ROMANI

„Sa pašnjaka do naučenjaka” je autobiografsko delo Mihajla Pupina – potresna i nadahnjujuća priča o putu od banatskog sela do svetskih naučnih visina. Iz skromnog okruženja, vođen verom, znanjem i istrajnošću, Pupin gradi život koji prevazilazi granice siromaštva i predrasuda, ostavljajući dubok trag u nauci i istoriji. Ovo nije samo priča o uspehu, već svedočanstvo o snazi karaktera, obrazovanja i nepokolebljive volje. „Sa pašnjaka do naučenjaka” je knjiga koja nas podseća da veliki snovi počinju malim koracima – i da poreklo nije prepreka, već temelj. O autoru: Mihajlo Idvorski Pupin (Idvor, kod Kovačice, 9. oktobar 1854 – Njujork, 12. mart 1935) bio je srpski i američki naučnik, pronalazač, univerzitetski profesor, publicista, akademik i dobrotvor. Pupin je bio profesor na Univerzitetu Kolumbija. Tokom svog naučnog i eksperimentalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak Pupinovih kalemova. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Pupin je bio počasni konzul Srbije u SAD. Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta. Dobio je i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo Od pašnjaka do naučenjaka (engl. From immigrant to inventor).

"Na stranicama koje slede, dobro odabranim činjenicama iz Teslinog života i naučnog rada, autor Miodrag Milanović vodi nas kroz naoko čudne i slučajne, a zapravo duhovnom niti najdublje uslovljene događaje.

Tajna Teslinog života ujedno je i tajni život čovečanstva.

„Ne radim više za sadašnjost već za budućnost!“ rekao je Tesla okupljenim novinarima u Njujorku. – „Budućnost je moja!“

iz predgovora Velimira Abramovića

O autoru:
Miodrag Milanović, rođen je 1956. godine.
Ovaj istoričar pripada svetskom krugu istoričara strukturalista, diplomirao je 1979. na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Tokom 1976. slušao je predavanja M. Fukoa, koje je ovaj držao u Visokoj školi u Parizu i to ga je zainteresovalo za strukturalnu antropologiju, što ga je usmerilo u ove oblasti. Živo je zainteresovan da rekonstruiše drevne korene srpskog naroda. U svojoj rekonstrukciji srpske istorije koristi, pored istorijskih činjenica i relevantnu naučnu literaturu, arheološke, etnografske i mitološke izvore.
Autor niza priloga sa temama iz mitologije, komparativne religije i istorije.
Autor knjiga: Tajni život Nikole Tesle, Istorijsko poreklo Srba, Srpski stari vek.
Živi i radi u Beogradu."

Kako napisati knjigu o Titu? Kako sagledati jednu ličnost čijoj mitologizaciji skoro da nema premca u svetu u dvadesetom veku? Kako razdvojiti brojne slojeve jedne neverovatne biografije revolucionara, državnika, doživotnog predsednika Jugoslavije, bonvivana, skupljača ekstravagantnih poklona i žena?

Kako razgrnuti izmišljene epizode njegovog dugog života i pronaći čoveka ispod neverovatne, staljinističke lakirovke, pažljivo građene decenijama i životopisa pisanog unazad? Čemu ovoliko insistiranje na izmišljenom životu i šta ta slika treba da sakrije?
Za mene nije bilo dileme da je reč o izmišljenim identitetima, da je u dugom periodu između dva svetska rata dvojica, možda trojica ljudi preuzimalo identitet „Broza“ i nastavljalo da igra ovu ulogu.
Autor


O autoru:
Milan Vidojević (Beograd, 1950), pisac, publicista, prevodilac, autor više stotina televizijskih emisija. Završio Fakultet dramskih umetnosti, radio u novinama, na televiziji i radiju.
Napisao devet knjiga, a objavljeno je i dvanaest knjiga prevoda sa engleskog.
Najpoznatija dela su mu trilogija ""Dosije Omega"", ""IV Rajh"" i ""Iluminati 666"". Autor više od sto televizijskih emisija i pisac više stotina tekstova u novinama i časopisima.
Ceo radni vek je slobodni umetnik.

Ova knjiga vam priča priču o vremenima za koje ni akteri istih neće moći da pretpostave koliko su nama, njihovim potomcima bitna; o vremenima kada su viteštvo, junaštvo i data reč bili vredniji od života, o zajedništvu u radosti i stradanju, o želji i borbi za slobodu, o svemu onom što danas predstavlja izrazitu retkost.
Stara priča ispričana je na način koji podstiče razmišljanje o tome šta rat donosi a šta odnosi, i šta znači biti vladar. Likovi satkani tako da se uvlače pod kožu, odišu junaštvom, spretnošću i ljubavlju prema svojoj zemlji i najmilijima.
Istorijski roman o Kosovskoj bitci.
Kako su tekle pripreme dve sukobljene strane?
Kako se odvijao sam tok najznačajnije srpske bitke?
Kako je poginuo Knez Lazar?
Pobeda ili poraz?

O autoru:
Vladan Mrđenovački rođen je u Beogradu 1981. godine.
Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer informatika, statistika i kvantitativna analiza.
Želju mu je da se po ovoj knjizi snimi istoimeni film.
Živi i radi u Beogradu

Istina - ako ne spoznamo i priznamo heroje naše prošlosti, mi zaboravljamo na ljudsko dostojanstvo – dobija svoju punu vrednost kroz priznanje, da naše inače grehom opterećeno doba, uistinu zaboravlja na ljudsko dostojanstvo. A žalosna je činjenica da su mnogi heroji naše prošlosti ostali van znanja i samosvesti srbskog naroda.
Ova knjiga je dug heroinama, sestrama Ružici i Dušici Borisavljević. Naš narod su zadužile svojom borbom i svojom patnjom, a svet vrhunskom etikom i kulturom. Nisu bile samo svedoci istorije srbskog naroda 20-tog stoleća. One su je i stvarale.
Ružica Borisavljević (1924-2008), naučni istraživač-filolog, autor Rečnika Prasrbskog – jezika majke, nije bila samo to. Bila je Srbkinja-Viteškinja, kneginja od Starog Vlaha, vlasnica najlepše ženske lepote 20-tog stoleća, apostolka srbske političke emigracije koju je šest decenija u emigraciji dragi Bog čuvao, da bi delima svojim, i umom svojim, i srčanošću svojom, i moralnom i fizičkom lepotom, osvetljavala put Srbskom narodu da ne bi zalutao u bespuće.

"Eto, zainteresovani čitaoče, ili štioče, iz ovog vremena treba da zaronimo kroz vekove ka fra Andriji Kačiću. Naš Andrija rođen je u Bristu pri Makarskoj baš za vreme Velike seobe ili pak prvih godina XVIII veka. U to doba Srbi od Skadra do Istre nalaziše se pod skupom zaštitom Venecije, sa Turcima iza leđa. Mletačka „zaštita“ plaćaše se krvlju i otuda ono – Krajino krvava haljino!
Glad, ljuti dalmatinski krš nastao posle milenijumske seče, nudio je samo glad. Izbora za Srbe u Primorju nije bilo mnogo: ostati i gladovati, turčiti se, katoličiti se ili hajdukovati.
U shvatanju pretvaranja srpstva u slovenstvo jasan je put ka stvaranju hrvatstva što je bečki državni program od sloma Napoleona i njegove kratkotrajne vlade Dubrovnikom i Dalmatijom. Kad udara more o mramorje, ono udara samo u srpskim pesmama ali naši „jezikoslovci“ nazvaše tu stilsku figuru: slovenska antiteza premda je ona srpska antiteza.
Od prvog izdanja s polovine osamnaestog veka, fra Andrije evo ponovo među Srbima.
Dobro nam došao Kačiću, Starče Milovane!
iz predgovora Radovana Damjanovića"

"Svaki moj novi korak na putu proučavanja života i dela Olge Luković-Pjanović, sve više mi je oduzimao dah. Dah mi se gubio pred vulkanskom silinom divljenja za ovu jedinstvenu srpsku i svetsku naučnicu. Dah mi se gubio pred osećajem divljenja za ovu posebnu individualnost, duhovne i umne vertikale duge od dna najdublje dubine do vrha nebeske visine. Za vitešku Srbinjanku, duše duboke kao Lepenski vir.
Ako je SRPSKI JEZIK ČUDO – a jeste, Olga Luković-Pjanović, BOGINjA JEZIKA koja se njim bavila, čudo je od naučnice. Za nju nauka nije bila neozbiljna igra. U njenoj nauci nema pogodbenih rečenica.
Bila je i čudo kao sedmogodišnja devojčica koja napamet recituje pedeset strofa. Čudo od devojčeta iz Dragačeva, najboljeg đaka čačanske Gimnazije. Čudo od klasičnog filologa, znalca osam živih svetskih jezika i četiri mrtva – sanskritskog, etrurskog, staro-grčkog i staro-latinskog. Sorbonski doktor. Na Sorboni je odbranila doktorat „Pojam pravde kod Eshila i Sofokla“. Reč pravda na grčkom se kaže „Dika“. U stvari, to je srpska reč, koja je potpuno usmerila naučnicu na istraživanje istorije Srba i srpskog jezika. Doktorirala je na Sorboni kod čuvenog profesora etimologije, Pjera Šantrena. I on je kapitulirao pred ovom viteškom Srbinjankom. Iako jezuita i lukavi Latin, zapisao je svojom rukom na Olginom doktoratu „DIKE“ ove reči: „Gospođo, ja se sa Vama ne slažem, ali Vam dajem titulu doktora filologije, jer ste je zaslužili.“
"

Nikola tesla je, 1919. godine za američki časopis Electrical Ehperimenter opisao svoj život i naučni rad u nizu članaka pod nazivom Moji izumi. Teslin životopis opremljen je fotografijama i skicama pronalazaka, a veliki deo knjige posvetio je i svom detinjstvu, roditeljima i porodici, kao i zemlji svojih predaka.

Veliki srpski istoričar i borac za prisajedinjenje južnih srpskih zemalja Srbiji Miloš S. Milojević je napisao kapitalno istorijsko delo „Putopis dela Prave (Stare) Srbije“, štampano u tri knjige (1871, 1872. i 1887. godine). Delu je prethodilo putovanje na koje je Milojević krenuo početkom juna 1870. godine. Prešao je kopaoničke predele, koji su u to vreme predstavljali neku vrstu turske vojne krajine i bili naseljeni Arnautima i Čerkezima, došao na Kosovo polje, posetio Prištinu i Gračanicu, krenuo na zapad i dospeo u Metohiju. Bio je u Pećkoj patrijaršiji, Dečanima, u Prizrenu, na jugu u selu Borovice, u ohridskom Drimkolu i stigao do Elbasana. Putopisi, koje je Miloš S. Milojević objavio posle ovog putovanja, predstavljaju pravu riznicu podataka o istorijskom prisustvu Srba na prostorima Kosova, Metohije i Stare Srbije, kao i o njihovom životu. Oni sadrže mnogo podataka, koji ukazuju na srpsku prethrišćansku prošlost, prepisani su mnogi stari zapisi i natpisi iz crkava, sa grobova, iz knjiga, popisane drevne knjige i srednjovekovni dokumenti, postojeće i porušene crkve i manastiri i druge srednjovekovne građevine. Poimenično je popisao više od hiljadu postojećih naselja, sa brojem kuća i stanovnika, razvrstanih po veri i poreklu. Mnogo šta u novijoj srpskoj istoriji bi išlo drugačijim tokom da su srpski istoričari i političari ozbiljnije razmotrili činjenice koje je Miloš S. Milojević sakupio u ovom delu.

Tven je ostao upamćen i kao dobar prijatelj Nikole Tesle. Slavni naučnik bio je među onima koje su još u detinjstvu osvojila Tvenova dela. Kao srednjoškolac čitao ih je u bolnici. Mnogo godina pre nego što su se upoznali i Tvena su oduševile Tesline ideje. Njihovo poznanstvo označavano je kao jedno od najintrigantnijih prijateljstava novijeg doba.
Tvenova knjiga „Tajanstveni stranac“ objavljena je prvi put šest godina nakon piščeve smrti, i prema nekim izvorima nastala je kao rezultat kompleksnog odnosa dvojice genija.


O autoru
Mark Tven (30. novembar 1835 – 21. april 1910) je pseudonim Semjuela Lenghorna Klemensa, čuvenog američkog humoriste, romanopisca i predavača. Izuzetno popularan još za života, u romanima "Avanture Toma Sojera" i "Avature Haklberi Fina", Tven je dočarao život na reci Misisipi. Počeo je kao reporter magazina koji je beležio život rudara u planinama država Kalifornije i Nevade, kasnije je bio uspešan predavač koji je koristio humor i oštre opaske na račun američkog društva.

Najpoznatija dela:
Kraljević i prosjak
Jenki na dvoru kralja Artura
Život na Misisipiju
Avanture Toma Sojera
Avature Haklberi Fina

Knjiga “Ja sam pas… i zovem se Salvatore”, u književnim formama već iskušanog mostarskog pisca Veselina Gatala, jedinstven je pogled na ljudsko-pseći svijet iz perspektive psa mješanca – Salvatorea – koji svojim, psećim očima, vidi rođenje, igru, život, smrt te nezaobilazni i sveprisutni rat kao tapiseriju nebrojenih nijansi sivoga, za razliku od većine ljudi kojima je svijet crno-bijel, bez obzira što čovjek, za razliku od pasa, dobro razlikuje boje.
Priča o patnji, radostima, saznavanju, požrtvovanosti, ostavljanju, vjernosti, borbi, rastancima i smrti – ispričana hronološki kroz 59 kratkih priča o nemjerljivoj ljubavi psa prema jednogodišnjoj djevojčici Taški – dočarava nam vjerno način psećeg mišljenja i nagoni nas da u svojim, ljudskim, životima budemo bolji ljudi: da u onome što radimo i volimo budemo dosljedni kako samo dobri, vjerni, plemeniti i pametni psi znaju biti.