ROMANI

Priče otvaraju svet sećanja oživljen titrajem sveće prislužene na veliki praznik. Pomalo prustovskom putanjom trenuci sadašnjosti otkrivaju staze koje vode u prošlost i donose ceo univerzum uspomena, mirisa, likova i odnosa gledanih očima jednog deteta, kroz čije su sećanje i filtrirani. To je istovremeno i ključ pripovednog tona, koji će na detinji lak i bezbrižan način opisati i najteže, egzistencijalne situacije i dominantnom depatetizacijom, sa verom u snagu života i svih tajni koje on krije slaviti svako životno iskustvo kao dar.

Beograd, poslednje godine jednog režima. Grad umoran od mraka, sankcija, straha i izgubljenih života polako se budi dok ulicama odjekuju protesti, sirene i glasovi onih koji još veruju da sloboda postoji. U tom haosu, između zapaljenih zgrada, demonstracija, bolničkih hodnika i noćnih razgovora, rađa se ljubav Andrije i Milene - snažna, bolna i nemoguća.

On je poznati pesnik, čovek koji iza sebe nosi godine, uspomene i razočarenja. Ona je mlada, divlja, prkosna i spremna da izgori za svoje ideale. Dok se zemlja raspada pod teretom istorije, njih dvoje pokušavaju da pronađu smisao, nežnost i spas jedno u drugom. Ali ljubav u vremenu nasilja nikada nije jednostavna: između političkih progona, odlazaka, izdaja i snova o nekom boljem svetu, njihova sudbina postaje ogledalo jedne generacije koja je želela da promeni svet, a izgubila sebe.

„Beograd se budi“ je roman o ljubavi i revoluciji, o odlascima i sećanjima, o umetnosti, slobodi i usamljenosti. Potresna priča o ljudima koji pokušavaju da sačuvaju dušu u vremenu kada sve oko njih nestaje u plamenu istorije.

Iznad svega, ovo je roman o Beogradu - gradu koji pada, gori, voli i ponovo se budi.

Zbirka sadrži priče:
Apotekarica, To je bila ona, Živa hronologija, Varljivo ogledalo, Cipele, Srećan čovek, Poznanik, Zao dečak, Činovnikova smrt, Nadzornik, Kleveta, Strašna noć, Na putu.
Apotekarica, To je bila ona, Živa hronologija, Varljivo ogledalo, Cipele, Srećan čovek, Poznanik, Zao dečak, Činovnikova smrt, Nadzornik, Kleveta, Strašna noć, Na putu.
Apotekarica, To je bila ona, Živa hronologija, Varljivo ogledalo, Cipele, Srećan čovek, Poznanik, Zao dečak, Činovnikova smrt, Nadzornik, Kleveta, Strašna noć, Na putu.

Da li je Troja bila na Tropolju?
Da li je drevni Ilij bio podno Trojanskih gora, na obali Skadarskog jezera?
Da li su svi putevi vodili u Gorčin?
Dragi moji, istina je došla po vas.

Inspirisana kontroverznim teorijama o supstanci nastaloj oksidacijom adrenalina, priča prati brutalni rijaliti program na deep web-u, u kojem su učesnici izloženi ekstremnim situacijama kako bi im nivo adrenalina dostigao maksimum. Publika koja plaća ogromne sume novca posmatra njihove strahove, borbu i sudbine — dok najmoćniji gledaoci zapravo upravljaju igrom.

Granica između zabave, eksperimenta i zločina postaje sve tanja.
U svetu gde je ljudski strah roba, a život deo spektakla, postavlja se pitanje: koliko daleko može da ide ljudska radoznalost — i ko zaista upravlja arenom?

Adrenohrom je napet i provokativan roman o moći, manipulaciji i tamnoj strani savremenog društva.

Najpoznatiji ruski pisac nove generacije, poznat je po romanima Omon Ra, Život insekata, Čapajev i Praznina, Generacija P, Sveta knjiga vukodlaka, KGBT.

Preveden je na sve glavne svetske jezike. Ikona mladih ljudi, proglašen je za najuticajnijeg književnika Rusije. Živi po budističkim manastirima, uglavnom u Nepalu i Južnoj Koreji.

„Jedina prava ruska književna tradicija je pisati dobre knjige na način kako to još niko nije radio.“ - Viktor Peljevin

Poslednji Peljevinov roman zbiva se u svetu gde žene postaju dominantan pol, a ravnoteža moći se poremetila. Otkid je delo koje prevazilazi granice tradicionalne književnosti, nudi uvid u složene aspekte ljudske egzistencije i još više nego u prethodnim romanima podstiče na preis-pitivanje našeg doživljaja stvarnosti.

„Nije se radilo o meni. Nad svim se već nadvila senka katastrofe. Iza tankog vela stvarnosti osećalo se nešto jezivo, neminovno i neumoljivo.
Bio je to Ahilov bes.

Pred nama su bili baš oni posmrtni trzaji koji su mi se privideli, lišeni svega ličnog. Užasni spazmi, koji se dešavaju neznano gde neznano s kim, ali pritom ne samo stvarni, čak ne ni stoprocentno stvarni, već jedino stvarni. Ono što su Grci nazivali haos, koji je postojao pre postanja. To je bila sudbina svetske duše, kojoj će oduzeti svet. Tada će se svi – privilegovani, prevareni, bogati, siromašni – stopiti u jedan bol. Zar Bog to zaista želi?“ - Otkid

... Rableove tekstove s pravom smatraju za "kanonske tekstove za mehanizam smeha". Rable se ovde prerušava u lažnog i veselog astrologa.
Uprkos nesumnjivoj složenosti i ezoteričkoj slojevitosti, Rableov tekst nikada ne gubi na čitljivosti, sve nas učeći da govorimo slobodno. krepeći nas u oskudicama i iskušenjima života...

... Poput Borhesa, Rable katkad izmišlja autore ili citate, katkad je u tome verodostojan, a katkad stvarnim autorima pripisuje reči koje oni zapravo nisu napisali, u neponovljivoj kombinaciji erudicije, smeha i fantastike...

ANA MARIJA ME NIJE VOLELA je priča o ponorima neljudskosti i nerazuma u koje čoveka baca mržnja prema onima koji su drugačiji. I samo zato što su drugačiji. O zloupotrebi Boga i čonvekove potrebe da veruje, za činjenje svega što je u suprotnosti sa svakom od deset Božijih zapovesti. ANA MARIJA ME NIJE VOLELA je roman opomena. I istovremeno knjiga dokaza da nas samo ljubav može spasiti.

ANA MARIJA ME NIJE VOLELA je priča o ponorima neljudskosti i nerazuma u koje čoveka baca mržnja prema onima koji su drugačiji. I samo zato što su drugačiji. O zloupotrebi Boga i čonvekove potrebe da veruje, za činjenje svega što je u suprotnosti sa svakom od deset Božijih zapovesti. ANA MARIJA ME NIJE VOLELA je roman opomena. I istovremeno knjiga dokaza da nas samo ljubav može spasiti.

U završnom delu trilogije Devet života Ivana Mačka – Tajna – svet slovena uranja u sve dublji haos, Ivan se suočava ne samo sa spoljnim neprijateljima, već i sa sopstvenim strahovima i sumnjama. Tajne iz njegove prošlosti, davno zaboravljene i zapečaćene, počinju da izranjaju, preteći da razore sve što je s mukom izgradio.

Odrastanje uz ostatke starog reda i još neprevreli novi poredak, uz stanične kafane, uspomene iz ratova i olajisane slike novog vremena, cigan-malu, autentične karaktere čaršije na Carskom drumu i rakiju kao sinonim muškosti i porodičnih somnabulija, stvara široku perspektivu priče sačinjene od bola odrastanja i iskušavanja đavola iz rakijskih flaša. Život je koloplet suza i smeha, sećanja koja bole i uspomena koje se kroz smeh oslobađaju. Saša Buđevac nije DŽek London, ali njegov junak jeste DŽon Barlikorn (sinonim za alkohol i pseudonim pisca DŽona Grifina – DŽeka Londona, kojim je potpisano prvo izdanje Kralja alkohola), putovođa kroz rakijaške magme kao u Londonovom autobiografskom romanu Kralj alkohol, koji se ovog puta dešava u Nišu. Mnogi neće primetiti razliku.

Povest o razvoju svesti kod novorođenčeta, ali i još "drskiji pokušaj" Belog, da uđe u prenatalni svet, u doživljaje i osećawa detetu pre njegovog rođenja i to pre nego što je savremena nauka uopšte "potegla" taj problem.

U Peganovim pričama knjige nadilaze puku predmetnost i postaju oslonci, utočišta, tragovi vremena i mladosti. Nјihov miris meša se sa mirisom soli, sunca i starih snova, a čitanje postaje način da se uspori, da se ostane u trenutku koji klizi.

U ostvarenje te ideje ušao je sa jasnim saznanjem da Sava Vladislavić nije bio uopšte poznat našoj nauci. „Toliko nepoznat srpskoj istoriji da ga ni skup naših prvih naučnika nije rečju pomenuo u prvoj Srpskoj enciklopediji.“

U Pirueti prolog je uspavanka, surova, koja plaši. Nјena uloga se otkriva u zrelim godinama preko iskustava da je pravda uvek na strani snažnijeg. Kao u antičkim dramama ili starozavetnim pričama.

U svakoj izreci leže istorija, filozofska promišlјanja, humor, ironija i nadasve lјudska iskustva koja i danas zvuče aktuelno. Ova knjiga, građena kao bogat i izuzetno pregledan rečnik, vodi nas kroz veličanstvenu riznicu latinske kulture: od prvog do poslednjeg slova abecede. Na jednom mestu sakuplјeno je čak 3526 citata, sažetih mudrosti rimskih filozofa, oštroumnih opaski pesnika i večnih istina koje su svoje autore nadživele.

Iz te bizarne početne postavke razvija se priča o fetišizmu, lјubavi, zavisnosti i lјudskoj ranjivosti. Perec se zalјublјuje u petnaestogodilјnju devojku: nemirnu, ambicioznu, okrenutu Parizu, slikarstvu i bekstvu, dok istovremeno živi raspršeno, telesno i nemilosrdno. Gospodin Perec je uz nju. Vuče ga kroz gradove i krevete drugih muškaraca.

Opijeni idejama, ali i alkoholom, Kruduovi likovi sudaraće se sa stvarnošću kakvu nisu sami stvorili, već su rezultat režimskih zahteva i scenografije privida ispravnosti. Ni umetnost u takvom okruženju nije slobodna, ona se davi u okovima podobnosti, a ona organska nestaje u plamenu načinjenom samom rukom autora.

Autorka polazi od fragmenata, fiktivnog lika u romanu koji čita, nekolicine sačuvanih pisama, beležaka, usputnih napomena i iz njih rekonstruiše život stvarne žene, koja je godine provela u logoru. Od tih okrajaka i mrvica nastaje priča o ženi čije postojanje polako prerasta u opsesiju, o pokušaju da se razume neko koga je svet davno zaboravio.

„Najbolјi glumac na svetu“, kako ga je opisao čuveni Rade Šerbedžija, iskreno i uverlјivo priča o svojim korenima, o kolegama, prijatelјima, književnicima, o pozorištu, filmu, druženjima, kafani, o politici…

Pisana u dobroj tradiciji istorijskih biografija, moderno i u kombinaciji hronološkog i fenomenološkog pristupa, ova Stepinčeva biografija obrađuje sve najvažnije nedoumice i otvorena pitanja vezana za kardinalov život i rad.

Izabrane humorističko-satirične priče koje je autor u proteklih 60 godina objavljivao u izdanjima Politike, Novosti i Ježa (preko 400 priloga) i za koje je dobio desetak najviših nagrada, uključujući i nagradu Udruženja književnika Radoje Domanović za ukupan doprinos srpskoj satiričnoj književnosti.

Nikola Milošević: Zoran Božović ume da bez ijednog suvišnog poteza – bez ijedne suvišne reči čak – saopšti čitaocu ono što je bitno ili, da se poslužimo jednom često korišćenom formulom, njegovim pričama ne može se ništa ni dodati ni oduzeti. U njima nam se on predstavio kao pravi majstor satirične minijature, koji već sad ima nezaobilazno mesto na lestvici vrednosti naše satirične proze.

Nulta egzistencija je dnevnički zapis književnika, dramaturga, režisera i akademika Pavla Ugrinova tokom šezdesetogodišnjeg umetničkog stvaralaštva.

Od dolaska u Beograd 1946, izvođenja kultne predstave „Čekajuci Godoa” i osnivanja Ateljea 212, rada na Radio-televiziji Beograd tokom zlatnog perioda radio i TV drame, ovo delo je prožeto važnim kulturno-političkim događajima i na svojevrstan način dokumentuje razvoj društva i umetnosti posleratnog doba sve do početka XXI veka, kroz prizmu autentičnog stvaraoca i svedoka našeg podneblja i vremena.

Treća knjiga prati godine ratova i raspada Jugoslavije, od 1991. do 2006. godine. Usled pogoršanog zdravlja, Ugrinov napušta javni život i sve više se povlači u sebe, posvećujući vreme isključivo pisanju. Priprema za štampu dva memoarska prozna dela i nekoliko romana. Pre odlaska na bolničko lečenje zavšava i treći deo dnevnika „Nulta egzistencija”, uz napomenu da „pisanje nema potrebu da se bavi ničim drugim sem samim pisanjem. Samo izvrsno pisanje čini umetnost pisanja. Samo poseban stil dostiže umetnost.

Vinaverski nastavak nekadašnjih jutarnjih žaoka neprevaziđenog Duška Radovića iz autorske radionice njegovog saborca u starom dobrom Studiju B - Petra Marša aka Pece Petrovića aka Čika Pece…

Poštovane knjigoljubiteljke i cenjeni knjigoljubitelji, postoje razna štampana sočinenija, koja se čitaju ujutru (a nisu novine), u podne (a nisu ođe kulinarskim dostignućima), uveče (a nisu romani u nastavcima), noću (a nisu bajke besanice). Pred vama i sa vama su reagovanja na razna društvena zbivanja, na sve ono što nam, inače, svakodnevicu ne čini običnom, a stvara utisak da su u pitanju svojevrsni lekovi, čije korišćenje pomaže da se lakše progutaju ne baš male knedle, koje nam iz raznih oblasti serviraju institucije zadužene da urede društvo u kome živimo

Knjiga „Laura – Dnevnik jednog nedostajanja“ oblikovana je kao intimni epistolarni zapis u kojem dominira unutrašnji monolog. Autorka se opredelila za formu pisma ne kao sredstvo komunikacije, već kao način očuvanja emocionalnog kontinuiteta. Pisma u ovoj zbirci ne traže odgovor; ona svedoče o postojanju osećanja koje traje uprkos odsustvu.

Knjiga „Ni život nije sve“ Vladimira Arsića donosi izbor četiri dramska teksta nastala u periodu od više decenija, koji na osoben i prepoznatljiv način povezuju lirsko, dramsko i metafizičko iskustvo čoveka.

Arsićev dramski svet gradi se na granici sna i jave, života i smrti, stvarnosti i simbola. Njegovi junaci, često izgubljeni u vremenu i sopstvenim izborima, suočavaju se sa pitanjima smisla, identiteta, krivice i prolaznosti. Kroz složenu, ali nenametljivu simboliku i snažno individualizovan jezik likova, drame otkrivaju duboku etičku i egzistencijalnu ravan savremenog čoveka.

Posebno se izdvaja drama Bajka o sanjaru i psu, u kojoj se kroz poetiku sna i fantastičkog prožimaju uticaji velikih književnih tradicija, dok drama Naši otvara pitanja identiteta, sukoba i kolektivne svesti u vremenima krize. U drami Beleg prikazan je čovek koji pokušava da prevaziđe sopstvenu sudbinu, ali u tome tragično ne uspeva, dok najnoviji tekst Uređanje vetra donosi snažan, gotovo filmski niz scena o suočavanju sa prošlošću i sopstvenim životom.

Arsićev dramski izraz odlikuju stilska razuđenost, metafizička dubina i jezička autentičnost, što ovu knjigu svrstava među značajna dela savremene srpske dramske književnosti.

Miša Ristić, sa nadimkom Menjuhin, akademski muzičar, jedan od trojice osnivača ansambla Renesans, član Akademskog kamernog orkestra i Simfonijskog orkestra RTS-a, zaljubljenik u srpsku vizantijsku muziku, ne piše samo o muzici već, pre svega, o ljudima sa kojima je odrastao i delio život na beogradskom Dorćolu – jer bez njih, takvih, kako kaže, ne bi bilo ni njega ovakvog, ni jasnih i upečatljivih sećanja.

Ova sećanja zapisuje kako bi ih sačuvao od zaborava i s namerom da nas ubedi da vreme mogu pobediti snaga volje i upornost. Čaršijska papazjanija oživljava duh bivše Juge, sa svim svetlim i tamnim tonovima, vodi nas kroz školovanje, služenje vojnog roka i putovanja u vreme kad se sporije putovalo, uzbudljivije živelo i lepše družilo.

U Dorćolskim skaskama upoznali ste članove Renesansa i mnoge od onih koji su ostavili traga u Mišinom životu, a u Papazjaniji ćete ih doživeti uz još mnogo vrcavog humora.

Roman Novinarka Sesilije Mangere Brejnar jeste literarna misterija smeštena na Filipinima 1909. godine, u doba kada su Španci otišli, a Amerikanci tek počeli da utiskuju svoj pečat nad zemljom. Udovica Ines, zajedno sa svojom neobičnom saveznicom, francuskom krojačicom Melisandom, kreće u potragu za istinom o svešteniku pronađenom mrtvom u potoku – sve kako bi oslobodila sina iz zatvora. Nadahnuta pričom o svojoj čukun-baki, prvoj ženi izdavaču na Filipinima, Brejnar ispisuje roman vođen snažnim likovima, knjigu koja postavlja suptilna i složena pitanja o pravdi, moralu i granicama ljudske odgovornosti. Ono što započinje kao istraga jednog ubistva, prerasta u dublje traganje – za smislom, istinom, i granicama ljubavi, odanosti i prijateljstva. Ovo remek-delo podseća nas i na to da se život retko razrešava onako uredno kako bismo mi želeli. Dobro i zlo mogu biti jasno razdvojeni – ali između njih se prostire mnogo nijansi sivog, kojima moramo naučiti da hodamo. (Dejvid Kajmer, The Manila Times) Sesilija Brejnar prede svoju čaroliju od kulture, folklora i mitova, tkajući raskošnu tapiseriju filipinske istorije – i ostaje jedna od njenih najposvećenijih i najsjajnijih tkalja. (Džejms E. Čeri, autor knjige Edge of the Wind) Novinarka čitaocu daruje duboke uvide u istorijske vihore i svakodnevicu života na Filipinima početkom 20. veka. Iako plod mašte, ova knjiga je mnogo više od vešto ispletene i višeslojne misterije. (Lisa S. Melnik, Positively Filipino)

„Sa pašnjaka do naučenjaka” je autobiografsko delo Mihajla Pupina – potresna i nadahnjujuća priča o putu od banatskog sela do svetskih naučnih visina. Iz skromnog okruženja, vođen verom, znanjem i istrajnošću, Pupin gradi život koji prevazilazi granice siromaštva i predrasuda, ostavljajući dubok trag u nauci i istoriji. Ovo nije samo priča o uspehu, već svedočanstvo o snazi karaktera, obrazovanja i nepokolebljive volje. „Sa pašnjaka do naučenjaka” je knjiga koja nas podseća da veliki snovi počinju malim koracima – i da poreklo nije prepreka, već temelj. O autoru: Mihajlo Idvorski Pupin (Idvor, kod Kovačice, 9. oktobar 1854 – Njujork, 12. mart 1935) bio je srpski i američki naučnik, pronalazač, univerzitetski profesor, publicista, akademik i dobrotvor. Pupin je bio profesor na Univerzitetu Kolumbija. Tokom svog naučnog i eksperimentalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak Pupinovih kalemova. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Pupin je bio počasni konzul Srbije u SAD. Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta. Dobio je i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo Od pašnjaka do naučenjaka (engl. From immigrant to inventor).

Otkrijte dubinu Čehovljevih drama. Od buntovnog stvaraoca u "Galebu" do melanholične čežnje "Tri sestre" za Moskvom – istražite svet tragičnih figura u potrazi za smislom.

U drami Ujka Vanja, prvi put izvedenoj na sceni pre više od 125 godina, Čehov je stvorio galeriju nesrećnih junaka koji u zrelim godinama otkrivaju da im je život lišen smisla, snovi propali, a oni nemoćni da promene sudbinu. Svi oni sanjaju o sreći, bez snage da je dosegnu, ali ipak istrajavaju u životu koji sve manje razumeju.

U drami Galeb, pratimo buntovnog stvaraoca u grozničavoj potrazi za inovativnim umetničkim pečatom. Njegova glad za uvažavanjem, isprepletena sa patnjom zbog neuzvraćene privrženosti, vodi ga ka ivici beznađa.

Drama Tri sestre donosi melanholičnu povest o tri duše zarobljene u provincijskoj letargiji, čiji je jedini svetionik nade san o povratku u Moskvu. Kroz njihove unutrašnje lomove i egzistencijalna traganja, Čehov slika portret Rusije koja, na pragu novog doba, stoji nad ambisom neizvesnosti.