Sklerotični memoari odudaraju, u dobrom smislu te reči, od ustaljene predstave o popularnom humoristi i komediografu, plodnom i svestranom – filmskom, pozorišnom, radijskom, televizijskom – piscu i reditelju Radivoju Loli Đukiću. Na više od 400 stranica, autor je nanizao događaje među i sa ljudima, od familijarnog miljea, studentskih druženja, posleratnih kulturnih društava, romantičarski zanjihanog pozorišnog, pa zatim i pionirskog televizijkog medija, tehnike, trčanja i dinamike. Nastavljač nušićevske tradicije, Lola Đukić ju je negovao i obnavljao u svom stvaralaštvu, a u Sklerotičnim memoarima umnogome i prevazišao modernim beogradskim duhom i stilom.
Vojislav Voja Čolanović, čiji su zapisi „predmet knjige“, bio je književnik i prevodilac, osnivač i prvi urednik Naučnog programa Televizije Beograd. Knjigu "O opstanku i bivstvu - dnevnički zapisi od 1942. do 1945.", priredila je Jelena Žurić. Čolanović ovim dnevnikom dokazuje da i najstrašnije doba ima svoju uverljivu običnost, svoju rutinu…
Zoran Hristić (1938–2019), jedan od najznačajnijih srpskih kompozitora, svojim životom, stavovima, pogledima i delovanjem je pravi predstavnik duha i odlika beogradske umetničke sredine.
Knjiga koju je Snežana Nikolajević napisala o njegovom životu i stvaralaštvu, Mozaik sećanja: Zoran Hristić, nije monografija u strogom smislu te reči, ali će svakako čitaocima dati sliku jedne jake i zanimljive stvaralačke ličnosti. To je zbir pogleda Hristićevih prijatelja i saradnika „prerađen" kroz njeno lično sećanje na njega i viđenje njegovog opusa.
Autobiografija i monografija "Aleksandar Đorđević: Uvek ispočetka" kroz sećanja reditelja kultnih ostvarenja - "Otpisani", "Vruć vetar", "Balkan ekspres 2", "Bolji život"..., predstavlja istoriju, ne samo televizije već i države, društva i kulture.
Sa čitaocima, u više od 15 sati razgovora koje je zabeležila i priredila teatrolog Dragana Bošković, reditelj Đorđević iz ličnog ugla deli istorijske momente i zakulisne radnje srpskog i jugoslovenskog pozorišta od 1950-ih, Televizije Beograd od 1960-ih godina i srpske i jugoslovenske kulturne scene.
Iz njegovih priča saznajemo detalje o izboru Nikice Marinović za Mis Jugoslavije, šta se dešavalo na prvoj Gitarijadi, o Čivijadi, prisluškivanju policije i Branku Ćopiću, dolasku Sare Von u Beograd, Zvezdinom porazu, kamenovanju autobusa i plakanju igrača u avionu posle fudbalske utakmice Panatanaikos - Crvena zvezda 1971. godine, kako predstavnici šest republika i dve pokrajine glasaju za dobitnika "Zlatne arene" u Puli, kakav je osećaj pobediti Kirka i Majkla Daglasa u tenisu...
O radu sa Aleksandrom Đorđevićem pisalo je u knjizi više od 30 glumaca, reditelja i kritičara, među kojima su: Ljubiša Samardžić, Vojislav Brajović, Gordan Mihić, Ljubomir Ubavkić Pendula, Marko Nikolić, Zlata Numanagić, Svetlana Bojković, Boris Miljković, Branislava Džunov, Božidar Zečević, Goran Marković, Siniša Pavić...
Autorova sećanja na 101 radio-dijalog sa isto toliko znamenitih ličnosti srpske i jugoslovenske kulture oživljavaju najdragocenije trenutke serije „Gost Drugog programa“ (1974-2002), i kolekcije „Odgovori“ (koja je iz nje proizašla). Portretisane ličnosti pripadaju najraznorodnijim poljima stvaralaštva. To su elitni istoričari, književnici, lingvisti, filmski i pozorišni reditelji, glumci, slikari, lekari... Između prvog pitanja, o detinjstvu, i poslednjeg, o budućnosti, udenuta su i pitanja prilagođena profilu konkretnog kulturnog podvižnika, kao centralni deo dobro komponovane partiture za dva glasa. Objavljeno povodom 80 godina Miloša Jevtića.
Knjigu ''Mnogo više od igre'' priredila je Dragana Bošković, gde u prvom delu o seriji ''Više od igre'' govore neki od glumaca, Voja Brajović, Ljiljana Dragutinović, Petar Božović, režiser Zdravko Šotra, filmski kritičar Dimitrije Vojnov, kompozitor Vojkan Borisavljević i mnogi drugi. Drugi deo knjige sadrži nikada do sada objavljivani scenario za nastavak serije, odnosno dešavanja petnaest godina kasnije.
Serija ''Više od igre'' opisuje zbivanja u jednoj srbijanskoj varošici u deceniji od 1931. do 1941. Sastavljena je iz tri dela i devet epizoda: 1931. je godina u kojoj besne teror diktature i velika ekonomska kriza; 1937. je godina preporoda naprednog radničkog pokreta i sudara progresivnog čovečanstva sa fašizmom, a 1941. je godina ustanka i revolucije. Serija pokušava da uoči i zabeleži reflekse ovih istorijskih zbivanja u jednoj maloj sredini - izmišljenom gradiću u Srbiji.
Iz rukopisne zaostavštine Danila Nikolića.Posle njegovog preseljena iz običnog u beskrajni san Lidija Nikolić je otkrila blago koje joj je otac ostavio. Dve godine pošto se pesnik Stevan Raičković vinuo u visine, u dvobroju časopisa „Dometi" u Somboru za jesen-zimu 2010, objavljeno je nekoliko Danilovih zapisa pod nazivom „Dani bez Stevana". S obzirom na to da je rukopis ostao nedovršen, trebalo ga je dopuniti u skladu sa autorovom idejom. U danima bez Danila, sa bremenom svojih i njegovih uspomena, sređivanje nevelikog rukopisa pretvorilo se postepeno u obiman i odgovoran posao čiji je rezultat ova knjiga.
U tonskom arhivu Radio Beograda sačuvano je oko 200 zanimljivih priča o detinjstvu ljudi različitih generacija, različitih profesija i različitih životnih sudbina, zabeleženih na magnetofonsku traku emisije „Detinjstvo", od kojih je 20 objavljeno u ovoj, četvrtoj od pet planiranih knjiga iz ove serije u kojoj se dokazuje da svi mi u sebi nosimo doživotno ono što smo poneli iz prvih godina našeg života
U tonskom arhivu Radio Beograda sačuvano je oko 200 zanimljivih priča o detinjstvu ljudi različitih generacija, različitih profesija i različitih životnih sudbina, zabeleženih na magnetofonsku traku emisije „Detinjstvo", od kojih je 20 objavljeno u ovoj, četvrtoj od pet planiranih knjiga iz ove serije u kojoj se dokazuje da svi mi u sebi nosimo doživotno ono što smo poneli iz prvih godina našeg života
U tonskom arhivu Radio Beograda sačuvano je oko 200 zanimljivih priča o detinjstvu ljudi različitih generacija, različitih profesija i različitih životnih sudbina, zabeleženih na magnetofonsku traku emisije „Detinjstvo", od kojih je 20 objavljeno u ovoj, četvrtoj od pet planiranih knjiga iz ove serije u kojoj se dokazuje da svi mi u sebi nosimo doživotno ono što smo poneli iz prvih godina našeg života
U tonskom arhivu Radio Beograda sačuvano je oko 200 zanimljivih priča o detinjstvu ljudi različitih generacija, različitih profesija i različitih životnih sudbina, zabeleženih na magnetofonsku traku emisije „Detinjstvo", od kojih je po 20 objavljeno u svakoj od pet knjiga iz ove serije u kojoj se dokazuje da svi mi u sebi nosimo doživotno ono što smo poneli iz prvih godina našeg života.
U tonskom arhivu Radio Beograda sačuvano je oko 200 zanimljivih priča o detinjstvu ljudi različitih generacija, različitih profesija i različitih životnih sudbina, zabeleženih na magnetofonsku traku emisije „Detinjstvo", od kojih je po 20 objavljeno u ovoj, prvoj od pet planiranih knjiga iz ove serije u kojoj se dokazuje da svi mi u sebi nosimo doživotno ono što smo poneli iz prvih godina našeg života.
