BIOGRAFIJE

Ko je zaista bila Gabrijel „Koko“ Šanel? Iza imena koje je postalo sinonim za eleganciju i modernu ženu krije se priča o siromaštvu, napuštanju i neumoljivoj ambiciji. U knjizi Koko Šanel - tajanstveni parfem Izabel Fimejer osvetljava detinjstvo obeleženo gubitkom majke, odsustvom oca i godinama provedenim u sirotištu u Obazenu, gde su nastali temelji budućeg „šanelovskog“ stila – crno-bela svedenost, disciplina forme i kult jednostavnosti.

Pre nego što je postala simbol elegancije, Gabrijel Šanel bila je devojčica iz sirotišta, dete gubitka i tišine. Pre nego što je stvorila stil, naučila je da preživi. Pre nego što je postala mit, morala je da sakrije istinu o sebi. U knjizi ""Koko Šanel - tajanstveni parfem"" otkrivamo ženu iza dvostrukog C — onu koja je od bola napravila estetiku, od siromaštva disciplinu, a od jednostavnosti revoluciju.

Iz tog sveta tišine i strogoće izrasla je žena koja je redefinisala modu XX veka. Njena biografija je priča o hrabrosti da se prekroji sopstvena sudbina, ali i o potrebi da se prošlost prikrije i iznova ispiše. Autorka prati Koko od detinjstva u Overnji, preko prvih ljubavi i zaštitnika, do stvaranja modnog carstva i mita koji traje do danas.

Ovo nije samo knjiga o modi, već duboko intiman portret žene koja je od bola stvorila estetiku, od jednostavnosti luksuz, a od svog imena – simbol. Tajanstveni parfem Koko Šanel nije samo njen čuveni miris, već aura tajne koja je okruživala čitav njen život.

Ko je zaista bila Gabrijel „Koko“ Šanel? Iza imena koje je postalo sinonim za eleganciju i modernu ženu krije se priča o siromaštvu, napuštanju i neumoljivoj ambiciji. U knjizi Koko Šanel - tajanstveni parfem Izabel Fimejer osvetljava detinjstvo obeleženo gubitkom majke, odsustvom oca i godinama provedenim u sirotištu u Obazenu, gde su nastali temelji budućeg „šanelovskog“ stila – crno-bela svedenost, disciplina forme i kult jednostavnosti.

Pre nego što je postala simbol elegancije, Gabrijel Šanel bila je devojčica iz sirotišta, dete gubitka i tišine. Pre nego što je stvorila stil, naučila je da preživi. Pre nego što je postala mit, morala je da sakrije istinu o sebi. U knjizi ""Koko Šanel - tajanstveni parfem"" otkrivamo ženu iza dvostrukog C — onu koja je od bola napravila estetiku, od siromaštva disciplinu, a od jednostavnosti revoluciju.

Iz tog sveta tišine i strogoće izrasla je žena koja je redefinisala modu XX veka. Njena biografija je priča o hrabrosti da se prekroji sopstvena sudbina, ali i o potrebi da se prošlost prikrije i iznova ispiše. Autorka prati Koko od detinjstva u Overnji, preko prvih ljubavi i zaštitnika, do stvaranja modnog carstva i mita koji traje do danas.

Ovo nije samo knjiga o modi, već duboko intiman portret žene koja je od bola stvorila estetiku, od jednostavnosti luksuz, a od svog imena – simbol. Tajanstveni parfem Koko Šanel nije samo njen čuveni miris, već aura tajne koja je okruživala čitav njen život.

Bob Dilan, omaleni plavooki momak, sredinom januara 1961. godine dolazi u Njujork. Počinje kao putujući gitarista i pevač. Na svom dugom i neverovatnom umetničkom putu spaja tradiciju, folklor i individualni talenat. O ovom savremenom Homeru, piše Zoran Paunović, profesor, prevodilac i esejista. Njegova knjiga Bob Dilan - poetika odmetništva svojevrsni je vodič kroz život, karijeru i opus ličnosti koja je tokom više od pedeset godina delanja na javnoj sceni po mnogo čemu presudno obeležila svoju epohu.

Dača Maraini bila je jedan od Paolovih najbližih prijatelja. Na stranicama ove knjige ona ispreda prisan i iskren dijalog, sposoban da produži i oživi duboku privrženost, satkanu od poštovanja, umetničkih i kinematografskih iskustava, ideja i putovanja koja su delili sa Albertom Moravijom i Marijom Kalas, u želji da otkriju svet, osobito Afriku. Ovu delikatnu ispovest Maraini konstruiše kao vanvremensku prepisku u kojoj je sve živo i prisutno.

Knjiga o Branku Cvejiću je sačinjena od niza autorskih tekstova. Ona nije samo važan dokument o jednom izuzetnom umetniku i njegovim dostignućima u oblasti kulture i umetnosti, u gradu, zemlji i celom regionu bivše Jugoslavije, već i o godinama zajedništva, o druženju, bliskosti, radu, prolasku vremena, pokušajima razdvajanja…

Ova knjiga nije ni psihobiografija ni psihoanalitička studija, već dug esej o Frojdu i psihoanalizi, koji katkad prodire u prostor fikcije – tj. sferu ispitivanja neostvarenih mogućnosti.

Umesto zamorne faktografije, tabloidnog senzacionalizma i sumnjivog misticizma, Grejl Markus nudi uzbudljive i duboke kritičke i kulturološke uvide, čime ubedljivo potvrđuje kako svoj status jednog od vodećih svetskih rok kritičara i istoričara kulture, tako i neprolaznu vrednost poezije Džima Morisona i muzike grupe ’Dorsi’”, kaže prevodilac Zoran Paunović.

Već podnaslovom knjige („Pet opakih godina muzike za ceo život”), Grejl Markus predočava razlog svoje fasciniranosti ovim bendom. U središte čitalačke pažnje nije stavljen ni mit oko „Dorsa”, niti kult smrti Džima Morisona, već muzika. Markus nastoji da pruži odgovor na pitanje kako to da četrdeset godina nakon raspada grupe i Morisonove smrti, i dalje nije moguće provesti dva sata u vožnji, a ne čuti na radiju bar jednu njihovu pesmu. Kako to da je bend koji je postojao svega pet godina do danas ostao slušaniji od gotovo svih koji su stvarali u istom periodu? Autor odgoneta kako je duh „Dorsaˮ ostao netaknut zubom vremena, te njihova muzika i dalje treperi od straha koji je u njihovo vreme lebdeo nad zemljom ne tako davno pogođenom ratnim užasima.

Grejl Markus je američki pisac, muzički novinar i ekspert za američku pop-rok kulturu. Nekadašnji kritičar i kolumnista kultnih magazina, poznat je po jedinstvenom, u biti esejističkom stilu i osobenom pristupu rok muzici, koju sagledava u širem kulturološkom kontekstu. Napisao je knjige posvećene rokenrolu („Istorija rokenrola u deset pesma”) i njegovim najzvučnijim predstavnicima, kao što su Bob Dilan i Elvis Prisli.

Vodeći čitaoca dablinskim ulicama, autor Ovih pseudomemoara uživa u istoriji kulture, arhitekture, politike i društva. Protkane neposrednim i ličnim sećanjem na izvesna mesta i susrete, pripovedačeve uspomene su, istovremeno, omaž vremenu odrastanja i formiranja umetnika u mladosti.

Knjiga Smilje i sumpor prati sudbine dvojice vršnjaka koji su mobilisani u čuvene đačke bataljone 1914–1915. godine i koji su, prolazeći kroz neka od najgorih iskustava Prvog svetskog rata u Srbiji, beležili svoje doživljaje u dnevnicima.

Do sada neobjavljeni dnevnici Dragoljuba Rankovića i Milutina Ristića dragoceni su ne samo zato što su, brigom njihovih porodica, sačuvani u celini, već i zato što pokazuju različita lica i različite posledice koje je Prvi svetski rat imao za sasvim mlade ljude koji su se u njemu našli.

Knjiga govori o neobičnoj sudbini i hrabrosti mlade Dalije Grinkevičjute koja je posle sovjetske okupacije 1941. godine deportovana iz Kaune u Altajski kraj.

Autorka piše o svojoj deportaciji iz Kaune, privremene prestonice Litvanije u Altajski kraj, a kasnije preko Jakutska do Tiksija na ostrvu na ušću Lene, severno od Arktičkog kruga. Imala je 14 godina i deportovana je zajedno sa majkom i bratom. Nakon što je pobegla nazad u Litvaniju, ilegalno je živela tamo, pre nego što su je godinama kasnije ponovo otkrili i vratili u Sibir. Nakon prvog boravka u Sibiru, beleži uspomene koje je sakrila u jednu teglu i zakopala u bašti. Kada se vratila sa druge deportacije - nije mogla da je pronađe. Studira, kasnije radi kao lekar, ali je vlasti ne ostavljaju na miru. Umire u 60. godini. Zapisi skriveni u zemlji, u vrtu, slučajno su pronađeni nakon njene smrti.

Teško mi je reći kako moja knjiga deluje. Zapisao sam i slobodno uobličio hroniku jedne pozorišne trupe koja je delovala između 1939. i 1958. godine i bila srž Beogradskog dramskog pozorišta u njegovim najslavnijim danima.


Oslanjajući se na stvarne događaje i ličnosti koji pripadaju jednom burnom periodu istorije Beograda i istorije jednog pozorišta, autor se, po sopstvenom priznanju, nije libio da ta zbivanja prekraja, izmešta iz vremena u kome su se odigrala, a da osobe koje su u njima učestvovale menja, kombinuje njihove osobine ili ih, jednostavno, izmišlja.

Knjiga Male tajne počinje odlukom bogataša Petra Radovanovića, milionera, čija je supruga nestala u Bad Klajnkirhenu na skijanju, da osnuje pozorište. Njegov kraj, uz ispijanje šampanjca do jutra 6. aprila, gde na brokatnom čaršavu, dok padaju bombe na Beograd, stoje dve flaše Perrier – joueta i dve čaše, puna za nestalu suprugu i jedna iz koje je pio, kao da je slika iz literature, a ne iz života…Čitaocu će se neizostavno nametnuti pitanje: Da li je



Petar Radovanović postojao? I da li je ikada ispijen taj šampanjac?



Male tajne delo je koje demistifikuje umetnički život, prikazujući ga u svom sjaju i svoj surovosti. Čak i kod nas, gde umetnici mahom žive skromno, pogotovo ako su zaista umetnici, i dalje vlada fama o ekskluzivnosti i blještavosti, neuništivom glamuru teatra i filma. U ovoj knjizi razobličava se do kraja ta uobičajena predrasuda. Govori se o realnosti bavljenja teatrom i filmom, profesijama izuzetno teškim, gde posmatrači nalaze glamur redovno, ponajčešće kada ga tamo uopšte nema.

Sanja Domazet



Goran Marković:
Rođen je u Beogradu. Oba njegova roditelja, Rade Marković i Olivera Marković, bili su poznati srpski glumci. Završio Petu beogradsku gimnaziju, a potom FAMU u Pragu.

Režirao pedesetak dokumentarnihi jedanaest celovečernjih filmova, napisao desetak filmskih scenarija, napisao šest pozorišnih komada, režirao tri pozorišne predstave, napisao tri knjige. Dobio više od 30 domaćih i stranih nagrada i priznanja, kako za rad na filmu, tako i za pozorišno stvaralaštvo. Najznačajnije nagrade: dve Zlatne arene u Puli, nagrada za najbolju režiju filma „Tito i ja“ y San Sebastijanu, Gran pri za „Kordon“ y Montrealu i Sterijina nagrada za najbolji savremeni tekst za „Turneju“.

Predaje režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, član je Evropske akademije za filmsku umetnost u Briselu. Kolumnista je dnevnog lista "Politika" gde mahom piše o temama vezanim za kulturu.

2012. godine je dobio i francuski Orden oficira umetnosti i književnosti.

U ovoj knjizi sabrane su uspomene talentovane, obožavane, ali i omražene češke glumice, koja nije bila poznata samo polepoti i glumačkom talentu, već i kao ljubavnica nacističkog ministra propagande Jozefa Gebelsa. Knjiga se čita kao uzbudljiv roman. Lida Barova opisuje zakulisje praških barandovskih studija druge polovine tridesetih godina prošlog veka, seća se snimanja filmova u predratnom Berlinu i priča o svojoj naivnosti i lakomislenosti koje su je dovele do profesionalnog i ličnog kraha. Nekadašnja obožavana filmska diva u posleratnoj Čehoslovačkoj bila je optužena za kolaboraciju i osuđena na robiju. Posle dolaska komunista na vlast 1948, pod dramatičnim okolnostima uspela je da prebegne preko granice i u Italiji započela novu umetničku karijeru.

Godine 1983. Jozef Škvorecki zapisao je uspomene Lide Barove (1914 –2000) u kojima je talentovana glumica Prve Češke Republike iskreno pričala o svojim umetničkim počecima, o profesionalnim i privatnim uspesima i neuspesima. Kasnije se očito pokajala zbog iskrenosti i napisala novu verziju uspomena u kojima je štošta promenila i doterala.

Uspomene Lide Barove moguće je shvatiti ne samo kao ličnu i iskrenu ispovest, već i kao zanimljivo glumačko ostvarenje koje je slavna filmska zvezda uspela da prikaže sa uverljivošću i očaravajućom otmenošću.



Jozef Škvorecki (1924–2012), literarnu slavu u domovini je stekao već svojim prvim romanom „Kukavice“, a za života je postao klasik češke književnosti. Već od prvog romana dela su mu izlazila sa zakašnjenjem zbog cenzure. Normalno je počeo da objavljuje knjige tek kada je emigrirao u Kanadu 1968, gde je sa suprugom osnovao izdavačku kuću „68 publishers“.

Domaćoj publici poznat je po romanima „Oklopni bataljon“, „Inženjer ljudskih duša“...

Prevela sa engleskog Nada Donati
Integralni intervju sa Suzan Sontag za časopis Rolling Stone


Ako nestanu knjige, istorija će nestati, nestaće i ljudski rod...

Knjige su mnogo više. One su način da budemo čovečniji.

Suzan Sontag



U jesen 1978, časopis Rolling Stone dao je Suzan Sontag, najkontroverznijoj intelektualki druge polovine dvadesetog veka, prostor na naslovnoj strani, pored Roda Stjuarta i Blondi. Dvanaestočasovni razgovor, koji je u Parizu i Njujorku vodio kolumnista i pisac Džonatan Kot, skraćen je tada za potrebe časopisa na dve trećine. Trideset pet godina kasnije autor objavljuje integralni transcript tog izvanrednog intervjua sa Suzan Sontag, u pomalo neobičnom formatu za knjigu, pokrivajući široku lepezu tema – od književnosti, filozofije, pisanja, fotografije, Erosa, Ničea, do The Doors-a, bolesti, starenja…

Razmišljanja i zapažanja Suzan Sontag u ovom intervjuu otkrivaju njeno strastveno angažovanje i širinu kritičke misli, rušeći stereotipe u kulturi. “Razmišljanje je jedna od stvari koje radim”, počinje razgovor ovom izjavom Sontag, a završava rečima, “da bi najstrašnije bilo osećati da sam prestala da razmišljam”.

Prevela sa francuskog Jelena Novaković

Snažan i upečatljiv, melanholičan portret jedinstvene umetnice, iz pera Mari Darjesek.

Paula Moderson-Beker bila je prva žena koja je naslikala svoj nagi autoportret, vidno u drugom stanju, i to još 1906. Te godine radila je grozničavo, naslikavši čak 80 slika. Ipak svega nekoliko bliskih prijatelja imalo je razumevanja za njenu umetnost.

Portreti koje je slikala bili su drugačiji od svega do tada viđenog u svetu umetnosti, jednostavnih, tačnih formi, čak grubi, ali složene teksture, blistavih, upečatljivih boja. Aktovi koje je slikala, a koji su proslavljali žensko telo na direktan, neobuzdan način, bez presedana su u istoriji umetnosti. Paula Moderson-Beker je bila žena ispred svog vremena.

Umrla je 1907. u 31. godini, prodavši svega tri slike za života, ostavivši za sobom pored slika i pregršt pisama i dnevnika.

U svojoj knjizi Mari Darjesek prati trag kratkog, i plodnog života slikarke, sklapajući i rasvetljavajući priču o ovoj do skora nezapaženoj, ali izuzetno značajnoj nemačkoj umetnici koja je danas prepoznata kao jedan od pionira moderne umetnosti.

Mari Darjesek:
Diplomirala je psihoanalizu i doktorirala francusku književnost. Nakon što je njen prvi roman Malacpúder (1996), koji je kod nas objavljen pod naslovom Svinjizmi (Plato, 1998) doživeo uspeh, odlučila je da napusti posao profesora na Univerzitetu u Lilu i da se posveti pisanju. Pored brojnih romana napisala je i pozorišni komad Le Musée de la Mer koji je premijerno izveden na Islandu.
Mari Darjesek se u svojim delima često bavi temama kao što su pitanje identiteta i pripadanja, nestanka i odsustva, psiholoških metamorfoza i granica... Žena je glavni junak svih njenih knjiga, a odnos majke i ćerke česta je tema njenih istraživanja.
Nominovana je za mnoge prestižne nagrade. Njen prvi roman Malacpúder proglašen je najpopularnijim debitantskim delom u Francuskoj još od ’50-ih godina. Njen roman Tom est mort (2007) nominovan je za nagrade Femina i Gonkur.
Živi u Parizu sa mužem i troje dece.

U knjizi Život u mračnim vremenima Ernst Pavel iznosi zanimljivu povest o prvih 30 godina svog života. Njegova fascinantna sećanja, osvežavajuće oštroumna i iskrena, ponekad su brutalna, ponekad preplavljena ljubavlju, gotovo uvek politički nekorektna i neizostavno razdragana.

U vreme pisanja knjige, Pavel je umirao od raka pluća. Sa bolešću se suočio istom onom mešavinom iskrenosti, humora i besa, kojom se sučelio sa bežanjem pred nacistima iz Berlina u Beograd, gde je, kao četrnaestogodišnji dečak, zajedno sa porodicom bio primljen, ali teško da su bili dobrodošli.

Postao je deo jugoslovenskog ilegalnog pokreta i, na kraju, emigrirao u Sjedinjene Države, gde se prijavio u vojsku kako bi se borio protiv fašističke kuge. Zavodljivo i precizno, Pavel priča svoju priču džangrizajući, a ipak iza njegovog širokog kritičkog pogleda prepoznajemo duboko humanog čoveka, čija je inteligencija oštra, čija je ljubav strastvena i čiji integritet nadahnjuje.

Pionir moderne američke arhitekture Frenk Lojd Rajt (1867-1959) već više od veka predstavlja uzor i inspiraciju generacijama graditelja širom sveta. O tom strastvenom arhitekti, intelektualcu i humanisti naklonjenom demokratskim idealima napisano je mnoštvo knjiga, ali su u njima Rajtova obimna stvaralačka zaostavština i buran privatni život najčešće prikazani potpuno odvojeno.

Knjiga Roberta Mekartera izdvaja se iz mora literature o slavnom arhitekti time što uzima u obzir ideje i verovanja koji su oblikovali Rajtov rad i širi intelektualni kontekst u kojem je stvarao, predočavajući nam i važne detalje iz njegovog uzbudljivog privatnog života. Iz Mekarterove knjige saznajemo šta je Rajtovu arhitekturu činilo tako revolucionarnom i zbog čega zdanja ovog angažovanog umetnika i konstruktora i danas deluju sveže, moderno, monumentalno.

Ova ubedljiva knjiga upoznaje nas sa različitim Sinatrinim licima; sa njegovim ambicijama, vrlinama i demonima, ujedno postavljajući pitanje kako je Sinatrin imidž – koji čas objedinjuje neizdrživu oholost i klimavi populizam, čas najuzvišeniju plemenitost i najniže osvetničke nagone – opčinjavao zapadnu publiku toliki niz godina. Kris Rodžek veoma studiozno razmatra Sinatrin kulturološki značaj, te nam ovo delo omogućava da shvatimo fenomen popularnosti, slave i kulture na univerzalan način. Knjiga je namenjena studentima sociologije, komunikologije, kulturoloških i medijskih studija, ali u prvom redu svima onima koji su bar jednom preslušali neki Sinatrin album ili pogledali neki Sinatrin film.

Poslednja knjiga pape Jovana Pavla II, nastala neposredno pred njegovu smrt, sadrži rasprave o temama koje prevazilaze okvire vere. Da bismo podelili papine misli, ne moramo biti vernici. Dovoljno je biti svestan toga da je Biblija deo našeg kulturnog i duhovnog identiteta, kao i toga da je upravo crkva ključno uticala na formiranje evropske civilizacije. Čitalac koji deli interesovanje za evropski kulturni identitet naći će u papinoj knjizi mnogo podsticajnog razmišljanja. Sećanje i identitet knjiga je koja se suprotstavlja današnjim liberalnim nazorima, knjiga koja napada slobodnu ljubav, razvode brakova ili prekid trudnoće i koja sadrži mnogo, iz današnje perspektive gledano, nepopularnih ideja. Ona će, svakako podstaći na razmišljanje i one koje prihvataju takav svetonazor, kao i one koji ga osuđuju. Autor zahvata neka od ključnih pitanja našeg duhovnog, kulturnog, ali i ontološkog identiteta. Međutim, pored jasne ideološke i religiozne dimenzije, suštinsko u ovoj knjizi je pronicljiv, eruditivan i pre svega duboko human pogled na istoriju XX veka. I sekularni svet, koji ne može da prihvati brojna papina tumačenja, neće ostati gluv za njegovu analitičnu argumentaciju, koja se, pre svega, zasniva na čovekoljublju i jednom promišljenom i čoveku primerenom shvatanju morala. Najinteresantnije u ovoj knjizi je to što nam ona predstavlja papu Jovana Pavla II kao velikog eruditu i čoveka koji zastupa sasvim precizno određenu filozofsku koncepciju. Suprotstavljajući prosvetiteljstvo i Dekarta filozofiji svetog Tome Akvinskog, papa vrlo zanimljivo tumači filozofske procese koji su doveli do stanja u kojem se naša civilizacija sada nalazi.