BIOGRAFIJE, MEMOARI, DNEVNICI, PISMA

Biografski roman o nekim ključnim momentima iz Puškinovog života, uključujući dvoboj sa Dantesom koji je pesnika koštao života, tj. o onim skrivenim razlozima zbog kojih je do njega došlo, u čemu je ruski dvor igrao značajnu ulogu

De Kvinsijeva filozofska proza, jasno i sažeto, duhovito i s neočekivanim i izazovnim argumentima, kroz ironijski dijalog sa Imanuelom Kantom, poziva na razmišljanje o procvatu čovekovog razumevanja i napretku u saznavanju.

U ovoj knjizi objedinjene su misli onih koji su poznavali i voleli svog prijatelja i saborca.Ova knjiga govori o duhovnom zivotu reditelja,o njegovom putu stradanja,zivotu i stvaralackom podvigu.

Dva eseja o Lavu N.Tolstoju. Prvi esej sina o životu svog oca, odnosima u porodici, druženju i bliskosti sa Turgenjevim, njihovim razmiricma i raspravama, itd. Drugi esej je od strane Lavovog ličnog lekara Makovickog, koji je izneo mnogo interesantnih detalja, naročito iz poslednjih dana Tolstojevog života.

„Kao i u slučaju većih i poznatijih piščevih dela, i ova pisma se čitaju bez daha. A sada čitaoci u Srbiji mogu u to i da se neposredno uvere (...) Ona su monumentalno svedočanstvo, često dramatično, o Kafkinom životu i delu, ali i nezaobilazna kada je reč o svekolikosti njegovog opusa. Postoji nesumnjivi raskol u takozvanim intimnim spisima Franca Kafke. U Kafkinim dnevničkim zapisima poglavito se suočavamo s piščevim kricima iz sve jače samoće, iz unutrašnjeg pakla u koji se oburvava naročito od fatalne jeseni 1917. godine kad počinje njegovo neizlečivo i neopozivo umiranje. Od tog datuma u pisma se upisuje osobena, dostojanstvena i intimna istorija bolesti, a ova potom prerasta, u poslednjoj godini života, u samozatajnu istoriju umiranja. Istovremeno, u njegovim pismima prijateljima i sestri Otli na videlo, međutim, kao dominantni elementi izbijaju Kafkin izvanredan dar za prijateljstvo i intenzivna žudnja za drugima, pri čemu sam daleko od toga da mislim da se bol i seta samoće i zle kobi ne mogu uočiti i u prepisci. Ipak, u prepisci na delu su druženje sa drugima, prijateljska osećanja, ljubav, razumevanje. Bio je na jedinstven način sam za života, a nastavio je u našem svetu da bude sam i u smrti. Mnogi će reći da je Franc Kafka mrtav i da je od njegove smrti, 1924, prošlo stotinu godina, ali Kafka je još živ i još je sam. Možda i življi nego ikad. Godinama sam ispisivao odlomke svog romana o imaginarnom druženju sa Kafkom i realnom sa njegovim književnim delom u bivšoj Jugoslaviji i sadašnjoj Srbiji. I sa svakom reči bio sam zatečen u kojoj meri je on živ, poput večitog savremenika, sa svojim pričama i romanima. Kao da se od njegovog vremena do našeg ništa nije promenilo. Ne prestaje da bude izuzetak u književnoj istoriji.” Jovica Aćin

Marija Božić je rođena 1976. godine u Inđiji, gde je pohađala osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Završila je Diplomatsku akademiju u Ministarstvu spoljnih poslova i master studije Etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Članica je Kola srpskih sestara. Zaljubljenik je u literarni rad. Dosad je samostalno objavlia knjigu proze Pisma.

Biorafija Porodice Dostojevkog

Roman govori o periodu života velikog ruskog pisca od objavljivanja njegovog romana "Jedan dan Ivana Denisoviča" do poslednjih susreta sa Vladimirom Putinom

Priče i sećanja Marine Cvetajeve.

„Za razliku od poezije, u prozi je Marina Cvetajeva pisala stalno i isključivo o sebi. Malo je u svetu dela u kojima su pisci imali hrabrosti da s tolikom otvorenošću govore o svojim najprivatnijim problemima. U svojim prozama Cvetajeva je u tom pogledu išla dalje od Rusoa, dalje od Tolstoja, dalje i od svih književnica koje poznajemo. Čitajući njene ispovesti, ponekad hvatamo sebe kako nam zastaje dah od iznenađenja. Prvi put sa svom otvorenošću izlazi nam pred oči jedan problem o kome se nije dovoljno raspravljalo. O ženama su dosad najdublje pisali muškarci. Tek Cvetajeva pokazuje kakvi neslućeni slojevi postoje u psihičnosti žene, slojevi koje tek treba da nam otkrije buduća ženska literatura. Ne ženska zato što bi je pisale žene ili što bi bila namenjena ženama, nego u kojoj bi žena imala smelosti da misli kao žena i piše kao žena, te da nam otkrije to što je u literaturi dosad ostalo neotkriveno.“ – Petar Vujičić

Svet ima svoju zadužbinu u Srbiji. Njen temelj, njen živopis, njen krov su knjige, najuzbudljiviji opisi srpske zemlje, srpske duhovnosti, istorije, nacionalnih junaka, borbe za slobodu... Protomajstori tog osobitog zadužbinarstva su ne samo stvaraoci, pisci tih romana, putopisa, beseda, eseja, epistola inspirisanih srpskim motivima i mitovima, nego i naši stvaraoci koji su ih otkrili, preveli ili na neki drugi način približili našoj čitalačkoj publici.

Za sve one koji nisu imali priliku da upoznaju obe strane njene duše-rusku u Srbiji i srpsku u Rusiji.

Kada imaju prefiks dobrote, što pretpostavlja da nešto radite zato što osećate da tako treba , a ne da biste se time hvalili ili čekali da vam neko oda priznanje,dobra dela nadžive svoje stvaraoce.Ona ostaju u amanet onima koji dolaze, a ne samo onimau čijem vremenu i za čije su potrebe stvorena. Dela natalije Šatiljine, njeni projekti, saradnje, pokroviteljstva, odnosno, čitava misija koju od početka svog života u Srbiji sprovodi na polju zbližavanja ruskog i srpskog naroda, nose u sebi tu notu vanvremenskog. -Danka Grubačić, novinarka

Kako je Dmitrij Balašov putujući sa grupom ruskih intelektualaca u „slovenskom pohodu“ od Marmanska pa sve do Crne Gore predvideo šta će se dogoditi dve i po decenije kasnije na prostorima slovenskih naroda?! Pred vama je priča na srpskom I ruskom jeziku koja svedoči o bliskosti pravoslavnih naroda. Priča koja se ne sme zaboraviti! O autoru: Ruski pisac i istoričar, Dmitrij Mihajlovič Blašov, objavio je više desetina knjiga tokom svog života u milionskim tiražima,kako u sovjetsko vreme, tako i nakon raspada SSSR-a. Iza sebe je ostavio i nekolio desetina naučnih radova o istoriji drevne ruske književnosti. Ubijen je pod nerazjašnjenim okolnostima 2000. godine u seoskoj kući u Kozinevu (Novogorodska oblast).

U svojim filosofskim uspomenama Goričeva govori o proterivanju iz Sovjetskog Saveza 1980 godine, života na Zapadu i propovedi pravoslavlja u Nemačkoj te o svom povratku u Rusiju i današnjem svom životnom iskustvu

Svoje uspomene pisao sam bez uverenja da su potrebne bilo kome; život svakog čoveka isuviše je ličan, ali on svagda može nešto reći drugima. Njegova tajna je - jedinstvo i neponovljivost čovekove ličnosti. Od malih nogu čovek nosi u sebi tu neponovljivost kao obraz višeg sveta. Udaljenost od svetlosti spušta nas do standardnosti i bezličnosti, a makar malo približavanje svetlosti otkriva u svakome neponovljiva, svima neophodna svojstva života. Od tih svojstava stvara se Carstvo Božije u čoveku. Mi ga nosimo u sebi i svakome se ono otkriva u najboljim trenucima. Ali, to Carstvo nikoga ne primorava na svoju ljubav. Ono je kao molitva na koju čoveka nije moguće prinuditi.

Knjiga Napoleon, život i delo koju potpisuje Dmitrij Sergejevič Mereškovski (1866 - 1941), ruski mislilac, književnik i kritičar devet puta nominovan za Nobelovu nagradu za književnost, predstavlja pažnje vrednu biografiju o francuskom imperatoru koja će lepotom stila i kazivanja dočarati savremenom čitaocu autentičan ambijent u kome je Napoleon Bonaparta odrastao, sazrevao i vodio odsudne životne bitke.

Knjiga pred čitaocem, Katarina Velika, poljskog istoričara i publiciste Kazimira Vališevskog (1849 - 1935), biografija je slavne ruske carice koju su, svojevremeno, nazivali najmoćnijom među ženama sveta. U novom, reprint izdanju izdavačke kuće „Narodno delo" iz Beograda, koja se idejno i vrednosno naslanja na svoju prethodnicu čiji je najveći broj naslova objavljen između dva svetska rata, pomenuta biografija zadržala je čak i upečatljiv dizajn korica po kojima je nekada bila prepoznatljiva.

U okviru Odeljenja za književnost Matice srpske objavljen je zbornik radova „Peter Handke ili pravda za čoveka i čovečnost”. Ova publikacija predstavlja prvi prilog u seriji „Spomenica počasnom članu Matice srpske”. Zbornik su uredili Ivan Negrišorac, glavni i odgovorni urednik, prof. dr Jovan Delić, Jan Krasni i Selimir Radulović.

„Najveća tragedija u mom životu je smrt Ane Karenjine.“ Dovlatov

SERGEJ DOVLATOV 1941-1990 danas najpopularniji ruski pisac, kako u Rusijitako i širom sveta.
Dovlatov je najveći stilista,najduhovitiji je i najviši od svih pisaca našeg doba (196 cm). Pisma ženama izbor je iz prepiske Sergeja Dovlatova, vođene između 1963. i 1989. godine.Knjiga sadrži intervjue i predavanja autora. Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dov-latove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pi-sao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker.Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima.

Po rečima Brodskog:
„Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.

Dovlatov: Kompromis (1981) • Zona (1982) • Puškinova brda (1983) • Naši (1983) Zanat (1985) • Kofer (1986) • Strankinja (1986) • Uloga (1988) • Ariel (1989) Solo na andervudu / Solo na IBM-u (1990) • Filijala (1990) • Pisma (1992)

Onaj ko traži, ne nalazi, ali onaj ko ne traži, naći će. Prvi put kod nas imamo sve što je, do poslednjeg fragmenta, u svom kratkom životu, u kreativnoj prozi napisao Franc Kafka, jedan od gorostasa svetske književnosti. U ovoj kolekciji je i zbirka svih njegovih crteža, među kojima su i novootkriveni. Najzad, kolekciji je priložen i jedini autentičan razgovor s piscem, kao i sabrani zapisi Valtera Benjamina o Kafki, koji su od njihovog nastanka do danas ostali najpodsticajniji uvidi u nerešivu i bolnu zagonetku o moćnom i univerzalnom smislu koji je praški književnik utkao, kao malo ko drugi, u svoje nezaboravno delo. Čitajući Kafku, nećete pogrešiti ako ništa ne zanemarite. - Valter Benjamin

..O njegovom životu piše žena koja njegov jezik govori podjednako dobro kao i francuski, na kojem je ovu knjigu napisala, uspešno naslikavši portret čoveka sa brojnim radostima ali i patnjama, nadom i kajanjem, i nesvakidašnjom ljudskom toplinom...

"Knjiga ""Patrijarh Kiril - Život i gledišta"" je prvorazredna literatura za sve one koji čitaju biografije velikih ljudi, kao i one koji se zanimaju za religiju, teologiju i istoriju. Prvo izdanje knjige je rasprodato, a odlučili smo se za drugo izdanje zbog interesovanja čitalačke publike, ne samo u Srbiji, već i u Crnoj Gori i Republici Srpskoj.
Posebno ističemo da je predgovor za ovu knjigu, ceneći njen značaj, napisao novoizabrani Patrijarh srpski Porfirije.
Vrhunski prevod ove knjige uradila je profesorka Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Ksenija Končarević.
Knjiga je štampana u Službenom glasniku RS, koji je to uradio na vrlo kvalitetan način, posebno imajući u vidu i brojne fotografije koje se nalaze u knjizi.
"

" Knjiga “Obećana zemlja” bivšeg predsednika Baraka Obame, objavljena je krajem prošle godine, od strane jednog od najuglednijih svetskih izdavačkih kuća CROWN iz Njujorka, i postala je bestseler jer je prodato već oko 5.000.000 primeraka u Americi i Kanadi.
Interkomerc je bio izdavač i knjige “Smelost nade” Baraka Obame 2010 godine, čiji je tiraž rasprodat na našem tržištu.

U ovoj knjizi opisane su prve dve godine predsedničkog mandata i susreti sa najvažnijim svetskim ličnostima: Putinom, Merkelovom, Papom, Makronom…
Smatramo da će ova knjiga biti interesantna i našoj čitalačkoj publici.
"

„Ispred vas je svedočanstvo o tome kako iznutra funkcioniše svetska supersila. I više od toga. Pred Vama je svedočanstvo o dilemama, razmišljanjima i osećanjima čoveka koji se, igrom istorijskih okolnosti našao u poziciji da iz Ovalnog kabineta Bele kuće upravlja Vladom SAD-a. Imajući u vidu kratku istorijsku distancu i prirodu funkcije koju je obavljao, Barak Obama je iskazao najveći mogući stepen iskrenosti, što predstavlja posebnu vrednost ove knjige. On je ovim delom potvrdio da je jedan od najboljih govornika i pisaca među političarima.

Najveća vrednost ove priče, koja se zove Obećana zemlja“, jeste u tome da je u životu sve moguće. Čak i da jedan Afroamerikanac muslimanskog imena i socijalističkih ideja, postane predsednik SAD-a. Naravno, sve je moguće, ali samo ako se dogodi u pravo vreme.

To je ujedno i vanvremenska i univerzalna poruka ove knjige."

Sudeći prema dnevnicima (kao što je dnevnik Apolinarije Suslove) i prepiskama javnih ličnosti koje su do nas doprle, muškarci su zaista svakodnevno bili suočeni sa delikatnošću ženskih osećanja i krhkošću svojih muza. Uz neurasteniju, ‘iza ćoška’ je vrebala tuberkuloza i, naravno, komplikacije oko porođaja, koji je neretko imao fatalan ishod. Treba ipak imati na umu, da je melodramatično izražavanje ljubavnih jada bila privilegija povlašćene klase. Služinčad i seljanke nisu poznavale luksuz, suzama nakvašenih svilenih maramica, značajnog uzdisanja i prigodnog padanja u nesvest. Dnevnik Apolinarije Suslove je jedno takvo svedočanstvo. - Slavka Jovanović

Niko Kinu ne može da predstavi tako potpuno i tako duboko i svestrano kao njen lider predsednik Si Đinping. Predsednik Si je čovek neobične životne i radne biografije, vredne i važne za upoznavanje Kine, kako bi se na najbolji način shvatilo značenje morala, principa, žrtvovanja, skromnosti, služenja domovini. Njegova biografija je značajna potvrda da ta vrsta vrhunskih ideala postoji i u našim vremenima.

Na ideju da objavimo knjigu o Kini, o snazi kojom kineski narod nadahnjuje svet, o kineskom lideru Si Đinpingu koji je istinska pokretačka snaga tog velikog naroda u ovom globalnom sadašnjem vremenu, došli smo i zbog toga što u svemu tome prepoznajemo snove, rad, napore i nove poduhvate naše porodice. Zato je u ovoj knjizi svoje mesto našlo i kratko poglavlje o poslovnom prisustvu Karića u Kini. U najtežim godinama kineskih reformi i otvaranja, kada je Kina počela da krči potpuno nepoznate puteve u svetu privrede, preduzetništva, privatnog vlasništva, tržišta, domaćeg i svetskog – otvarali smo svoje prve firme i fabrike u toj zemlji.

Istorija razvoja nezavisne Republike Kazahstan neraskidivo je vezana za njenog osnivača i prvog predsednika – Nursultana Abiševiča Nazarbajeva.

Ova knjiga predstavlja prvo iskustvo zvaničnog istorijsko - biografskog istraživanja života i dela N. A. Nazarbajeva.
U njoj je praćen njegov životni put od običnog seoskog mladića do nacionalnog lidera. Izuzetna pažnja posvećena je političkoj biografiji N. A. Nazarbajeva, koja je data kroz istorijsku retrospektivu dramatičnih i ne uvek jednoznačnih događaja i procesa koji prate razvoj Kazahstana na prelazu iz XX u XXI vek.

Pripremljena na bazi veoma obimnog arhivskog materijala, ova biografija predstavlja značajan izvor dokumenata o najnovijoj istoriji Kazahstana. Posebna vrednost knjige je veliki broj fotografija i prvi put objavljenih autentičnih kopija ličnih dokumenata, što čitaocu omogućuje da potpunije doživi atmosferu opisanih događaja.

Putin snaga Rusije autorsko delo dvojice braće
narodnog poslanika Dragomira i Bogoljuba J. Karića
u izdanju Karić Fondacije promovisana je na Prvom sajmu knjiga u Andrićgradu. Ovo obimno delo plod je ličnih saznanja,
ali i detaljnih istraživanja braće koja više od tri decenije rade na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza. Dragomir J. Karić naglašava da deo knjige čini Putinova biografija, ali ono što je u njoj
posebno interesantno jeste način na koji Putin, sledeći hiljadugodišnju istoriju, tradiciju i veru svoje mnogolike i
mnogonacionalne države, Rusiju postavlja na pijedestal
svetskog čuvara opstanka

Istorijat porodice Dostojevski, iz ugla njegove ćerke Ljubov. Knjiga je pisana na francuskom jeziku, 1921. godine, povodom obeleževanja 100 godina od njegovog rođenja.

I, kako to već biva u razdoblјima propadanja, umesto napora presabiranja zavladala je lakomislenost pod geslom udri brigu na veselјe. Prestonica nam se diči bogatom „turističkom ponudom“, noćnim provodima, splavovima i uslužnim devojkama-pratilјama bogatih poslovnih gostiju. Iz raznih krajeva propale države mladež hrli u Beograd na zabavu. Tamo, gde žive, vladaju stroža pravila, tamo se vodi borba za opstanak, nema šale, nema roštilјijada i kupusijada, ni trubačkih orkestara koji predvode povorke veselih ožalošćenika. Naša jedina nada, jedina uteha, zove se „Evropa“ o čijoj zelenoj travi sanjare iznemogli magarci.


Pritešnjeni na tvrdom tlu stvarnosti, tešimo se iluzijama. Kako bi bilo lepo, i dobro, da negde u svetu imamo iskrenog prijatelјa i moćnog pokrovitelјa! Ulogu branilaca slovenskih pravoslavaca je, od Sanstefanskog ugovora vodila, sa nejednakom srećom, Rusija; podršku, koju nam je dao Nikolaj II, zaštitnica je preskupo platila. Sa Francuskom je išlo i ovako i onako. Sve do devedesetih godina prošlog veka polagali smo detinjastu nadu u Ameriku. Smenjivale su se samoobmane, a istina je stajala po strani, čekajući priliku da kaže ono malo što ima.