BIOGRAFIJE

Dobitnik Nobelove nagrade za mir, predsednik Afričkog nacionalnog kongresa i čelnik pokreta koji se suprotstavio aparthejdu, Nelson Mandela je bio i ostao jedan od najvećih moralnih i političkih vođa koje je svet iznedrio. Priča o njegovom životu – koju je on sam ispripovedao u Dugom hodu do slobode i koja prati njegov put od začetaka političke svesti, preko burne četvrti veka provedene iza rešetka, sve do njegove monumentalne pobede na prvim multirasnim izborima u Južnoafričkoj Republici – epsko je svedočanstvo o borbi, suočavanju sa preprekama, obnovljenoj nadi i konačnom trijumfu.

Triki je – i kao izvođač i kao producent – jedan od najoriginalnijih umetnika koje je britanska muzička scena iznedrila u potonjih trideset godina. Pojava njegovog prepozna-tljivog, samo njemu svojstvenog zvuka – koji se i danas izdvaja raznovrsnošću uticaja i inovativnim pristupom produkciji i hip-hop izvođenju – snažno je uzdrmala muzičku industriju 90-ih i duboko prožimala estetske tendencije druge polovine dekade.

Tokom 80-ih u Bristolu, Triki je uronio u tamošnju ustreptalu alternativnu scenu u vreme kad su uspon hip-hopa i kultura jamajkanskih saundsistema bili značajni činioci urbanog iskustva mladih. Njegova jedinstvena, raskošna kreativnost pomogla mu je da za sebe iznađe drugačiji put od onog kojim je hodila njegova rodbina, u koju se ubrajaju i goloruki bokseri i kriminalci iz ozloglašenog „belog geta“ – Noul Vesta.

Uprkos talentu, Triki nije imao nameru da se proslavi, pa je vrtoglava slava koju mu je doneo uspeh debitantskog solo albuma Maxinquaye iz 1995. namah pred njega postavila nemale izazove, onakve kakve samo ona postavlja. Provodeći život na nogama, neretko na rubu bankrota i potpunog nemara za sopstvenu dobrobit, one su ga sigurnim korakom vodile u bespuće i nepovrat.

Ipak, najveća njegova strast – muzika, uvek – izbavljala ga je i iz najbezizlaznijih nedaća.

Muzičarka, glumica, aktivistkinja i ikoničko lice njujorškog poimanja reči „kul“, Debi Hari je predvodnica sastava Blondie, benda koji je stvorio novi zvuk prožimanjem svetova roka, panka, diska, regea i hip-hopa u nekim od najomiljenijih pop pesama svih vremena.

Bila je i muza i saradnica nekih od najodvažnijih i najvažnijih umetnika u protekle četiri decenije. U Suoči se pratimo hronologiju Debinog života od detinjstva, preko mladosti i odlaska u Njujork, slave i komercijalnog uspeha, heroinske zavisnosti i bankrota, životnog i umetničkog partnerstva sa Krison Stajnom, raspada benda, raznovrsne i plodne glumačke i solističke karijere, trijumfalnog kambeka benda, respektabilnog aktivističkog angažmana.

Suoči se je filmska priča o ženi koja se sama probila u životu sledeći svoj put i postavila standarde za naraštaje umetnika koji su išli njenim stopama – memoari su koji su živopisni kao i ona čiji su. U zadivljujućoj mešavini visceralnog, produhovljenog pripovedanja i zapanjujućih vizuala, Suoči se prevazilazi standarde muzičkih memoara pružajući svestran portret. Suoči se kroz intimne detalje oslikava žestinu, oporu ustreptalost i slavne dane njujorške scene iz 1970-ih, na kojoj su Blondie nastupali rame uz rame sa Ramonsima, sastavima Television i Talking Heads, Igijem Popom i Dejvidom Bouijem….

Estetski zasenjujuća, sa obiljem prvi put viđenih fotografija, ilustracija i fan arta, Suoči se otelovljuje lični svet i umetnički senzibilitet Debi Hari.

Igrala sam se idejom da budem izrazito ženstvena žena koja predvodi muški rok sastav u pretežno mačo igri. U pesmama sam govorila ono što pevačice u to vreme zaista nisu izgovarale. Nisam se pokoravala ili ga molila da se vrati, razbijala sam ga, šutirala, sebe samu razbijala. Moj lik Blondi bio je lutka na naduvavanje, ali s mračnom, provokativnom i agresivnom stranom. Preigravala sam ga, a opet sam bila ozbiljna.

Prins (Prince) je bio muzički genije, jedan od najomiljenijih, najuspešnijih i najhvaljenijih muzičara našeg doba. Rano se afirmisao kao samosvojan muzički vizionar sa maštom dovoljno dubokom da iz sebe iznedri čitave svetove – od fank raja pesme Uptown, natopljenog seksepilom i nepokolebljivošću, preko mitskih prizora „Purpurne kiše”, do psihodelije Pejzli parka. Međutim, njegov najambiciozniji stvaralački čin bio je preobražaj Prinsa Rodžersa Nelsona – rođenog u Minesoti – u Prinsa – jednu od najvećih pop zvezda, ne samo naše ere.

„Zanosni” (The Beautiful Ones) su pripovest o tome kako je Prins postao Prins – prisećanje iz prvog lica na dete koje je upijalo svet oko sebe a potom stvorilo personu, umetničku viziju, ali i na njegov život pre hitova i slave koji će potom uslediti i obeležiti ga.

Ova knjiga sastoji se iz četiri celine. Prvi njen deo su memoari koje je Prins počeo da piše nedugo pre nego što je tragično preminuo, i u njima su stranice Prinsove lirske proze koje nas uvode u svet njegovog detinjstva. Drugi deo knjige odvodi nas u začetke Prinsove muzičke karijere, u period pre objavljivanja prvog albuma, pružajući uvid u ilustrativne izvode iz njegove lične arhive u vidu napisa i fotografija iz tog vremena. U trećem delu knjige pratimo Prinsovu evoluciju kroz njegovu otvorenost u izražavanju stavova i predstava, što nas u krešendu dovodi do najvećeg njegovog postignuća, oličenog u četvrtoj celini ove knjige: njegovoj originalnoj, rukom ispisanoj preradi „Purpurne kiše“ – krajnjoj etapi njegovog samooblikovanja, u kojoj sublimira prva tri dela autobiografije tako da oni poprimaju razmere istinski junačkog poduhvata. Ova knjiga sadrži i dosad neobjavljene snimke i artefakte iz Prinsovih porodičnih i ličnih albuma fotografija, rukopise tekstova pesama, a uokvirena je opčinjujućim i dirljivim predgovorom priređivača Dena Pajperbringa – u njemu on iznosi detalje svoje nadahnjujuće saradnje sa Prinsom u, kako se ispostavilo, potonjim mesecima njegovog života, u vreme kad je Prins bio duboko zamišljen nad tim kako da svetu otkrije što više sebe i svojih zamisli a da ipak zadrži brižljivo negovanu auru tajnovitosti i nedokučivosti – pa i njegovim beleškama uz fotografije, ključnim za razumevanje njihovog konteksta.

„Zanosni” nisu puko odavanje počasti ikoni popularne kulture, već su jedinstveno, samoniklo i podsticajno književno delo koje, prožeto Prinsovim glasom, obiluje njegovim idejama, stanovištima i snoviđenjima. Oni su Prinsov neprolazni dar svetu.

Dečak sa srcem od bambusa je inspirativna priča o dr Ampornu Vatanavongsu, koji se, započevši svoj život kao Lek, siroče iz zabačenog sela u ruralnom delu Tajlanda, otisnuo u doživotnu borbu za sticanje svog mesta u svetu. Sam i siromašan, preživljavao je proseći po pijacama Surina, da bi potom još kao dečak bio regrutovan u vojne jedinice koje su ratovale u prašumama Kambodže.

Očajanje i nemaština doveli su ga pred sam rub samoubistva, kad se u njegov život umešao stranac koji je ponudio svoju pomoć. Time otpočinje Lekov put koji ga je doveo do toga da postane Dr Amporn, poočim bolesne, siromašne i nezbrinute dece Tajlanda. „Dečak sa srcem od bambusa nije obična knjiga – ona je inspirativna pripovest o nastojanjima jednog čoveka da, suočavajući se raznim nedaćama, iznađe svoj put i istinsko pozvanjeZ