
Ona je Magi – Margita Stefanović, pijanistkinja, arhitekta, deo ključnog autorskog trolista zvanog EKV. On je Srđan Vejvoda, romanista, prevodilac, fotograf. Tokom njihove veze i potonjeg dugogodišnjeg prijateljstva, 80-ih godina prošlog veka, nastaju mnogobrojne serije Srđanovih fotografija Magi, snimane u različitim atmosferama, stanjima, eksterijerima, enterijerima. U tom istom vremenu, ali i nadalje, sve do poznih 90-ih, njih dvoje razmenjuju sijaset pisama i razglednica. Sa Magi su otišla sva Srđanova pisma. Srđan je, kroz razne selidbe, sačuvao i Magine slike i pisma.

Iz asocijativnog preplitanja i susretanja Srđanovih fotografija i delova Maginih pisama nastala je knjiga MAGI:JA, svojevrsni mono-dijalog. MAGI:JA je duboko intimno putovanje kroz predele odnosa dvoje posebnih ljudi u prelomnim vremenima, mapiranje kriptične geografije duša čiji je ključ Ljubav.


MAGI:JA Srđana Vejvode i Margite Stefanović nije obična knjiga – to je tiha, ali snažna hronika jedne veze, prijateljstva i umetničkog saveza. Margita, poznata kao Magi, pijanistkinja i stub grupe EKV, i Srđan, romanista, fotograf i prevodilac, zajedno su kroz godine beležili fragmente života – pismima, razglednicama i fotografijama. Rezultat tog dugogodišnjeg dijaloga jeste knjiga Magija, u kojoj se Srđanove crno-bele fotografije susreću sa Maginim rečima, gradeći melanholičan i dirljiv mono-dijalog dvoje ljudi čije su duše govorile istim jezikom.

Tri godine s Titom je bez sumnje posebna knjiga. Ona je istovremeno reportaža i politički pamflet s autobiografskim elementima koji je približavaju žanru memoara.
U njoj je Stefano Tera pokušao da ocrta portret Jugoslavije na početku Titovog režima, izbegavajući propagandističku uslovljenost koja karakteriše reportaže mnogih njegovih kolega sa Zapada koji su boravili u Jugoslaviji u istom periodu.
(Enriko Davanco)

…

Oporo svedočanstvo o vremenu samovlašća i megalomanije, osvajačkih ambicija, bede i straha, nejednakosti i neravnopravnosti, svuda prisutne tajne policije, kožnih mantila i najlona.
Pronicljivo svedočanstvo publiciste i pripovedača Stefana Tere, jedinog italijanskog dopisnika iz Jugoslavije (radio je istovremeno za La Stampa, RAI i ANSA) u jeku Tršćanske krize i najzaoštrenijeg jugoslovensko-italijanskog sukoba.)"