BIOGRAFIJE

„Sa pašnjaka do naučenjaka” je autobiografsko delo Mihajla Pupina – potresna i nadahnjujuća priča o putu od banatskog sela do svetskih naučnih visina. Iz skromnog okruženja, vođen verom, znanjem i istrajnošću, Pupin gradi život koji prevazilazi granice siromaštva i predrasuda, ostavljajući dubok trag u nauci i istoriji. Ovo nije samo priča o uspehu, već svedočanstvo o snazi karaktera, obrazovanja i nepokolebljive volje. „Sa pašnjaka do naučenjaka” je knjiga koja nas podseća da veliki snovi počinju malim koracima – i da poreklo nije prepreka, već temelj. O autoru: Mihajlo Idvorski Pupin (Idvor, kod Kovačice, 9. oktobar 1854 – Njujork, 12. mart 1935) bio je srpski i američki naučnik, pronalazač, univerzitetski profesor, publicista, akademik i dobrotvor. Pupin je bio profesor na Univerzitetu Kolumbija. Tokom svog naučnog i eksperimentalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak Pupinovih kalemova. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Pupin je bio počasni konzul Srbije u SAD. Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta. Dobio je i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo Od pašnjaka do naučenjaka (engl. From immigrant to inventor).

"Na stranicama koje slede, dobro odabranim činjenicama iz Teslinog života i naučnog rada, autor Miodrag Milanović vodi nas kroz naoko čudne i slučajne, a zapravo duhovnom niti najdublje uslovljene događaje.

Tajna Teslinog života ujedno je i tajni život čovečanstva.

„Ne radim više za sadašnjost već za budućnost!“ rekao je Tesla okupljenim novinarima u Njujorku. – „Budućnost je moja!“

iz predgovora Velimira Abramovića

O autoru:
Miodrag Milanović, rođen je 1956. godine.
Ovaj istoričar pripada svetskom krugu istoričara strukturalista, diplomirao je 1979. na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Tokom 1976. slušao je predavanja M. Fukoa, koje je ovaj držao u Visokoj školi u Parizu i to ga je zainteresovalo za strukturalnu antropologiju, što ga je usmerilo u ove oblasti. Živo je zainteresovan da rekonstruiše drevne korene srpskog naroda. U svojoj rekonstrukciji srpske istorije koristi, pored istorijskih činjenica i relevantnu naučnu literaturu, arheološke, etnografske i mitološke izvore.
Autor niza priloga sa temama iz mitologije, komparativne religije i istorije.
Autor knjiga: Tajni život Nikole Tesle, Istorijsko poreklo Srba, Srpski stari vek.
Živi i radi u Beogradu."

Kako napisati knjigu o Titu? Kako sagledati jednu ličnost čijoj mitologizaciji skoro da nema premca u svetu u dvadesetom veku? Kako razdvojiti brojne slojeve jedne neverovatne biografije revolucionara, državnika, doživotnog predsednika Jugoslavije, bonvivana, skupljača ekstravagantnih poklona i žena?

Kako razgrnuti izmišljene epizode njegovog dugog života i pronaći čoveka ispod neverovatne, staljinističke lakirovke, pažljivo građene decenijama i životopisa pisanog unazad? Čemu ovoliko insistiranje na izmišljenom životu i šta ta slika treba da sakrije?
Za mene nije bilo dileme da je reč o izmišljenim identitetima, da je u dugom periodu između dva svetska rata dvojica, možda trojica ljudi preuzimalo identitet „Broza“ i nastavljalo da igra ovu ulogu.
Autor


O autoru:
Milan Vidojević (Beograd, 1950), pisac, publicista, prevodilac, autor više stotina televizijskih emisija. Završio Fakultet dramskih umetnosti, radio u novinama, na televiziji i radiju.
Napisao devet knjiga, a objavljeno je i dvanaest knjiga prevoda sa engleskog.
Najpoznatija dela su mu trilogija ""Dosije Omega"", ""IV Rajh"" i ""Iluminati 666"". Autor više od sto televizijskih emisija i pisac više stotina tekstova u novinama i časopisima.
Ceo radni vek je slobodni umetnik.

Istina - ako ne spoznamo i priznamo heroje naše prošlosti, mi zaboravljamo na ljudsko dostojanstvo – dobija svoju punu vrednost kroz priznanje, da naše inače grehom opterećeno doba, uistinu zaboravlja na ljudsko dostojanstvo. A žalosna je činjenica da su mnogi heroji naše prošlosti ostali van znanja i samosvesti srbskog naroda.
Ova knjiga je dug heroinama, sestrama Ružici i Dušici Borisavljević. Naš narod su zadužile svojom borbom i svojom patnjom, a svet vrhunskom etikom i kulturom. Nisu bile samo svedoci istorije srbskog naroda 20-tog stoleća. One su je i stvarale.
Ružica Borisavljević (1924-2008), naučni istraživač-filolog, autor Rečnika Prasrbskog – jezika majke, nije bila samo to. Bila je Srbkinja-Viteškinja, kneginja od Starog Vlaha, vlasnica najlepše ženske lepote 20-tog stoleća, apostolka srbske političke emigracije koju je šest decenija u emigraciji dragi Bog čuvao, da bi delima svojim, i umom svojim, i srčanošću svojom, i moralnom i fizičkom lepotom, osvetljavala put Srbskom narodu da ne bi zalutao u bespuće.

"Svaki moj novi korak na putu proučavanja života i dela Olge Luković-Pjanović, sve više mi je oduzimao dah. Dah mi se gubio pred vulkanskom silinom divljenja za ovu jedinstvenu srpsku i svetsku naučnicu. Dah mi se gubio pred osećajem divljenja za ovu posebnu individualnost, duhovne i umne vertikale duge od dna najdublje dubine do vrha nebeske visine. Za vitešku Srbinjanku, duše duboke kao Lepenski vir.
Ako je SRPSKI JEZIK ČUDO – a jeste, Olga Luković-Pjanović, BOGINjA JEZIKA koja se njim bavila, čudo je od naučnice. Za nju nauka nije bila neozbiljna igra. U njenoj nauci nema pogodbenih rečenica.
Bila je i čudo kao sedmogodišnja devojčica koja napamet recituje pedeset strofa. Čudo od devojčeta iz Dragačeva, najboljeg đaka čačanske Gimnazije. Čudo od klasičnog filologa, znalca osam živih svetskih jezika i četiri mrtva – sanskritskog, etrurskog, staro-grčkog i staro-latinskog. Sorbonski doktor. Na Sorboni je odbranila doktorat „Pojam pravde kod Eshila i Sofokla“. Reč pravda na grčkom se kaže „Dika“. U stvari, to je srpska reč, koja je potpuno usmerila naučnicu na istraživanje istorije Srba i srpskog jezika. Doktorirala je na Sorboni kod čuvenog profesora etimologije, Pjera Šantrena. I on je kapitulirao pred ovom viteškom Srbinjankom. Iako jezuita i lukavi Latin, zapisao je svojom rukom na Olginom doktoratu „DIKE“ ove reči: „Gospođo, ja se sa Vama ne slažem, ali Vam dajem titulu doktora filologije, jer ste je zaslužili.“
"

Nikola tesla je, 1919. godine za američki časopis Electrical Ehperimenter opisao svoj život i naučni rad u nizu članaka pod nazivom Moji izumi. Teslin životopis opremljen je fotografijama i skicama pronalazaka, a veliki deo knjige posvetio je i svom detinjstvu, roditeljima i porodici, kao i zemlji svojih predaka.