BIOGRAFIJE

Knjiga Dž. P. Morgan – životna priča, uz bogat istorijski kontekst, detaljno opisuje Morganov uspon kao bankara, finansijera i arhitekte industrijske konsolidacije, ali i njegov snažan, autoritativan karakter koji je ulivao strahopoštovanje i poverenje istovremeno. Autor osvetljava njegovu presudnu ulogu u stvaranju najvećih svetskih industrijskih sistema, poput US stila, kao i njegov kontroverzan, ali neosporan uticaj na američke finansije i ekonomsku politiku Sjedinjenih Država.
Malo ljudi na Vol stritu lično je poznavalo Dž. P. Morgana, ali su svi znali ko je on – jer Morgan nije pratio tržište, već ga je oblikovao, kao i industriju, koja je, velikim delom zahvaljujući njemu, krenula putem saradnje umesto iscrpljujuće konkurencije, što je dovelo do snažnog prosperiteta u industrijama u kojima je imao ključni interes.
Dž. P. Morgan je dobro znao da je poverenje najbolja valuta, i tu valutu je koristio sarađujući sa industrijskim titanima poput Rokfelera, Karnegija, Vanderbilta, kao i sa predsednicima SAD Groverom Klivlendom i Teodorom Ruzveltom u nastojanjima da se prevaziđu velike finansijske krize koje su potresale zemlju.
Uticaj, moć, kapital i autoritet obeležili su njegovu poslovnu karijeru, a njegovo ime se i dan-danas vezuje za te pojmove.

Prošetajte ulicama kojima su nekada koračali najpoznatiji i najzanimljiviji ljubavni parovi sa ovih prostora. Zavirite iza vrata njihovih domova i otkrijte kako izgleda voleti do kraja, strepiti zbog voljene osobe, radovati se najnežnijim trenucima, ali i patiti kada ljubav ostane bez odgovora.

Autorka Žiža Cvijović otkriva nam skrivene priče i velike ljubavne tajne poznatih ličnosti sa Balkana. Saznajte koji je srpski kralj zasadio jorgovane kao zavet ljubavi, koja je žena bila velika tajna Karađorđa, koga je Ivo Andrić godinama čekao i kako su Milena Dravić i Dragan Nikolić ostali jedno uz drugo, obraz uz obraz, sve do poslednjeg daha.

U ovom izuzetnom omažu najvećim ljubavnim pričama srpske istorije i kulture čeka vas četrdeset biografskih priča koje otkrivaju i najlepše i najteže strane ljubavi. Prepustite se putovanju kroz vreme, upoznajte ljude koji su voleli snažno, ćutali, čekali, patili i ostajali zajedno – i podsetite se zašto je ljubav oduvek bila pokretač svega.

Ljubav sedi za ovim stolom je moj pokušaj da otrgnem od zaborava trenutke bezbrižnosti koje sam provela uz zalogaje i gutljaje, izgovorene i neizgovorene reči s ljudima koje beskrajno volim. Smenjuju se za stolovima ove knjige ljudi i hrana koju sam delila s bakom, roditeljima, kćerkom, prijateljima i muškarcima zbog kojih sam prostirala stolnjak, uključivala ringle i palila mirisne sveće.
Napisala sam odu bliskosti koja se stvara uz hranu, piće i muziku, uz miris ruzmarina, origana, dimljene paprike, belog luka, vanile ili čokolade. Uz malo hleba, maslinovog ulja i vina.
Imam neskrivenu nameru da na čitaoce prenesem poetiku gušta, nateram ih da prihvate hedonizam kao način da romantizuju ne uvek lepu stvarnost. Podeliti sate s nekim za stolom ili kuvati baš po njegovom ukusu ili postaviti na sto flašu vina ne znači jesti ili napiti se, već utoliti glad za potrebom da nekome budeš važan i mio.
Uživajte u mirisima i ukusima mog odrastanja u Jugoslaviji, uz sećanja na jela iz bordo šerpe moje mame, nedeljnim ručkovima koje sam kuvala u ulici detinjstva moje kćerke, u mom pokušaju da svoja prijateljstva i muškarce koje sam volela razvrstam po ukusima, šerpama, rernama i varjačama pomoću kojih sam se trudila da ljubav zauvek sedi za mojim stolom.
Ljubav sedi za ovim stolom je sentimentalna autobiografija iz šerpe, priručnik za dokolicu i prihvatanje filozofije hedonizma koji nema nikakve veze s debljinom novčanika. Hedonizam je rapsodija saosećanja, potraga za spokojem vrednog čoveka koji ume da se opusti, svestan dragocenosti tog retkog trenutka spokoja.

Nakon 44 godine Marinko Arsić Ivkov vratio se svom romanu Čaruga i njegovo novo, izmenjeno izdanje, sada se nalazi u rukama čitalaca. Takav piščev izbor nije neočekivan, jer je reč o delu čije je prvo izdanje imalo lepu recepciju i kod kritike i kod čitalaca, a s druge strane sam glavni junak romana, Jovan Stanisavljević Čaruga, ličnost je koja i sto i jednu godinu od svoje smrti zaokuplja pažnju najšire javnosti, bezmalo kao i u svoje vreme.
A o Jovanu Stanisavljeviću tačno se zna da je bio Srbin, rođen 2. februara 1897. u selu Bare, pored Našica u Slavoniji. O ovom najpoznatijem prestupniku obe Jugoslavije decenijama unazad pisane su mnoge knjige, pozorišni komadi, filmovi i televizijske emisije. Čaruga je bio razbojnik koji se ponašao i kao slavonski Robin Hud i kao najveći bogataš koji rasipa ogroman novac na žene, kocku, najskuplje piće i duvan. I u njegovo vreme i sada, čini se, ljudi su želeli da u njemu vide narodnog junaka, hajduka u čiju slavu su spevane pesme, prepričavane legende, pravljeni mitovi, pre nego beskrupuloznog pljačkaša, ubicu, bandita.

Poput najvećih medijskih magova Čaruga je i od suđenja i svoje smrti napravio pravi šou. U noći pred pogubljenje u njegovoj ćeliji puno je hrane i cveća koje mu šalju obožavateljke, a on sedi sa novinarima i razgovara kao da je u toku neki savremeni tok-šou, a ne poslednja noć pred smrt jednog čoveka. Iako mu je taština došla glave (I najdužoj kobasici nađe se kraj! - kažu da je govorio Čaruga, a ponoviće tu rečenicu više puta i jedan od junaka Ninovom nagradom ovenčanog romana NGDL Marinka Arsića Ivkova, nimalo slučajno), on je igrao svoju predstavu do kraja, kao prava zvezda koja dosledno stvara sliku, mit o sebi. I kao što je i želeo: ta igra je zaista nastavila da traje i jedan vek nakon njegove smrti na vešalima.

Čaruga Marinka Arsića Ivkova upečatljivo je literarno viđenje najpoznatijeg slavonskog odmetnika, duha ravnice i mita o dobrom zlikovcu koji kažnjava bogate i brani siromašne.
Mladen Vesković

Brže od života nije knjiga o smrti. Ona je knjiga o sećanju, ljubavi i onome što ostaje kada se ugase reflektori. Kroz iskrena, potresna i do sada neispričana svedočenja članova porodice, prijatelja i najbližih saradnika, pred čitaocima se otvara svet iza javnih biografija – svet u kojem poznata imena ponovo postaju nečiji sinovi, ćerke, partneri, roditelji i prijatelji.

Po prvi put, u ovoj knjizi progovaraju oni koji su ih najbolje poznavali. Njihove uspomene vraćaju glasove koji su utihnuli, osvetljavaju trenutke koje javnost nikada nije videla i otkrivaju lica ljudi iza umetnika i javnih ličnosti koje su obeležile naše vreme. Pred čitaocima oživljavaju sećanja na Nebojšu Glogovca, Milorada Mandića Mandu, Nebojšu Saveljića, Milana Mladenovića, Margitu Stefanović Magi, Vladu Divljana, Milenka Zablaćanskog, Marka Živića, Dražena Ričla, Milana Delčića Delču i Nešu Leptira.

Oni su živeli intenzivno, stvarali iskreno i otišli prerano, ostavljajući za sobom više nego što vreme može da odnese. Njihovo odsustvo i danas boli, ali njihovo prisustvo traje – u umetnosti koju su stvorili, u ljudima koji ih vole i u sećanjima koja ne blede. Jer postoje ljudi koji su bili brži od života, ali ne i od večnosti koju su ostavili iza sebe.

Neki životi ne mere se godinama, već tragom koji ostave.

Iza Kuma, Serpika i Tonija Montane nalazi se priča o dečaku iz Bronksa koji je u glumi pronašao svoj život.

Al Paćino je jedna od najvećih filmskih ikona našeg vremena, ali njegov put do slave nije bio ni brz ni jednostavan. Odrastao je u južnom Bronksu, radio najrazličitije poslove da bi preživeo i godinama gradio karijeru u pozorištu, mnogo pre nego što su stigle uloge koje će ga učiniti legendom.

A onda je sve eksplodiralo. Za samo nekoliko godina pojavili su se Kum, Serpiko, Kum II i Pasje popodne – filmovi koji su promenili istoriju kinematografije i zauvek promenili Paćinov život. Ali iza uspeha ostali su dileme, pogrešni izbori, važna prijateljstva, usponi i padovi, kao i stalna borba između umetnosti i novca.

U autobiografiji Sonny Boy Paćino prvi put svoju priču pripoveda sopstvenim glasom – otvoreno, duhovito i bez potrebe da bilo šta ulepšava. Govori o detinjstvu, pozorištu, velikim ulogama, ljudima koji su ga oblikovali, slavi koju nije očekivao i ljubavi prema glumi koja je postojala mnogo pre novca, nagrada i crvenih tepiha.

Ovo nisu samo memoari filmske zvezde, već priča o opsesiji zanatom, istrajnosti i potrebi da čovek pronađe ono zbog čega vredi nastaviti, čak i kada uspeh još nije ni na vidiku.

Za ljubitelje filma, velikih glumačkih priča i biografija koje otkrivaju mnogo više od života pred kamerama.

„Memoari filmske zvezde koji imaju i pravu književnu težinu. Duhoviti, pronicljivi i lični.“
– People Magazine

„Ne sećam se da sam ikada pročitao bolju autobiografiju.“
– Konan O’Brajen

Priča o čoveku koji je promenio granice mogućeg.

Reket je samo poleteo, a Novak je završio na betonu sa licem nadole. Dugo je stajao tako dok je dozivao svest. Od trenutka povratka u realnost, svaki sekund se pamti. Govor nekoga ko je jednostavno izmislio sport u kojem se takmiči. Govor čoveka koji je prošlost, sadašnjost i budučnost tog sporta.

Dok sevaju blicevi sa svih strana u veličanstvenoj noći, sva svetlost se odbija od trofeja. Ako neko ima ubedljivo najviše medalja na prvom mestu svetske liste, ukoliko drži skoro sve najbitnije rekorde i to sa pozamašnom zalihom, nema potrebe da slušate o lepom forhendu onog drugog ili elegantnom ponašanju onog trećeg.

Jednom se smeši utvrđena uloga najboljeg u istoriji, drugi nek se diči najlepšim forhendom u istoriji, a treći može da ima najelegantnije ponašanje u istoriji. Za sve sam vam, evo izmislio nagradu. Činjenice, braćo, ne nagađanja i subjektivni nagoni.

''Ljubav me je spasla, podržala i verovatno me, s obzirom na sve kroz šta sam prošla, pomalo i zavarala. Ipak, ona je i dalje uz mene.Nije umrla. Nisam umrla ni ja. I dalje verujem ljudima.nekada je to bila moja najveća slabost, a danas je moja najveća snaga. I moja osveta."

NSTANT NEW YORK TIMES BESTSELLER

Najbolja knjiga 2026. po izboru magazina The New Yorker

Svetski bestseler konačno i u srpskom izdanju

Knjiga žene koja je promenila način na koji svet govori o seksualnom nasilju, hrabrosti i preživljavanju konačno stiže i pred čitaoce u Srbiji.

Žizel Peliko je odbila anonimnost. Insistirala je da suđenje bude javno. Svojom hrabrošću postala je simbol žena širom sveta i zauvek promenila pitanje ko treba da se stidi. Sada je ispričala svoju priču.

„Himna životu“ istovremeno je objavljena u 22 zemlje. Samo u Francuskoj, gotovo 70.000 primeraka prodato je već u prvoj nedelji, više od 100.000 posle dve, a knjiga je prva na top listama u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Irskoj, Norveškoj, Danskoj, Švedskoj, Mađarskoj…


Zadivljujuća knjiga – beskompromisno iskrena… Iskrenost Žizel Peliko oduzima dah. - THE ATLANTIC

Izvanredni memoari koji bude hrabrost i saosećanje, ali pre svega zahtevaju promenu. - EMMA THOMPSON

Zapanjujuća… Lirska knjiga o monstruoznim događajima. - THE WASHINGTON POST

Knjiga o Fidelu je priča o burnom životu jedne legendarne ličnosti, roman iz novinarskog pera. Ako u svetu postoji revolucija jednog čoveka, onda je to bila kubanska revolucija. Kastro nije postao komunista iz ubeđenja, nego iz nužde. Teško da će mu istorija to uzeti kao olakšavajuću okolnost kada bude sudila o njegovoj utopističkoj viziji "komunizma u tropima".

Šandor Marai je znao zašto mora da ode, zato je tako dugo oklevao. „Ovako sam odlučio: dokle god ima ikakve šanse da preživim kod kuće, nikud ne idem, ostajem ovde, makar grizao kamen, ali ne idem”, zabeležio je u svom dnevniku. Kada su šanse da živi kao pisac propale, mašio se putničkog štapa: postao je evropska skitnica. U domovini mu ni ime više nisu pominjali. Nije navraćao kući krajem nedelje, državne radio i televizijske stanice nisu emitovale njegova dela u Mađarskoj. (2000)

O autoru:
Laslo Vegel (Végel László), prozni i dramski pisac, esejista, rođen je u Srbobranu 1941. godine. Studirao je mađarski jezik i književnost na Univerzitetu u Novom Sadu i filozofiju na Univerzitetu u Beogradu. Bio je član redakcije novosadskih časopisa Új Symposion i Polja, zagrebačkog Prologa, glavni urednik novosadske Tribine mladih, urednik kulturnog dodatka lista Magyar Szó, dramaturg Televizije Novi Sad, stalni pozorišni kritičar lista Politika, koordinator novosadske kancelarije Fonda za otvoreno društvo. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Redovni je član Sečenji akademije za književnost i umetnost pod okriljem Mađarske akademije nauka.

O prevodiocu
Draginja Ramadanski (Senta, 1953) svoj profesionalni put gradi kao slavista i prevodilac, posvećena istraživanju često zanemarenih veza između srpske, ruske i mađarske kulture. Paralelno sa akademskim radom u domenu ruske književnosti i teorije prevođenja, svoja interesovanja usmerava ka „belim mrljama” naše zajedničke istorije. Kao prevodilac, Draginja Ramadanski svesno bira zahtevne i često granične izazove: od gotovo neprevodivih
poema Marine Cvetajeve (poput Pacolovca), do savremenih manjinskih glasova
koji beskompromisno preispituju sopstveni i tuđi kulturni identitet. Verujući da je za istinski dijalog neophodno rušenje tabua, ona svojim radom (šezdesetak objavljenih knjiga prevoda i brojne nagrade, među kojima su „Miloš N. Đurić” i „Laza Kostić”) nastoji da ispuni praznine u međusobnom razumevanju susednih kultura.

Knjiga sećanja na Velju Pavlovića ovde je da ne zaboravimo našeg „dobrog duha Beograda“ i podsetimo se onoga što je radio i ostavio nam kao deo naših života u ovom gradu.

„Čitav svet, pa i kulturu u njemu, osećam rokenrol srcem.“ Velimir-Velja Pavlović 1953 - 2022

„Dobri duh Beograda“, „svetionik kulture koji daleko baca svetlo sa vrha Beograđanke“, rođen je, živeo i umro u Beogradu. Preko 40 godina bio je u novinarstvu. Od 1978. radio je u Studiju B, gde je postao urednik kulturnog programa. Od 1992. vodio je emisiju „Nivo 23“. Razgovori s eminentnim gostima vođeni tokom burnih devedesetih i kasnije, pune tri decenije, dragoceno su svedočanstvo vremena i skoro da nema domaćeg značajnog stvaraoca u kulturi koji nije prošao kroz ovu emisiju. Nakon toga je radio vrlo zapažene serijale „Duhovnici“ i „Nezaštićeni svedok“.

„Novinarstvo je jedna od onih retkih profesija koje imaju misiju. Trebalo bi da popravlja svet, da se bori u ime i za račun obespravljenih, zaboravljenih, napadnutih bez razloga od razularene rulje. Ima profesija kao što su hirurg, sudija, sveštenik, kojima se ne možete baviti ako imate prljave ruke . . . Ali i novinar mora biti osoba besprekornog morala, jer ko će inače da vam veruje u to što pišete i govorite?!“
iz intervjua Velje Pavlovića za „Večernje novosti“, 2019.

„Velja Pavlović je bio (strašno je govoriti o njemu u prošlom vremenu) iz onog reda kulturnih pregalaca koji se opasno proredio. A to su oni koji zastupaju osetljivu zonu dobrog duha Beograda. Bio je radoznao, otvoren za druženje i komunikaciju, odabrao je da se bavi kulturom u najširem smislu, i to na TV-mediju, gde je kultura ponajviše nastradala pod naletom olake brzine, površnosti i neznanja. Veljin kulturni serijal „Nivo 23“ (to je bio sprat one zgrade čiji je simbol bio Duško Radović) godinama je predstavljao i otkrivao znane i neznane. Sada to ostaje kao nedosegnut uzor.“ - Milan Vlajčić

„Sve što je radio, činio je iz jednog posebnog ugla koji je ostalim novinarima bio nedostupan. Možda i nerazumljiv. Bio je skroman, blag, i duboko uveren da istražujući teme o kojima je pisao i govorio, istrajno izgrađuje sebe. I toga se nije stideo. A i bez uobičajene ambicije i želje da sebe stavlja u prvi plan. “ - Mirjana Ognjanović

„Zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni“, ovo geslo kao da je vodilo Velju Pavlovića kroz život. Kada opisuje svoj doživljaj Božića u planini: „Sneg i neprohodni smetovi, zima kada drvo puca od hladnoće a nebo je vedro, noću obasjano zvezdama posebne zlatne boje koju nikad ne vidimo u gradu, već samo iznad brda i šuma“, veruješ da je on sad tamo, među tim zlatnim zvezdama.

Knjiga „Moja igra, moj put” je autobiografija slavnog košarkaškog trenera koji je svoju ljubav prema sportu, predanost i uspeh krunisao svetskim zlatom. Ali, ovo nije samo autobiografija, niti je samo knjiga o košarci i o treniranju. Ovo je knjiga o životu, o principima i vrednostima koje vode do uspeha. Znanje, iskustvo i pobednički pogled na svet koji su nesebično dati u ovoj knjizi mogu se primeniti na svim životnim poljima.

U srpskoj istoriji malo je političara koji su ostavili toliko dubok trag kao Nikola Pašić, ali je još manje onih koje je neko opisao sa toliko pronicljivosti kao Slobodan Jovanović. Pred nama se nalazi portret čoveka koji je decenijama upravljao Srbijom, preživljavao dinastijske sukobe, prevrate, ratove, diplomatske krize i smene epoha, često ostajući zagonetka čak i najbližim saradnicima. Jovanović ne piše kao istoričar sa distance, već kao Pašićev savremenik koji razume mehanizme vlasti i vreme o kom govori. Njegov Pašić nije nacionalni heroj, ali ni potpuni negativac. On je oprezan, ćutljiv i neprobojan čovek ogromnog političkog instinkta, sposoban da čeka, procenjuje i nadživi protivnike. Istovremeno, Jovanović otkriva i tamnu stranu njegove politike: partijsku državu, trgovinu uticajem, zakulisne dogovore i sistem u kom je vlast često bila važnija od principa. Kroz ovu knjigu oživljava epoha u kojoj Srbija pokušava da iz mlade kneževine preraste u modernu državu. Zato je i Jovanovićeva biografija Nikole Pašića mnogo više od političke studije. Ona je jedna od ključnih knjiga o prirodi vlasti u Srbiji.
„U tome nemirnom skupu balkanskih plahovitih političara on je izgledao kao kakav stari paša, tih i prepreden. Njegov uspeh, možebiti, objašnjuje se baš time što je bio unekoliko drukčiji nego njegova sredina.“
Slobodan Jovanović

O autoru:
Slobodan Jovanović (1869–1958), pravnik, istoričar, univerzitetski profesor i političar. Nakon školovanja u Ženevi i Parizu, radio je kao diplomata i profesor. Predavao je na Pravnom fakultetu u Beogradu pune 43 godine, a obavljao je i dužnosti dekana Pravnog fakulteta i rektora Univerziteta u Beogradu. Bio je član SANU, a od 1928. do 1931. godine i njen predsednik. Tokom Prvog svetskog rata bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi srpske vojske, a nakon rata učestvuje kao ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919. Aktivno se uključio u politički život u martu 1941, kada je postao potpredsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije. Tokom Drugog svetskog rata boravi u Londonu. Bio je predsednik emigrantske vlade Kraljevine Jugoslavije u dva mandata, u periodu od januara 1942. do juna 1943. Nakon završenog rata živi u Londonu, sve do smrti 1958. U odsustvu je u Beogradu 1947. osuđen na 20 godina robije i gubitak političkih i građanskih prava. Sudski je rehabilitovan 2007. godine. Napisao je veliki broj knjiga.

Prvo izdanje pisama kubanskog revolucionara Če Gevare
Če nije bio samo intelektualac, on je bio najkompletnije ljudsko biće našeg vremena
Žan-Pol Sartr

Ernesto Če Gevara je mnogo putovao, a o svim tim putovanjima pisao je i u pismima. Pisma su sakupljena u jednoj knjizi i širokog su raspona: od pisama roditeljima tokom putovanja motociklom do opsežnog pisma Fidelu Kastru nakon uspeha Kubanske revolucije početkom 1959. godine. Tematski raspon ide i dalje: od duboko ličnih do intenzivno političkih.
Sva ta pisma nam otkrivaju nekoga ko je ne samo razmišljao o svemu što je susreo, već i nekoga kome je proces društvene transformacije bio stalni pratilac od mladosti, pa do pred samu smrt. Ovakav vid literarnog svedočanstva nam oslikava Čea kao sina, prijatelja, ljubavnika, gerilskog borca, političkog vođu, filozofa i pesnika. Mnogi intelektualci i ugledne ličnosti iz sveta politike i kulture markiraju Če Gevaru kao važnu figuru, naročito danas. Danas, kada su moralne i etičke vrednosti olako shvatane, borba kubanskog revolucionara ima još veću dimenziju (Rigoberta Menču).

Rođen 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin, gde i danas živi. Objavio je preko 50 knjiga, a njegovi pozorišni komadi izvođeni su s velikim uspehom na našim scenama.

Nastavak Dnevnika Bore Ćosića (nakon Dnevnika 2013-2020), i aktuelan i bezvremen, od onih je knjiga koje se uvek čitaju više puta, i u kojima se uvek otkrije nešto novo, kakva su i druga dela našeg velikog pisca. Tu su reminescencije na mnoge velike umetnike koji su obeležili XX vek, zapisi o jednom vremenu koje kao da je nepovratno nestalo. . .

„U korenu tog doktorskog doma odigrala se čitava egzistencijalno lingvistička drama, krhanje jednog života, uz istovremeni rast tog antičkog, renesansnog, a zapravo sasvim modernog evropskog duha, čiju potvrdu držim danas u ruci. Slučaj je to sasvim montenjski, a ne dekartovski, što bi i moj Radomir, da ga još imam, potvrdio. Jer se upravo u uslovima naše balkanske zaturenosti, stvari odvijaju ovim protivurečjem, iz blata i kala nesrećnih okolnosti, do nedostižnih vrhova svake pameti i dara. Jer nije ni zaumnost nadrealizma nikla jedino na uglu Obilićevog venca, u domu Ristićevom i Vučovom, među luksuzom i lakejskom poslugom, nego upravo i u savamalskom prizemlju Davičovom i onom, Đorđa Kostića, kod ko zna kakvih prilika Dade Aleksića, Moni de Bulija i Vujice Rešin Tucića. Eto moga dodatka Doručku kod Majestica, koji, očito, nastavlja se.“ (15. jun 2020)

Argentinski roman – Drago Pilsel: Fascinantna ispovest o begu iz mraka prošlosti

Argentinski roman je potresna, hrabra i duboko iskrena autobiografija Draga Pilsela koja je uzdrmala čitav region. Ovo nije samo knjiga o jednom životu, već hirurški precizna analiza porodičnog nasleđa, političkog fanatizma i teškog puta ka istini i oproštaju.

Drago Pilsel nas vodi kroz hodnike svog detinjstva u Argentini, u porodici koja je bila srce ustaške emigracije. Odrastao u senci Ante Pavelića, koji je posećivao njegovu kuću, i vaspitavan u duhu ekstremnog nacionalizma, autor opisuje svoj neverovatan put transformacije:

Od radikalizma do mira: Kako je mladić koji je bacao kamenje na sinagoge postao borac za ljudska prava.

Porodične tajne: Bolno suočavanje sa očevom ulogom u ustaškom pokretu i nestanak brata Branka u Domovinskom ratu.

Duhovna potraga: Put od ambicioznog bogoslova do novinara i teologa koji propoveda ekumenizam i pomirenje.

"Argentinski roman" je istorijski dokument: Prvi put dobijamo uvid "iznutra" u život hrvatske emigracije u Argentini nakon 1945. godinePilsel beskompromisno kritikuje sopstvene greške, nudeći primer kako se osloboditi okova mržnje. Napisan dinamično, poput trilera, ovaj roman se čita u jednom dahu, ostavljajući dugotrajan uticaj na čitaoca.

Kritičari širom Balkana ocenili su ovo delo kao "najvažniju autobiografiju decenije". Pilselova sposobnost da voli svoje roditelje, a istovremeno osudi njihovu ideologiju, čini ovu knjigu vrhunskim moralnim činom.

Vensan D Endi je bio francuski kompozitor i profesor. Kao profesor je bio naročito uticajan.Saosnivač privatnog konzervatorijuma Schola Cantorum u Parizu, a takođe je predavao na zvaničnom pariskom Konzervatorijumu. Među njegovim studentima su Alberik Manjar, Alber Rusel, Artur Honegar, Darijus Miljo, Ivon Rokset, Erik Sati, kao i Koul Porter. D Endi je učio kod kompozitora Sezana Franka, a bio je pod jakim uticajem Frankovog poštovanja za nemačku muziku.

Ko je zaista bila Gabrijel „Koko“ Šanel? Iza imena koje je postalo sinonim za eleganciju i modernu ženu krije se priča o siromaštvu, napuštanju i neumoljivoj ambiciji. U knjizi Koko Šanel - tajanstveni parfem Izabel Fimejer osvetljava detinjstvo obeleženo gubitkom majke, odsustvom oca i godinama provedenim u sirotištu u Obazenu, gde su nastali temelji budućeg „šanelovskog“ stila – crno-bela svedenost, disciplina forme i kult jednostavnosti.

Pre nego što je postala simbol elegancije, Gabrijel Šanel bila je devojčica iz sirotišta, dete gubitka i tišine. Pre nego što je stvorila stil, naučila je da preživi. Pre nego što je postala mit, morala je da sakrije istinu o sebi. U knjizi ""Koko Šanel - tajanstveni parfem"" otkrivamo ženu iza dvostrukog C — onu koja je od bola napravila estetiku, od siromaštva disciplinu, a od jednostavnosti revoluciju.

Iz tog sveta tišine i strogoće izrasla je žena koja je redefinisala modu XX veka. Njena biografija je priča o hrabrosti da se prekroji sopstvena sudbina, ali i o potrebi da se prošlost prikrije i iznova ispiše. Autorka prati Koko od detinjstva u Overnji, preko prvih ljubavi i zaštitnika, do stvaranja modnog carstva i mita koji traje do danas.

Ovo nije samo knjiga o modi, već duboko intiman portret žene koja je od bola stvorila estetiku, od jednostavnosti luksuz, a od svog imena – simbol. Tajanstveni parfem Koko Šanel nije samo njen čuveni miris, već aura tajne koja je okruživala čitav njen život.

Ketrin - princeza od Velsa, bestseler Njujork tajmsa, najkompletnija je biografije buduće britanske kraljice, čija životna priča deluje kao moderna bajka.

Atraktivna, pametna i ambiciozna devojka iz naroda, u studentskim danima, upoznaje i zaljubljuje se u kraljevskog princa predodređenog da postane kralj. Sada, kada je monarhija u tranziciji, Ketrin je princeza od Velsa i sprema se da postane kraljica.

Ketrin je od venčanja 2011. godine svojim sjajnim osmehom, stilom i skromnom prirodom osvojila ljude širom sveta. Njena spremnost da se smeje samoj sebi, radna etika i dobročinstva učinili su je najpopularnijim članom kraljevske porodice, pored princa Vilijama, ali nisu je zaobišli ni skandali i komentari.

Kako interesovanje za kraljevsku porodicu nastavlja da raste, tako raste i interesovanje za istorije njenih članova i pozadinske priče glavnim aktera u ovoj priči. Ova knjiga ima za cilj da otkrije, kroz razgovore sa bliskim izvorima unutar kraljevskog domaćinstva, šta je učinilo Ketrin ženom kakva je danas i da prikaže njen razvojni put od samog detinjstva.

„Život Bendžamina Frenklina” jedno je od najznačajnijih autobiografskih dela američke istorije, i dan-danas predstavlja nezaobilazno štivo, zahvaljujući svojoj inspirativnosti, duhovitosti i poučnim anegdotama.

Priča o treneru koji je stvarao šampione i pokorio Evropu.
Postoje treneri koji vode tim.
Postoje treneri koji osvajaju trofeje.
A onda postoji Željko Obradović.

Najtrofejniji trener evropske košarke nije postao legenda slučajno: devet titula prvaka Evrope, desetine trofeja i generacije igrača koje je pretvorio u pobednike.

Biografski roman o nekim ključnim momentima iz Puškinovog života, uključujući dvoboj sa Dantesom koji je pesnika koštao života, tj. o onim skrivenim razlozima zbog kojih je do njega došlo, u čemu je ruski dvor igrao značajnu ulogu

Knjiga „Na putu ka slobodi“ donosi snažnu i ličnu ispovest Katarine Petrović – žene koja je postala simbol građanske hrabrosti i borbe za istinu. Ovaj autobiografski zapis vodi čitaoca kroz događaje koji su potresli javnost i otvorili brojna pitanja o pravdi, odgovornosti i ličnom integritetu.

Katarina Petrović, policijska službenica iz Valjeva, dospela je u žižu javnosti nakon što je otkrila informacije povezane sa slučajem koji je postao poznat kao afera „Kum“. Nakon toga usledili su privođenje, sudski postupci i snažni pritisci, ali i talas javne podrške koji je pokazao koliko je važno ostati dosledan sopstvenim principima.

U ovoj knjizi autorka iz prve ruke govori o svom putu – od trenutka kada je odlučila da istupi i progovori, preko suočavanja sa posledicama takve odluke, pa sve do unutrašnje borbe za slobodu, dostojanstvo i istinu. „Na putu ka slobodi“ nije samo svedočenje o jednom slučaju, već i priča o ličnoj hrabrosti, profesionalnoj etici i ceni koju pojedinac ponekad mora da plati kada odluči da stane na stranu pravde.

Pisano jasno, direktno i emotivno, ovo delo predstavlja snažan dokument vremena i podsećanje da pojedinac, uprkos pritiscima i okolnostima, može ostati veran svojim vrednostima.

De Kvinsijeva filozofska proza, jasno i sažeto, duhovito i s neočekivanim i izazovnim argumentima, kroz ironijski dijalog sa Imanuelom Kantom, poziva na razmišljanje o procvatu čovekovog razumevanja i napretku u saznavanju.

Same u tišini – priče o hrabrosti i otporu žena u iranskim zatvorima

Produženi boravak u samici osuđen je kao ozbiljno kršenje ljudskih prava, ali se i dalje široko primenjuje u iranskim zatvorima. U knjizi Same u tišini, trinaest hrabrih žena, među kojima je i Nazanin Zagari-Ratklif, deli svoja iskustva zatočeništva: premlaćivanja i uznemiravanja od strane čuvara, stalnog nošenja poveza preko očiju i uskraćivanja medicinske pomoći. Besni islednici prete njihovim porodicama i lažu o njihovoj sudbini – jednoj zatvorenici čak su rekli da je mrtva.

Nijedna od ovih žena nije počinila zločin – one su zatvorenice savesti ili taoci u političkim pregovorima. Kroz psihološko mučenje, iranska država pokušava da preoblikuje njihove duše. Intervjui koji čine ovu knjigu, vođeni dok su žene bile u zatvoru ili suočene sa optužbama, predstavljaju snažna svedočanstva ličnog integriteta, otpora i hrabrosti. Same u tišini razotkriva trulež u samom središtu iranskog pravnog sistema i poziva čitaoce da se angažuju i zalažu za promene.

Zašto čitati ovu knjigu:

Snažna i potresna dokumentacija života u samici u Iranu

Svedočanstva žena koje pokazuju izdržljivost i moralni integritet

Ključan izvor za razumevanje borbe za ljudska prava i rodnu ravnopravnost

Priznati komentari:
„Istraživanje koje je gospođa Mohamadi sprovela iz zatvora, zasnovano na razgovorima sa zatvorenicama, rezultiralo je knjigom o emocionalnim posledicama samice i zatvorskih uslova u Iranu.“ – New York Times
„Svedočenja ovih hrabrih žena otkrivaju zadivljujuću sposobnost izdržljivosti i otpora... Njihova hrabrost prevazilazi granice zamislivog.“ – Irish Times

Važne napomene:
Autorka, Narges Mohamadi, dobila je Nobelovu nagradu za mir. Knjigu je napisala na osnovu podataka prikupljenih iz zatvora, gde je i veći deo dela nastao.

Neizostavno štivo za sve koji žele da razumeju ljudsku cenu borbe za slobodu u Iranu. Pogodna je i za one koji se zalažu za ljudska prava, rodnu ravnopravnost i društvene reforme.

O autoru:
Narges Mohamadi je potpredsednica Centra za zaštitu ljudskih prava i bivša inženjerka. Nakon što je 2009. ostala bez posla zbog zatvorske kazne, aktivno se zalagala za društvene reforme, prava žena i ukidanje smrtne kazne. Provela je više od osam godina u iranskim zatvorima, a od novembra 2021. bila je u pritvoru – iste godine kada je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Godine 2023. dobila je Nobelovu nagradu za borbu protiv ugnjetavanja žena u Iranu i za ljudska prava. Njena borba i delo pohvalile su organizacije Amnesti internešenal, Reporteri bez granica i PEN. Dokumentarni projekat Same u tišini nagrađen je na Međunarodnom filmskom festivalu i Forumu za ljudska prava. Njen porodica danas živi u Francuskoj.

Ova knjiga donosi mnogo više od biografskog prikaza Vladete Jerotića kao uglednog psihijatra i mislioca – ona otvara vrata njegovom intimnom, ljudskom svetu koji je retko bio dostupan javnosti. Kroz lična sećanja i memoarske zapise, autorka Irena Arsić, njegova dugogodišnja saradnica, vodi čitaoca kroz više od trideset godina gotovo svakodnevnog zajedničkog rada i druženja. Pratila ga je na predavanjima i promocijama, učestvovala u uređivanju i pripremi njegovih dela, beležila razgovore i susrete i bila deo svake faze izdavačkog procesa.

Knjiga osvetljava Vladetu Jerotića iz drugačije perspektive – kao profesora, prijatelja i sagovornika, ali i kao čoveka prepoznatljivog po toplini, humoru i dubokoj pažnji prema drugima. Pred čitaocem se otkriva niz malih, svakodnevnih trenutaka koji zajedno grade celovitu sliku njegove ličnosti, njegove mudrosti i posvećenosti, čineći ovo delo jedinstvenim svedočanstvom o čoveku iza javne figure.

Monografija „Zoran Radmilović – na radiju i televiziji“ povodom 40 godina od smrti velikog srpskog glumca RTS Izdavaštvo objavilo je u saizdavaštvu sa Narodnim pozorištem Timočke krajine „Zoran Radmilović“ iz glumčevog rodnog Zaječara. Zoran Radmilović igrao je u 50 televizijskih drama, više od 30 serija i isto toliko nastupa je imao u zabavnom, dečijem i muzičkom programu. Manje je poznato da je Radmilović ostvario uloge u više od 200 radio drama i komedija, a u čuvenom radijskoj serijalu „Jovanovići – svakodnevica jedne naše porodice“ učestvovao je u više od 1000 epizoda.
Knjiga sadrži više od 200 fotografija i QR kodove putem koji čitaoci mogu da čuju radio drame u kojima je noseće uloge igrao Radmilović i vide inserte iz televizijskih ostvarenja.

"Biografija jednog od najbogatijih ljudi svih vremena koji je poklonio svoje bogatstvo. Krajem 1920. godine, uprava Karnegijeve zadužbine je srpskoj vladi poklonila 100.000 dolara za podizanje prve namenski zidane biblioteke u Srbiji, Univerzitetske biblioteke. „Priča o životu Endrua Karnegija je zapis visokih ciljeva i izuzetnih napora koji otkriva stalno prisutne indikacije velikog uma; tako da nadolazeća generacija, dok prati postepeni rast njegovog bogatstva i razvoj njegovog karaktera, može iz izveštaja o osvajanju bogatstva dobiti snažan podsticaj za hrabro preduzetništvo, kao i da ceni nameru njegovog jezgrovitog paradoksa: ՚Čovek koji umre bogat, umire osramoćen.՚
Ko može da se ne divi toj čvrstoj nameri da izvrši svoje dužnosti onako kako ih tumači, čoveku koji je dostigao plemeniti vrhunac u čvrstoj rešenosti da svoje milione iskoristi najdelotvornije moguće.”"

Ovo je priča o životu jednog od najistaknutijih pripadnika Ministarstva spoljnih poslova Turske, ambasadora Galipa Balkara, koji je bio meta i žrtva atentata dvojice jermenskih terorista, izvedenog 9. marta 1983. u centru Beograda. U njoj se, pored životne priče intelektualca stasalog u prvim godinama Republike Turske, otkriva zanimljiva i pustolovna istorija njegove porodice, povest koja se proteže od Osmanskog carstva do Republike (neki preci bili su na položajima
velikog vezira, guvernera/valije Beograda, bilo je me u njima diplomata, osnivača političkih partija, admirala, književnika) saznaje se nešto o ustrojstvu tadašnjeg Ministarstva spoljnih poslova, o turskom viđenju Balkana i Jugoslavije u senci hladnog rata, o jermenskim terorističkim organizacijama i, naravno, o napadu u Beogradu. Knjiga ističe neverovatnu hrabrost jugoslovenskih građana, slučajnih prolaznika beogradskim ulicama, svedokâ ubistva, koji su bez dvoumljenja tada jurnuli za atentatorima. I neki od njih stradali.