BIOGRAFIJE, MEMOARI, DNEVNICI, PISMA

U Aušvicu nije bilo ni prošlosti ni budućnosti – samo preživljavanja. Prilagodili bismo se tom neobičnom životu u ovozemaljskom paklu ili ne bismo izdržali.

Rođen u Lajpcigu, u jevrejskoj porodici, Edi Jaku je bio tinejdžer kad se njegov svet okrenuo naglavačke. Devetog novembra 1938, tokom zastrašujuće Kristalne noći, Edija su pretukli nasilnici SS-a, uhapsili ga i poslali u koncentracioni logor s hiljadama drugih Jevreja širom Nemačke. Svakog dana tokom narednih sedam godina svog života Edi se suočavao s nezamislivim užasima u Buhenvaldu, Aušvicu, da bi naposletku bio prisiljen na Marš smrti tokom poslednjih dana Trećeg rajha. Nacisti su Ediju oduzeli sve – porodicu, prijatelje, zemlju. Ali nisu mu slomili duh.

Uprkos svemu, Edi je našao volju za životom. Preplavljen zahvalnošću, obećao je sebi da će svakog dana zahvaljivati na dragocenom daru i osmehivaće se u slavu šest miliona Jevreja koje je Hitler pobio. U vreme dok je pisao ovu knjigu, u dobi od sto godina, uprkos svemu što je pretrpeo, Edi je sebe nazvao najsrećnijim čovekom na svetu. U svojim upečatljivim memoarima, ovaj rođeni pripovedač deli svoju mudrost i razmišljanja o tome kako je živeo na najbolji mogući način, toplo i otvoreno govoreći o moći zahvalnosti, trpeljivosti i dobrote. Život može biti divan ako ga učinite divnim. S Najsrećnijim čovekom na svetu Edi nam je pokazao kako.

„Gde ima života, ima i nade. A gde ima nade, ima i života.”

Ispunjen uvidima o prijateljstvu, porodici, zdravlju, moralu i mržnji, i jednostavnim uverenjima koja su uticala na njega, Edi Jaku svojim Najsrećnijim čovekom na svetu nudi bezvremene lekcije čitaocima svih uzrasta, naročito mladim ljudima današnjice.

Hemfri Karpenter je ovu knjigu zasnovao na razgovorima sa prijateljima i porodicom Dž. R. R. Tolkina, kao i kroz potpun pristup njegovim zapisima, dokumentima, pismima, dnevnicima i drugim pisanim dokumentima koja su mu omogućila da pronikne u sve njegove tajne. Zato se ova knjiga smatra naboljom i najpotpunijom biografijom Tolkinovog života, i odlična je za razumevanje magičnog sveta koje je slavni pisac stvarao.

„Duboko osećanje da su seoski predeli Zapadnog Midlenda njegov istinski zavičaj opredeljivalo je prirodu njegovog naučnog rada još od studentskih dana. Isti motivi koji su ga naveli da proučava Beovulfa, Gavejna i Anahoretski tipik stvorili su sada jedan lik koji je otelovljivao sve ono što je on voleo u vezi sa Zapadnim Midlendom: gospodina ’Bilba Baginsa’, hobita.

Sam Tolkin bio je svestan sličnosti između tvorca i tvorevine. „Ja sam u stvari hobit po svemu osim po veličini“, napisao je jednom. „Volim bašte, drveće i nemehanizovane farme; pušim lulu i volim dobru jednostavnu hranu (koja nije držana u frižideru), a prezirem francusku kuhinju; volim, pa se čak i usuđujem i da ih nosim u ovo sivo vreme, živopisne prsluke. Volim pečurke (iz polja); imam vrlo jednostavan smisao za humor (za koji čak i moji blagonakloni kritičari smatraju da je naporan); odlazim na počinak kasno i kasno ustajem (kad je moguće). Ne putujem mnogo.“

Čitajući Tolkinovu biografiju saznaćete mnogo toga o nastanku kultnih likova u Tolkinovom imaginarijumu, kao i o samom njegovom životu, privatnom i profesorskom.