BIOGRAFIJE

Knjiga sećanja na Velju Pavlovića ovde je da ne zaboravimo našeg „dobrog duha Beograda“ i podsetimo se onoga što je radio i ostavio nam kao deo naših života u ovom gradu.

„Čitav svet, pa i kulturu u njemu, osećam rokenrol srcem.“ Velimir-Velja Pavlović 1953 - 2022

„Dobri duh Beograda“, „svetionik kulture koji daleko baca svetlo sa vrha Beograđanke“, rođen je, živeo i umro u Beogradu. Preko 40 godina bio je u novinarstvu. Od 1978. radio je u Studiju B, gde je postao urednik kulturnog programa. Od 1992. vodio je emisiju „Nivo 23“. Razgovori s eminentnim gostima vođeni tokom burnih devedesetih i kasnije, pune tri decenije, dragoceno su svedočanstvo vremena i skoro da nema domaćeg značajnog stvaraoca u kulturi koji nije prošao kroz ovu emisiju. Nakon toga je radio vrlo zapažene serijale „Duhovnici“ i „Nezaštićeni svedok“.

„Novinarstvo je jedna od onih retkih profesija koje imaju misiju. Trebalo bi da popravlja svet, da se bori u ime i za račun obespravljenih, zaboravljenih, napadnutih bez razloga od razularene rulje. Ima profesija kao što su hirurg, sudija, sveštenik, kojima se ne možete baviti ako imate prljave ruke . . . Ali i novinar mora biti osoba besprekornog morala, jer ko će inače da vam veruje u to što pišete i govorite?!“
iz intervjua Velje Pavlovića za „Večernje novosti“, 2019.

„Velja Pavlović je bio (strašno je govoriti o njemu u prošlom vremenu) iz onog reda kulturnih pregalaca koji se opasno proredio. A to su oni koji zastupaju osetljivu zonu dobrog duha Beograda. Bio je radoznao, otvoren za druženje i komunikaciju, odabrao je da se bavi kulturom u najširem smislu, i to na TV-mediju, gde je kultura ponajviše nastradala pod naletom olake brzine, površnosti i neznanja. Veljin kulturni serijal „Nivo 23“ (to je bio sprat one zgrade čiji je simbol bio Duško Radović) godinama je predstavljao i otkrivao znane i neznane. Sada to ostaje kao nedosegnut uzor.“ - Milan Vlajčić

„Sve što je radio, činio je iz jednog posebnog ugla koji je ostalim novinarima bio nedostupan. Možda i nerazumljiv. Bio je skroman, blag, i duboko uveren da istražujući teme o kojima je pisao i govorio, istrajno izgrađuje sebe. I toga se nije stideo. A i bez uobičajene ambicije i želje da sebe stavlja u prvi plan. “ - Mirjana Ognjanović

„Zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni“, ovo geslo kao da je vodilo Velju Pavlovića kroz život. Kada opisuje svoj doživljaj Božića u planini: „Sneg i neprohodni smetovi, zima kada drvo puca od hladnoće a nebo je vedro, noću obasjano zvezdama posebne zlatne boje koju nikad ne vidimo u gradu, već samo iznad brda i šuma“, veruješ da je on sad tamo, među tim zlatnim zvezdama.

Knjiga „Moja igra, moj put” je autobiografija slavnog košarkaškog trenera koji je svoju ljubav prema sportu, predanost i uspeh krunisao svetskim zlatom. Ali, ovo nije samo autobiografija, niti je samo knjiga o košarci i o treniranju. Ovo je knjiga o životu, o principima i vrednostima koje vode do uspeha. Znanje, iskustvo i pobednički pogled na svet koji su nesebično dati u ovoj knjizi mogu se primeniti na svim životnim poljima.

U srpskoj istoriji malo je političara koji su ostavili toliko dubok trag kao Nikola Pašić, ali je još manje onih koje je neko opisao sa toliko pronicljivosti kao Slobodan Jovanović. Pred nama se nalazi portret čoveka koji je decenijama upravljao Srbijom, preživljavao dinastijske sukobe, prevrate, ratove, diplomatske krize i smene epoha, često ostajući zagonetka čak i najbližim saradnicima. Jovanović ne piše kao istoričar sa distance, već kao Pašićev savremenik koji razume mehanizme vlasti i vreme o kom govori. Njegov Pašić nije nacionalni heroj, ali ni potpuni negativac. On je oprezan, ćutljiv i neprobojan čovek ogromnog političkog instinkta, sposoban da čeka, procenjuje i nadživi protivnike. Istovremeno, Jovanović otkriva i tamnu stranu njegove politike: partijsku državu, trgovinu uticajem, zakulisne dogovore i sistem u kom je vlast često bila važnija od principa. Kroz ovu knjigu oživljava epoha u kojoj Srbija pokušava da iz mlade kneževine preraste u modernu državu. Zato je i Jovanovićeva biografija Nikole Pašića mnogo više od političke studije. Ona je jedna od ključnih knjiga o prirodi vlasti u Srbiji.
„U tome nemirnom skupu balkanskih plahovitih političara on je izgledao kao kakav stari paša, tih i prepreden. Njegov uspeh, možebiti, objašnjuje se baš time što je bio unekoliko drukčiji nego njegova sredina.“
Slobodan Jovanović

O autoru:
Slobodan Jovanović (1869–1958), pravnik, istoričar, univerzitetski profesor i političar. Nakon školovanja u Ženevi i Parizu, radio je kao diplomata i profesor. Predavao je na Pravnom fakultetu u Beogradu pune 43 godine, a obavljao je i dužnosti dekana Pravnog fakulteta i rektora Univerziteta u Beogradu. Bio je član SANU, a od 1928. do 1931. godine i njen predsednik. Tokom Prvog svetskog rata bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi srpske vojske, a nakon rata učestvuje kao ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919. Aktivno se uključio u politički život u martu 1941, kada je postao potpredsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije. Tokom Drugog svetskog rata boravi u Londonu. Bio je predsednik emigrantske vlade Kraljevine Jugoslavije u dva mandata, u periodu od januara 1942. do juna 1943. Nakon završenog rata živi u Londonu, sve do smrti 1958. U odsustvu je u Beogradu 1947. osuđen na 20 godina robije i gubitak političkih i građanskih prava. Sudski je rehabilitovan 2007. godine. Napisao je veliki broj knjiga.

Prvo izdanje pisama kubanskog revolucionara Če Gevare
Če nije bio samo intelektualac, on je bio najkompletnije ljudsko biće našeg vremena
Žan-Pol Sartr

Ernesto Če Gevara je mnogo putovao, a o svim tim putovanjima pisao je i u pismima. Pisma su sakupljena u jednoj knjizi i širokog su raspona: od pisama roditeljima tokom putovanja motociklom do opsežnog pisma Fidelu Kastru nakon uspeha Kubanske revolucije početkom 1959. godine. Tematski raspon ide i dalje: od duboko ličnih do intenzivno političkih.
Sva ta pisma nam otkrivaju nekoga ko je ne samo razmišljao o svemu što je susreo, već i nekoga kome je proces društvene transformacije bio stalni pratilac od mladosti, pa do pred samu smrt. Ovakav vid literarnog svedočanstva nam oslikava Čea kao sina, prijatelja, ljubavnika, gerilskog borca, političkog vođu, filozofa i pesnika. Mnogi intelektualci i ugledne ličnosti iz sveta politike i kulture markiraju Če Gevaru kao važnu figuru, naročito danas. Danas, kada su moralne i etičke vrednosti olako shvatane, borba kubanskog revolucionara ima još veću dimenziju (Rigoberta Menču).

Rođen 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin, gde i danas živi. Objavio je preko 50 knjiga, a njegovi pozorišni komadi izvođeni su s velikim uspehom na našim scenama.

Nastavak Dnevnika Bore Ćosića (nakon Dnevnika 2013-2020), i aktuelan i bezvremen, od onih je knjiga koje se uvek čitaju više puta, i u kojima se uvek otkrije nešto novo, kakva su i druga dela našeg velikog pisca. Tu su reminescencije na mnoge velike umetnike koji su obeležili XX vek, zapisi o jednom vremenu koje kao da je nepovratno nestalo. . .

„U korenu tog doktorskog doma odigrala se čitava egzistencijalno lingvistička drama, krhanje jednog života, uz istovremeni rast tog antičkog, renesansnog, a zapravo sasvim modernog evropskog duha, čiju potvrdu držim danas u ruci. Slučaj je to sasvim montenjski, a ne dekartovski, što bi i moj Radomir, da ga još imam, potvrdio. Jer se upravo u uslovima naše balkanske zaturenosti, stvari odvijaju ovim protivurečjem, iz blata i kala nesrećnih okolnosti, do nedostižnih vrhova svake pameti i dara. Jer nije ni zaumnost nadrealizma nikla jedino na uglu Obilićevog venca, u domu Ristićevom i Vučovom, među luksuzom i lakejskom poslugom, nego upravo i u savamalskom prizemlju Davičovom i onom, Đorđa Kostića, kod ko zna kakvih prilika Dade Aleksića, Moni de Bulija i Vujice Rešin Tucića. Eto moga dodatka Doručku kod Majestica, koji, očito, nastavlja se.“ (15. jun 2020)

Argentinski roman – Drago Pilsel: Fascinantna ispovest o begu iz mraka prošlosti

Argentinski roman je potresna, hrabra i duboko iskrena autobiografija Draga Pilsela koja je uzdrmala čitav region. Ovo nije samo knjiga o jednom životu, već hirurški precizna analiza porodičnog nasleđa, političkog fanatizma i teškog puta ka istini i oproštaju.

Drago Pilsel nas vodi kroz hodnike svog detinjstva u Argentini, u porodici koja je bila srce ustaške emigracije. Odrastao u senci Ante Pavelića, koji je posećivao njegovu kuću, i vaspitavan u duhu ekstremnog nacionalizma, autor opisuje svoj neverovatan put transformacije:

Od radikalizma do mira: Kako je mladić koji je bacao kamenje na sinagoge postao borac za ljudska prava.

Porodične tajne: Bolno suočavanje sa očevom ulogom u ustaškom pokretu i nestanak brata Branka u Domovinskom ratu.

Duhovna potraga: Put od ambicioznog bogoslova do novinara i teologa koji propoveda ekumenizam i pomirenje.

"Argentinski roman" je istorijski dokument: Prvi put dobijamo uvid "iznutra" u život hrvatske emigracije u Argentini nakon 1945. godinePilsel beskompromisno kritikuje sopstvene greške, nudeći primer kako se osloboditi okova mržnje. Napisan dinamično, poput trilera, ovaj roman se čita u jednom dahu, ostavljajući dugotrajan uticaj na čitaoca.

Kritičari širom Balkana ocenili su ovo delo kao "najvažniju autobiografiju decenije". Pilselova sposobnost da voli svoje roditelje, a istovremeno osudi njihovu ideologiju, čini ovu knjigu vrhunskim moralnim činom.

Vensan D Endi je bio francuski kompozitor i profesor. Kao profesor je bio naročito uticajan.Saosnivač privatnog konzervatorijuma Schola Cantorum u Parizu, a takođe je predavao na zvaničnom pariskom Konzervatorijumu. Među njegovim studentima su Alberik Manjar, Alber Rusel, Artur Honegar, Darijus Miljo, Ivon Rokset, Erik Sati, kao i Koul Porter. D Endi je učio kod kompozitora Sezana Franka, a bio je pod jakim uticajem Frankovog poštovanja za nemačku muziku.

Ko je zaista bila Gabrijel „Koko“ Šanel? Iza imena koje je postalo sinonim za eleganciju i modernu ženu krije se priča o siromaštvu, napuštanju i neumoljivoj ambiciji. U knjizi Koko Šanel - tajanstveni parfem Izabel Fimejer osvetljava detinjstvo obeleženo gubitkom majke, odsustvom oca i godinama provedenim u sirotištu u Obazenu, gde su nastali temelji budućeg „šanelovskog“ stila – crno-bela svedenost, disciplina forme i kult jednostavnosti.

Pre nego što je postala simbol elegancije, Gabrijel Šanel bila je devojčica iz sirotišta, dete gubitka i tišine. Pre nego što je stvorila stil, naučila je da preživi. Pre nego što je postala mit, morala je da sakrije istinu o sebi. U knjizi ""Koko Šanel - tajanstveni parfem"" otkrivamo ženu iza dvostrukog C — onu koja je od bola napravila estetiku, od siromaštva disciplinu, a od jednostavnosti revoluciju.

Iz tog sveta tišine i strogoće izrasla je žena koja je redefinisala modu XX veka. Njena biografija je priča o hrabrosti da se prekroji sopstvena sudbina, ali i o potrebi da se prošlost prikrije i iznova ispiše. Autorka prati Koko od detinjstva u Overnji, preko prvih ljubavi i zaštitnika, do stvaranja modnog carstva i mita koji traje do danas.

Ovo nije samo knjiga o modi, već duboko intiman portret žene koja je od bola stvorila estetiku, od jednostavnosti luksuz, a od svog imena – simbol. Tajanstveni parfem Koko Šanel nije samo njen čuveni miris, već aura tajne koja je okruživala čitav njen život.

Ketrin - princeza od Velsa, bestseler Njujork tajmsa, najkompletnija je biografije buduće britanske kraljice, čija životna priča deluje kao moderna bajka.

Atraktivna, pametna i ambiciozna devojka iz naroda, u studentskim danima, upoznaje i zaljubljuje se u kraljevskog princa predodređenog da postane kralj. Sada, kada je monarhija u tranziciji, Ketrin je princeza od Velsa i sprema se da postane kraljica.

Ketrin je od venčanja 2011. godine svojim sjajnim osmehom, stilom i skromnom prirodom osvojila ljude širom sveta. Njena spremnost da se smeje samoj sebi, radna etika i dobročinstva učinili su je najpopularnijim članom kraljevske porodice, pored princa Vilijama, ali nisu je zaobišli ni skandali i komentari.

Kako interesovanje za kraljevsku porodicu nastavlja da raste, tako raste i interesovanje za istorije njenih članova i pozadinske priče glavnim aktera u ovoj priči. Ova knjiga ima za cilj da otkrije, kroz razgovore sa bliskim izvorima unutar kraljevskog domaćinstva, šta je učinilo Ketrin ženom kakva je danas i da prikaže njen razvojni put od samog detinjstva.

„Život Bendžamina Frenklina” jedno je od najznačajnijih autobiografskih dela američke istorije, i dan-danas predstavlja nezaobilazno štivo, zahvaljujući svojoj inspirativnosti, duhovitosti i poučnim anegdotama.

Priča o treneru koji je stvarao šampione i pokorio Evropu.
Postoje treneri koji vode tim.
Postoje treneri koji osvajaju trofeje.
A onda postoji Željko Obradović.

Najtrofejniji trener evropske košarke nije postao legenda slučajno: devet titula prvaka Evrope, desetine trofeja i generacije igrača koje je pretvorio u pobednike.

Operacija Frojd je dramatična istinita priča o bekstvu Sigmunda Frojda iz Beča nakon nemačke aneksije Austrije i grupi prijatelja koji su to omogućili.


Dok su nacističke trupe marširale kroz grad, osmdesetjednogodišnji Frojd, bolestan i iscrpljen, odbijao je da napusti dom. Nekolicina prijatelja — među kojima velški lekar, američki ambasador, Napoleonova praunuka i njegova ćerka Ana — pokreću tajnu misiju kako bi ga izbavili iz Austrije.


Ovo je priča o Beču koji je istovremeno bio prestonica kulture i laboratorija apokalipse, gradu koji je oblikovao i Frojda i Hitlera. U njoj upoznajemo čoveka koji je razotkrivao najmračnije tajne ljudske psihe, ali nije mogao da poveruje u razmere ljudskog zla koje se uzdizalo pred njegovim očima.

Svako ko želi da vodi pun, smislen život mora da prihvati realnost smrti.

Frojd

Biografski roman o nekim ključnim momentima iz Puškinovog života, uključujući dvoboj sa Dantesom koji je pesnika koštao života, tj. o onim skrivenim razlozima zbog kojih je do njega došlo, u čemu je ruski dvor igrao značajnu ulogu

Knjiga „Na putu ka slobodi“ donosi snažnu i ličnu ispovest Katarine Petrović – žene koja je postala simbol građanske hrabrosti i borbe za istinu. Ovaj autobiografski zapis vodi čitaoca kroz događaje koji su potresli javnost i otvorili brojna pitanja o pravdi, odgovornosti i ličnom integritetu.

Katarina Petrović, policijska službenica iz Valjeva, dospela je u žižu javnosti nakon što je otkrila informacije povezane sa slučajem koji je postao poznat kao afera „Kum“. Nakon toga usledili su privođenje, sudski postupci i snažni pritisci, ali i talas javne podrške koji je pokazao koliko je važno ostati dosledan sopstvenim principima.

U ovoj knjizi autorka iz prve ruke govori o svom putu – od trenutka kada je odlučila da istupi i progovori, preko suočavanja sa posledicama takve odluke, pa sve do unutrašnje borbe za slobodu, dostojanstvo i istinu. „Na putu ka slobodi“ nije samo svedočenje o jednom slučaju, već i priča o ličnoj hrabrosti, profesionalnoj etici i ceni koju pojedinac ponekad mora da plati kada odluči da stane na stranu pravde.

Pisano jasno, direktno i emotivno, ovo delo predstavlja snažan dokument vremena i podsećanje da pojedinac, uprkos pritiscima i okolnostima, može ostati veran svojim vrednostima.

De Kvinsijeva filozofska proza, jasno i sažeto, duhovito i s neočekivanim i izazovnim argumentima, kroz ironijski dijalog sa Imanuelom Kantom, poziva na razmišljanje o procvatu čovekovog razumevanja i napretku u saznavanju.

Same u tišini – priče o hrabrosti i otporu žena u iranskim zatvorima

Produženi boravak u samici osuđen je kao ozbiljno kršenje ljudskih prava, ali se i dalje široko primenjuje u iranskim zatvorima. U knjizi Same u tišini, trinaest hrabrih žena, među kojima je i Nazanin Zagari-Ratklif, deli svoja iskustva zatočeništva: premlaćivanja i uznemiravanja od strane čuvara, stalnog nošenja poveza preko očiju i uskraćivanja medicinske pomoći. Besni islednici prete njihovim porodicama i lažu o njihovoj sudbini – jednoj zatvorenici čak su rekli da je mrtva.

Nijedna od ovih žena nije počinila zločin – one su zatvorenice savesti ili taoci u političkim pregovorima. Kroz psihološko mučenje, iranska država pokušava da preoblikuje njihove duše. Intervjui koji čine ovu knjigu, vođeni dok su žene bile u zatvoru ili suočene sa optužbama, predstavljaju snažna svedočanstva ličnog integriteta, otpora i hrabrosti. Same u tišini razotkriva trulež u samom središtu iranskog pravnog sistema i poziva čitaoce da se angažuju i zalažu za promene.

Zašto čitati ovu knjigu:

Snažna i potresna dokumentacija života u samici u Iranu

Svedočanstva žena koje pokazuju izdržljivost i moralni integritet

Ključan izvor za razumevanje borbe za ljudska prava i rodnu ravnopravnost

Priznati komentari:
„Istraživanje koje je gospođa Mohamadi sprovela iz zatvora, zasnovano na razgovorima sa zatvorenicama, rezultiralo je knjigom o emocionalnim posledicama samice i zatvorskih uslova u Iranu.“ – New York Times
„Svedočenja ovih hrabrih žena otkrivaju zadivljujuću sposobnost izdržljivosti i otpora... Njihova hrabrost prevazilazi granice zamislivog.“ – Irish Times

Važne napomene:
Autorka, Narges Mohamadi, dobila je Nobelovu nagradu za mir. Knjigu je napisala na osnovu podataka prikupljenih iz zatvora, gde je i veći deo dela nastao.

Neizostavno štivo za sve koji žele da razumeju ljudsku cenu borbe za slobodu u Iranu. Pogodna je i za one koji se zalažu za ljudska prava, rodnu ravnopravnost i društvene reforme.

O autoru:
Narges Mohamadi je potpredsednica Centra za zaštitu ljudskih prava i bivša inženjerka. Nakon što je 2009. ostala bez posla zbog zatvorske kazne, aktivno se zalagala za društvene reforme, prava žena i ukidanje smrtne kazne. Provela je više od osam godina u iranskim zatvorima, a od novembra 2021. bila je u pritvoru – iste godine kada je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Godine 2023. dobila je Nobelovu nagradu za borbu protiv ugnjetavanja žena u Iranu i za ljudska prava. Njena borba i delo pohvalile su organizacije Amnesti internešenal, Reporteri bez granica i PEN. Dokumentarni projekat Same u tišini nagrađen je na Međunarodnom filmskom festivalu i Forumu za ljudska prava. Njen porodica danas živi u Francuskoj.

"Biografija jednog od najbogatijih ljudi svih vremena koji je poklonio svoje bogatstvo. Krajem 1920. godine, uprava Karnegijeve zadužbine je srpskoj vladi poklonila 100.000 dolara za podizanje prve namenski zidane biblioteke u Srbiji, Univerzitetske biblioteke. „Priča o životu Endrua Karnegija je zapis visokih ciljeva i izuzetnih napora koji otkriva stalno prisutne indikacije velikog uma; tako da nadolazeća generacija, dok prati postepeni rast njegovog bogatstva i razvoj njegovog karaktera, može iz izveštaja o osvajanju bogatstva dobiti snažan podsticaj za hrabro preduzetništvo, kao i da ceni nameru njegovog jezgrovitog paradoksa: ՚Čovek koji umre bogat, umire osramoćen.՚
Ko može da se ne divi toj čvrstoj nameri da izvrši svoje dužnosti onako kako ih tumači, čoveku koji je dostigao plemeniti vrhunac u čvrstoj rešenosti da svoje milione iskoristi najdelotvornije moguće.”"

Ovo je priča o životu jednog od najistaknutijih pripadnika Ministarstva spoljnih poslova Turske, ambasadora Galipa Balkara, koji je bio meta i žrtva atentata dvojice jermenskih terorista, izvedenog 9. marta 1983. u centru Beograda. U njoj se, pored životne priče intelektualca stasalog u prvim godinama Republike Turske, otkriva zanimljiva i pustolovna istorija njegove porodice, povest koja se proteže od Osmanskog carstva do Republike (neki preci bili su na položajima
velikog vezira, guvernera/valije Beograda, bilo je me u njima diplomata, osnivača političkih partija, admirala, književnika) saznaje se nešto o ustrojstvu tadašnjeg Ministarstva spoljnih poslova, o turskom viđenju Balkana i Jugoslavije u senci hladnog rata, o jermenskim terorističkim organizacijama i, naravno, o napadu u Beogradu. Knjiga ističe neverovatnu hrabrost jugoslovenskih građana, slučajnih prolaznika beogradskim ulicama, svedokâ ubistva, koji su bez dvoumljenja tada jurnuli za atentatorima. I neki od njih stradali.

"Politički put Borislava Pekića otkriva život čoveka koji je, mnogo pre nego što je napisao „Vreme čuda“, postao čudo sam po sebi: mladić osuđen na dugogodišnju robiju koji je u mraku zatvorske ćelije pronašao svetlost svoje buduće književnosti. Njegovo „hodočašće“ kroz totalitarni poredak nije ga slomilo – naprotiv, iz njega je izašao duhovno slobodniji od mnogih koji su bili „na slobodi“.

Između prošlosti koja će kasnije oživeti u „Zlatnom runu“ i budućnosti koju će mračnim intenzitetom dočarati u „Besnilu“ i „Atlantidi“, Pekićev stvarni život ostao je njegovo najuzbudljivije delo. Emigracija u London donela mu je stvaralački zenit, a povratak u Srbiju krajem osamdesetih – ulogu jednog od prvih modernih demokrata, čoveka koji je u vreme političkog meteža i straha, insistirao na dijalogu, slobodi i moralu.

Ova knjiga prati sudbinu čoveka čiji je život, kao i njegove knjige, istovremeno i mit, i opomena, i avantura duha. Od prvih koraka kroz „toplog zeca“ do poslednjeg pozdrava pred Narodnom skupštinom u „mrtvoj tišini“, Pekić ostaje lik koji kao da je iskoračio iz sopstvenih romana – uporan, hrabar, nepotkupljiv.

Politički put Borislava Pekića je biografija koja se čita kao lična istorija jednog naroda i jednog veka. Knjiga za sve koji u istini traže smisao, u otporu dostojanstvo, a u književnosti – slobodu.

Jedan od najuspešnijih srpskih trgovaca šljivom u XIX veku, ,,plavo zlato" izvozio je u evropske prestonice, čak i preko bare - u Ameriku , radan, bez poroka, ponavljao je da dela govore više od hiljadu reči, voleo je svoju braću, i sve što je stekao ostavio je otačastvu.

Usamljena žena, plemenita, dostojanstvena, čvrstih uverenja, štedljiva, pobožna, podelila je sve što je stekla siromašnim učenicima da se obrazuju i postanu nova srpska inteligencija

Proizvođač hrane, trgovac, industrijalac, gradiljelj, kulturni delatnik,, mecena, zastitnik, i prijatelj istaknutih umetnika, dobročinitelj koji je ostavio trajan pečat vojvođanskoj ravnici.

Veliki patriota, borio se za istinu, pravdu i očuvanje srpstva. Učestvovao u ključnim oslobodilačkim ratovima, bez dlake na jeziku, junak za primer, i srce i dušu i sve što je uštedeo ostavio je otečesetvu.

Beograđanin se postajalo na dva načina - ili rođenjem ili doseljavanjem. Grad je pružao šansu za uspeh i domaćim i pridošlim žiteljima. Svi koji ga iskreno vole su u Beogradu nalazili svoje mesto i parče sunca za sebe. Odatle su se širili naokolo po Srbiji i svetu. Radoznalost da saznamo ko su ljudi izrasli na velegradskom asfaltu i utkani u legendu o Beogradu stvorila je potrebu da ih imenujemo...

Autor ove knjige: ROMAIN ROLLAND (1866-1944)
Slavni književnik, jedan od prvih doktora muzikologije.
Edicija Biografije velikih kompozitora

Životi onih o kojima ovde pokušavamo da pričamo istoriju, gotovo uvek su bili duga patnja. Bilo da je tragični usud hteo da njihovu dušu oblikuje na nakovnju fizičkog i moralnog bola, siromaštva i bolesti; bilo da im je egzistencija bila upropašćena, a duša rastrzana patnjom i bezimenim stidom, koji muče njihovu braću, - oni su jeli svakodnevni hleb iskušenja; ako su bili veliki silinom, bili su veliki i svojom nesrećom. Na ovu se nisu previše žalili, i zato je sve što je najbolje od ljudskog roda sa njima. Napajajmo se njihovom hrabrošću; i ako smo previše slabi, stavimo na tren glavu u njihovo krilo. Oni će nas utešiti.

Od tih svetih duša teče potok vedre siline i moćne dobrote. Čak i bez nužde da po njihovim delima tragamo, i da slušamo njihov glas, pročitaćemo im u očima, u životnoj priči, da život nikada nije veći, plodniji, - i srećniji, - do u muci.

* * *
Dodelimo snažnom i čistom Betovenu prvo mesto na čelu tog junačnog legiona. On sam je želeo, sred svojih patnji, da njegov primer bude podrška drugim jadnicima, «i da se nesrećnik uteši našavši nesrećnika kao što je on, koji, uprkos svim zaprekama prirode, čini sve što je u njegovoj moći da postane čovek, da bude dostojan tog imena».
Romen Rolan

Šesnaest godina je Angela Merkel nosila odgovornost vođenja Nemačke i svojim delovanjem i stavovima oblikovala nemačku, evropsku i međunarodnu politiku. U svojim memoarima ona se osvrće na život u dve nemačke države – do 1990. u Istočnoj Nemačkoj (DDR), a od 1990. u ponovo ujedinjenoj Nemačkoj.
Kako je jednoj ženi sa istoka uspelo da se popne na vrh Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i postane prva kancelarka ujedinjene Nemačke? I kako je postala jedna od najmoćnijih šefica vlada zapadnog sveta? Šta ju je vodilo?
U knjizi Sloboda Angela Merkel opisuje svakodnevicu u kancelarskom kabinetu, ali i one dramatične dane i noći kada je u Berlinu, Briselu i drugim mestima donosila odluke od velikog značaja. Prati dugoročne promene u međunarodnoj saradnji i otkriva pod kakvim pritiskom političarke i političari danas deluju kada moraju da traže rešenja za složene probleme u globalizovanom svetu.
Istovremeno, vodi nas iza kulisa međunarodne politike i pokazuje od kolike važnosti mogu biti lični razgovori – ali i gde leže njihove granice. Angela Merkel razmišlja o uslovima političkog delovanja u vremenu sve većih sukoba. Njene uspomene nude jedinstven uvid u samu srž moći – i istovremeno su snažna odbrana slobode.

ANGELA MERKEL, od 2005. do 2021. godine bila je savezna kancelarka Savezne Republike Nemačke i prva žena na najmoćnijoj funkciji ove zemlje. Rođena je 1954. godine u Hamburgu, odrasla je u Istočnoj Nemačkoj (DDR), gde je studirala fiziku i stekla doktorat iz prirodnih nauka. Godine 1990. izabrana je u nemački Bundestag. Od 1991. do 1994. bila je savezna ministarka za žene i omladinu, od 1994. do 1998. savezna ministarka za zaštitu životne sredine, prirode i bezbednost reaktora, a od 2000. do 2018. predsednica Hrišćansko-demokratske unije Nemačke. Svoju aktivnu političku karijeru završila je 2021. godine.

Najkompletnija biografija žene o kojoj je napisana najlepša ljubavna pesma na srpskom jeziku

„U mom dugom, upornom i nepojamnim preprekama zasutom traganju za istinom o Dunđerskima, utkana je samo želja da se ispravi istorijska nepravda naneta ovoj časnoj porodici uglednih vojvođanskih Srba i da se osvetli tajnovit i nedodirnut skoro mit o Lenki, Jeleni Dunđerskoj, najmlađoj kćerki Sofijinoj i Lazarevoj, kojoj je u slavu napisana labuđa pesma Lazara Kostića Santa Maria della Salute.

I kanim da ispričam priču o Lenki i Lazaru, o njihove četiri godine uzajamne naklonosti, a da za neku drugu knjigu, možda, ostavim sve ono što sam prikupio o delu i životu Lazara Kostića i o porodici Dunđerski. A tragao sam za podacima o Lenki, da je osvetlim kao ličnost, jer je o njoj malo napisanoga i malo dokumenata o njenom bivanju na ovim prostorima postoji. Na kraju traganja našao sam ponešto što je bilo zatamnjeno u vremenu i čitalac će imati priliku da o Lenki sazna ono što nije bilo znano.“
– Pero Zubac